Akne

Akne (bubuljice) su poremećaj kože koji nastaje kada su pore zapušene. Akne su najčešći kožni poremećaj u Severnoj Americi i pogađaju oko 85 procenata adolescenata.


Za tretman postojećih bubuljica i sprečavanje pojave novih postoji više efikasnih tretmana. Pored toga, kozmetički tretmani mogu da pomognu i pojavu ožiljaka i promena boje kože usled akni svedu na minimum.

KAKO NASTAJU AKNE? — Postoje četiri osnovne faze u nastanku lezije akni.

  • Folikulu dlaka postaju blokirani usled previše normalnih ćelija kože. Te ćelije se kombinuju sa sebumom (uljana supstanca koja deluje kao lubrikant kože i kose), zbog čega u folikulu nastaje čep.
  • Žlezde koju proizvode sebum, poznate kao lojne, se uvećavaju tokom puberteta i produkcija sebuma se povećava. Veliki broj lojnih žlezdi može da se pronađe na licu, vratima, grudima, gornjem delu leđa i nadlakticama.
  • Povećanje proizvodnje sebuma omogućava preteran rast bakterija koje se inače nalaze na koži.
  • Preteran rast bakterija uzrokuje lokalnu inflamaciju, zbog koje dolazi do rupture folikula. To može da dovede do pojave bubuljice.

UZROCI AKNI

Hormonske promene — Hormonske promene za vreme puberteta dovode do uvećavanja lojnih žlezda i do povećane produkcije sebuma. Kod većine osoba sa aknama hormonski nivoi su normalni, ali su lojne žlezde vrlo osetljive na hormone.

Ređe, nivoi hormona kod žena su pod uticajem medicinskog problema poznatog kao sindrom policističnih jajnika (SPCJ).

Akne obično nestaju u pubertetu i adolescentnom dobu. Postadolescentne akne obično pogađaju žene, nasuprot akni koje se javljaju u pubertetu, a koje uglavnom pogađaju muškarce. Akne mogu da se naglo pojačaju pre menstrualnog perioda žene, naročito kod žena starijih od 30 godina.

Spoljni faktori — Kozmetika bazirana na ulju može da doprinese razvoju akni. Ulja i masti u proizvodima za kosu takođe mogu da pogoršaju lezije na koži. Proizvodi bazirani na vodi ili "nekomedogenski" ređe izazivaju pojavu akni.

Osobe sa aknama često koriste sapune i sredstva koja skupljaju pore. Dok ti tretmani uklanjaju sebum sa površine kože, ne smanjuju i njegovu proizvodnju; često ili agresivno trljanje sa tim sredstvima može čak da pogorša akne.

Ishrana — Uloga ishrane u slučaju akni je kontroverzna. Neke studije su pokazale povezanost između kravljeg mleka i povećanog rizika od akni, možda zbog hormona koji se normalno u njemu nalaze. Međutim, nema jakih dokaza da hrana bogata mastima i čokolada pogoršavaju akne.

Stres — Psihološki stres verovatno može da pogorša akne. U nekoliko ispitivanja studenata, težina akni se pogoršavala u vreme povećanog stresa.

TRETMAN AKNI — Ne postoji jedan najbolji tretman za akne i često se preporučuje kombinacija tretmana. Kako lezije akni sazrevaju tek nakon osam nedelje, pre nego što odlučite da li je tretman bio uspešan ili ne treba ga koristiti barem dva do tri meseca.

Neka kože sa aknama — Nega kože je značajan aspekt tretmana akni.

Higijena kože — Perite lice najviše dva puta dnevno blagim sredstvom za čišćenje kože lica bez sapuna (npr. Cetaphil®, Oil of Olay® u obliku sapuna ili gela za pranje lica, ili Dove® sapun) i mlakom (ne vrelom) vodom. Neki stručnjaci preporučuju izbegavanje upotrebe sunđera ili lufe i umesto toga preporučuju pranje lica rukama. Žustro pranje ili trljanje može da pogorša akne i ošteti površinu kože.

Nemojte cediti niti stezati bubuljice jer to može da pogorša akne i uzrokuje oticanje kože i stvaranje ožiljaka. Pored toga, lezije mogu da se inficiraju.

Hidrirajuća sredstva — Upotreba sredstva za hidriranje kože smanjuje suvoću i ljuštenje kože, uobičajene nuspojave nekih tretmana za akne. Osobe sa suvom kožom često imaju koristi od kreme ili losiona, dok osobe sa masnom kožom često preferiraju hidrantni gel. Sredstva za hidriranje obeležena kao "nekomedogena" (ne blokiraju pore) i bez parfema ili boja ređe izazivaju iritacije.

Zaštita od sunca — Neki tretmani za akne povećavaju osetljivost kože lica na sunčevu svetlost (npr. retinoidi, doksiciklin). Kako bi se oštećenje kože usled sunca svelo na minimum izbegavajte preterano izlaganje suncu i svakovnevno koristite zaštitne kreme sa SPF 15 ili više.

Neinflamatorne akne — Neinflamatorne akne uzrokuju bele ili crne vrhove bez crvenila ili oticanja kože.

Da li mogu samostalno da tretiram akne? — Ako imate blagu pojavu akni možete da pokušate sa samostalnim tretmanom proizvodima za koje nije potreban lekarski recept. Tretmani za koje nije potreban recept mogu da budu salicilna kiselina, benzoil peroksid,  sumpor, alfa hidroksi kiseline, ili ulje čajnog drveta; svi oni su dostupni u dozi za koju nije potreban recept. Kombinacija nekoliko ovih sredstava često je delotvornija od upotrebe samo jednog.

Ako nakon tri meseca upotrebe proizvoda za koje nije potreban recept nema poboljšanja, ili ako i dalje imate umerene i teške akne, konsultujte lekara radi saveta o najefikasnijem tretmanu.

Retinoidi — Topikalni retinoidni lekovi se često preporučuju za neinflamatorne akne i to su tretinoin (Retin-A®, Avita), adapalen (Differin®) i tazaroten (Tazorac®).

Retinoidi se obično primenjuju jednom dnevno, iako osobe kod kojih se javi iritacija to mogu da smanje na jednom u dva ili tri dana, a zatim se povećavaju kako se povećava i tolerancija. Većina ljudi s vremenom postaje tolerantna prema retinoidima.

Većina retinoida je dostupna u obliku kreme ili gela. Osobe sa masnom kožom obično preferiraju gelove jer oni imaju isušujući efekat, dok osobe sa suvom kožom češće koriste kreme.

Retinoidi mogu da uzrokuju iritaciju kože. Dok upotrebljavate topikalne retinoide treba da koristite zaštitnu kremu za sunce sa SPF-om 15 ili većim. Retinoide smete upotrebljavati samo po savetu dermatologa.

Ostali proizvodi protiv akni — Osobe koje ne mogu da tolerišu retinoide mogu da pokušaju sa drugim topikalnim lekovima kao što su salicilna kiselina, glikolna kiselina ili azaleična kiselina (Azelex®, Finacea®). Svi ti tretmani mogu da pomognu u redukciji neinflamatornih akni, a azaleične kiselina može da redukuje sa aknama povezano potamnjivanje kože. Sve ove lekove propisuje lekar dermatolog.

Blage do umerene inflamatorne akne — Blage i umerene akne sa blagom inflamacijom obično se tretiraju topikalnim retinoidima.

Kombinacija dva leka, obično benzoil peroksida i topikalnog antibiotika ili retinoida  (npr. tretinoina) je često efikasnija od tretmana samo jednim sredstvom.

Benzoil peroksid — Benzoil peroksid se obično nanosi dva puta dnevno. Može da se kombinuje sa topikalnim retinoidom, u kom slučaju se benzoil peroksid nanosi ujutru, a retinoid noću. Benzoil peroksid može da iritira kožu i ponekad uzrokuje crvenilo kože i pojavu fleka, a može i da izbeli odeću, peškire, čaršave i kosu.

Topikalni antibiotici — Topikalni antibiotici (kreme ili tečnosti) kontrolišu bakterija u aknama i crvenilo. Topikalni antibiotici su eritromicin, klindamicin, natrijum sulfacetamid i dapson. Ove lekove propisuje dermatolog.

Umerene do teške inflamatorne akne — Osobama sa umerenim i teškim inflamatornim aknama se preporučuju oralni antibiotici ili oralni retinoid poznat kao izotretinoin (Accutane®) koje propisuje dermatolog. Topikalni lekovi mogu da se koriste u kombinaciji sa oralnim.

Žene imaju koristi od hormonskog tretmana kontraceptivnim pilulama.

Oralni antibiotici — Oralni antibiotici deluju tako što smanjuju rast bakterija koje izazivaju pojavu akni. Međutim, oralni antibiotici imaju nuspojave koje mogu da smetaju kao što su vaginalne infekcije gljivicama kod žena i stomačni poremećaji.

Doksiciklun i minociklin su antibiotici koji se najčešće prepisuju za tretman akni. Ti lekovi moraju da se uzimaju na prazan stomak. Ne mogu da se koriste u trudnoći niti kod dece mlađe od 9 godina. Ovi lekove se mogu uzimati samo po odluci dermatologa.

Oralni izotretinoin (Akutan) — Oralni izotretinoin (Accutane®) je jak retinoidni lek koji je ekstremno efikasan u tretmanu teških akni. Kod 40 procenata ljudi doživotno leči akne, dok je kod 60 procenata ljudi potreban dodatni tretman topikalnim ili oralnim lekovima. Oralni izotretinoin je efikasan u tretmanu većine posledica akni. Lek propisuje dermatolog.

Oralni izotretinoin se obično uzima u obliku pilula, dva puta dnevno sa hranom, u trajanju od 20 nedelja, a zatim se prestaje . U nekim slučajevima akne se prvo pogoršavaju, a zatim poboljšavaju. Nakon završenog tretmana poboljšanje se nastavlja tokom sledećih 5 meseci.

  • Nuspojave i rizici — Uprkos pozitivnim uticajima, oralni izotretinoin može da ima ozbiljne nuspojave i treba pažljivo da se koristi . Upotreba izotretinoina tokom trudnoće može da uzrokuje pobačaj i po život opasne deformacije deteta. Zbog toga u Sjedinjenim Američkim Državama postoje stroga pravila za lekare, farmaceute i pacijente koja se odnose na upotrebu i prepisivanje oralnog izotretinoina. Recepti za oralni izotretinoin su kontrolisani iPLEDGE programom, koji zahteva sledeće:
  • Sve žene moraju da imaju dva negativna testa trudnoće pre nego što dobiju recept, a i tada tokom trajanja tretmana moraju da rade testove trudnoće jednom mesečno.
  • Svaka žena koja će biti, ili već jeste, seksualno aktivna sa muškim partnerom mora da koristi dva oblika kontrole začeća najmanje mesec dana pre započinjanja terapije i da sa tim nastavi još mesec dana nakon što prestane da koristi oralni izotretinoin.
  • Žene koje ne mogu da zatrudne, kao i muškarci, takođe moraju da učestvuju u iPLEDGE, ali ne moraju da rade testove trudnoće niti da koriste zaštitu.
  • Nuspojave oralnog izotretinoina koje se ne odnose na trudnoću su:
  • Suva koža ili ljuštenje kože, osetljive ili ispucale usne, svrab i osetljivost na sunce.
  • Ne postoji povezanost izotretinoina i depresije i suicidnog ponašanja. Iako ne postoji dovoljno dokaza kako bi se zaključilo da uzrokuje depresiju ili suicidne sklonosti, pacijenti koji koriste izotretinoin treba da obaveste lekara ako osete tugu, depresiju ili anksioznost.
  • Izotrtinoin može da dovede do povišenih triglicerida (masnih supstanci povezanih sa holesterolom), oštećenje jetre, pankreatitis i promenu broja krvnih ćelija.

Dok neke nuspojave mogu da se kontrolišu bez prestanka uzimanja leka, druge mogu da budu opasne i potrebno je neodložno prestajanje sa terapijom. Budite u kontaktu sa lekarom i pratite uputstva za redovno testiranje radi praćenja holesterola, triglicerida, funkcije jetre i krvnih ćelija.

Hormonska terapija — Hormon estrogen može da pomogne u suzbijanju dejstva androgena (hormona odgovornih za pojavu akni). Tretman estrogenom u obliku kontraceptivnih pilula se ponekad preporučuje ženama sa umerenim ili teškim aknama.

Za tretman akni ne treba koristiti sve kontraceptivne pilule; neke mogu da ih pogoršaju. O najboljoj opciji razgovarajte sa svojim lekarom.

Postoje i drugi lekovi kojima se redukuju efekti androgena kod žena kao što je spironolakton. Spironolakton može da dovede do visokog nivoa kalijuma u krvi i obično se preporučuju kontrola nivoa tog elektrolita, kao i kontrola krvnog pritiska. Lek se ne sme koristiti bez odobrenja dermatologa.

Koristi kontraceptivnih pilula i drugih hormonskih lekova možda neće biti primetni i tri do šest meseci nakon početka tretmana.

Akne i trudnoća — Mnogi tretmani akni nisu bezbedni za upotrebu tokom trudnoće. Žene koje su u drugom stanju ili planiraju trudnoću treba da prestanu sa tretmanima i mesec dana pre trudnoće. Ako terapija akni postane neophodna o njoj razgovarajte sa svojim lekarom.

Pomozite nam da postanemo još bolji!
Da li ste pronašli željenu informaciju na ovoj stranici? Da Ne
Da li je sadržaj na ovoj stranici lak za razumevanje? Da Ne
Da li je sadržaj kompletan i sa dovoljno detalja? Da Ne