Atopijski dermatitis (ekcem)

Oko 17 procenata osoba u Sjedinjenim Američkim Državama ima atopijski dermatitis, poznat i kao ekcem. Često se javlja kod osoba koje imaju druge alergijske poremećaje kao što su astma i alergijski rinitis (nazalna inflamacija uzrokovana alergijama, poznata i kao kijavica). Članovi porodice su često takođe pogođeni.


UZROCI — Uzrok ekcema nije potpuno jasan, iako se čini da ulogu imaju i nasledni faktori. Atopijski dermatitis je uzrokovan disfunkcijom spoljašnjeg dela kože (epidermisa). Epidermis je prva linija odbrane organizma od spoljašnje sredine. Kada je epidermis intaktan, on sprečava prodiranje iritantnih faktora sredine, alergena i mikroba.

Kod dece, ekcem je ponekad povezan sa alergijom na hranu. Ako se sumnja na alergiju na hranu, dete treba odvesti kod alergologa.

SIMPTOMI — Većina osoba sa ekcemom prve simptome razvije pre pete godine. Česti su intenzivan svrab kože, crvenilo, mala ispupčenja i osipi. Češanje može da uzrokuje dodatnu inflamaciju kože, koja sa druge strane dodatno pogoršava svrab. Svrab može da bude jači tokom noći.

Osobine ekcema veriraju od jedne osobe do druge i mogu da se promene tokom vremena. To mogu da budu:

  • Suvo ljuštenje kože
  • Zapušeni folikuli koji dovode do pojave malih ispupčenja, obično na licu, rukama i gornjem delu butina
  • Inflamacija oko usana
  • Pojačano boranje kože dlanova i/ili dodatni prevoj kože ispod oka
  • Tamna koža oko očiju

Iako je ekcem obično ograničen na specifične delove kože, u teškim slučajevima može da pogodi i druge delove:

  • Kod odojčadi mogu da postoje crveni, ljuspasti i krastasti delovi kože na prednjem delu ruku i nogu, obrazima ili skalpu. Koža koja se nalazi ispod pelena obično nije pogođena
  • Kod starije dece i adolescenata koža može da zadeblja ili potamni, pa čak i da se jave ožiljci usled češanja
  • Kod odraslih osoba obično se javlja na zadnjem delu vrata, prevoju laktova i iza kolena. Mogu da budu pogođeni i lice, zglobovi i podlaktice.

Koža je često suva, što povećava rizik od povređivanja tokom češanja. Usled češanja koža može i da se inficira. Znaci infekcije su bolna crvena ispupčenja koja ponekad sadrže gnoj; ako se ona jave treba konsultovati lekara.

DIJAGNOZA — Nema specifičnog testa kojim se dijagnostikuje ekcem. Dijagnoza se obično zasniva na medicinskoj istoriji osobe i fizičkom pregledu.

Faktori koji izričito navode na dijagnozu ekcema mogu da budu dugotrajan i ponovljen svrab, lična ili porodična istorija alergija i pojava simptoma u ranom dobu. Drugi faktori su pogoršanje simptoma nakon izlaganju određenim okidačima ili gore navedene pojave na koži.

TRETMAN — Ekcem je hronično stanje; obično se periodično povoljšava i pogoršava. Neke osobe godinama nemaju simptome. Ekcem ne može da se izleči, iako simptomi mogu da se kontrolišu merama samopomoći i lekovima.

Ko tretira ekcem? — Mnoge pacijente sa atopijskim dermatitisom u početku može da tretira lekar osnovne zdravstvene zaštite. Međutim, u određenim slučajevima se preporučuje specijalista za kožu (dermatolog); na primer kada se stanje ne poboljšava tretmanom, ako su pogođeni neki delovi tela (lice ili prevoji kože) i ako je moguće da neko drugo stanje dovodi do pojave simptoma.

Eliminacija otežavajućih faktora — Eliminacija faktora koji pogoršavaju ekcem može da pomogne prilikom kontrole simptoma. Otežavajući faktori mogu da budu:

  • Toplota, znojenje, suvi uslovi
  • Emocionalni stres ili anksioznost
  • Nagle tempraturne promene
  • Izlaganje nekim hemikalijama ili rastvorima za čišćenje kao što su neki sapuni i deterdženti, parfemi i kozmetika, vuna ili sintetička vlakna, prašina, pesak i duvanski dim.

Održavajte kožu hidriranom

Sredstva za omekšavanje — Sredstva za omekšavanje su kreme i ulja koji vlaže kožu i sprečavaju njeno isušivanje. Najbolja sredstva za omekšavanje za osobe sa atopijskim dermatitisom su masne kreme (na primer Eucerin®, Cetaphil® i Nutraderm®) ili ulja (petrolejski gel, Aquaphor® i Vaseline®), koji sadrže malo ili nimalo vode. Sredstva za omekšavanje su najefikasnija kada se nanose odmah nakon kupanja. Losioni sadrže više vode od krema i ulja i osobe sa ekcemima treba da ih izbegavaju jer mogu da pogoršaju stanje suve kože.

Kupanje — Nije jasno da li su bolja tuširanja ili kupke kada se radi o održavanju kože hidriranom. Mlake kupke ili tuširanja mogu da hidriraju i ohlade kožu, privremeno olakšavajući svrab. Treba koristiti neparfemisan, blag sapun ili sredstvo za čišćenje bez sapuna (kao što je Cetaphil®). Sredstvo za omekšavanje treba da se nanase ODMAH nakon kupanja ili tuširanja kako bi se sprečilo isušivanje kože usled isparavanja vode.

Međutim, vrele ili duge kupke (duže od 10 do 15 minutea) i tuširanja treba izbegavati jer isušuju kožu.

Tretman iritirane kože

Topikalni steroidi — Steroidne kreme i ulja koji se dobijaju na recept (glukokortikoidne) mogu da se preporuče kako bi se blag i umeren atopijski dermatitis držao pod kontrolom. Steroidne kreme i ulja postoje u različitim jačinama; najslabije mogu da se dobiju bez recepta (npr. hidrokortizonska jednoprocentna krema). Za jače formulacije je neophodan recept.

Steroidne kreme i ulja se obično nanose na kožu jednom ili dva puta djevno. Pomažu u redukciji simptoma i hidriraju kožu. Kada se koža oporavi možete nastaviti sa upotrebom sredstva za omekšavanje. Za kontrolu teških ekcema moguće je da će biti potrebni jaki steroidi; ali njih treba koristiti samo kratko, kako bi se sprečilo da koža postanke tanke.

Drugi tretmani kože — Noviji tretmani kože sa ekcemima podrazumevaju takrolimus (Protopic®) i pimekrolimus (Elidel®). Efikasni su u kontroli ekcema kod osoba koji nisu pokazali poboljšanje sa topikalnim steroidima, iako oni ne deluju brzo kao topikalni glukokortikoidi. Koristni su za osetljive delove kože kao što su lice i prepone i mogu da se koriste za decu stariju od dve godine. Usled brige o bezbednosti te tretmane treba koristiti samo po preporuci lekara.

Oralni steroidi — Oralni steroidi (npr. prednizon) se povremeno koriste u tretmanu teškog ekcema, iako se taj tretman obično ne preporučuje kao redovni zbog potencijalnih nuspojava.

Terapija ultraljubičastom svetlošću (fototerapija) — Terapijom ultraljubičastom svetlošću (fototerapija) atopijski dermatitis može efikasno da se kontroliše. Međutim, ta terapija je skupa i može da poveća rizik od kancera i zato se preporučuje samo osobama sa ozbiljnim ekcemom koje nisu odgovorile na druge tretmane.

Imunosupresivni lekovi — Lekovi koji slabe imuni sistem mogu da se preporuče osobama sa teškim ekcemima koje ne odgovaraju na druge tretmane. Tretman ovim lekovima može da izazove ozbiljne nuspojave kao što je povećan rizik od infekcije i koriste se isključivo po preporuci lekara specijaliste.

Kontrola svraba

Oralni antihistaminici — Oralni antihistaminici pomažu ublažavanje svraba ekcema i praćete iritacije. Antihistaminik koji se dobija bez lekarskog recepta po imenu difenhidramin (Benadryl®) i antihistaminici koji se dobijaju na lekarski recept kao što su hidroksizin (Atarax®) i ciproheptadin su najefikasniji u tretmanu svraba izazvanog ekcemima, iako mogu da izazovu pospanost. Doksepin je antidepresiv koji ima antihistaminsko dejstvo; može da se preporuči kada drugi antihistaminici nisu delotvorni, iako i on može da izazove pospanost.

Nesedirajući antihistaminici kao što su cetirizin (Zyrtec®) i loratadin (Claritin®) mogu da umanje simptome, a oba se u Sjedinjenim Američkim Državama dobijaju bez recepta.

Vlažne obloge — Vlažna obloga pomaže u umirivanju kože, smanjuje cvenilo i svrab, opušta deo kože prekriven krastama i sprečava oštećenje kože usled češanja. Preko pogođenog dela tela može da se nosi vlažna odeća pokrivena suvom. Pacijent može da ih nosi preko noći, ili da ih menja na osam sati tokom dana.

Pomozite nam da postanemo još bolji!
Da li ste pronašli željenu informaciju na ovoj stranici? Da Ne
Da li je sadržaj na ovoj stranici lak za razumevanje? Da Ne
Da li je sadržaj kompletan i sa dovoljno detalja? Da Ne