Benigna hiperplazija prostate (BHP)

Benigna hiperplazija prostate je stanje koje nastaje kada se prostata uveća, potencijalno usporavajući ili blokirajući protok mokraće. Drugi nazivi za benignu hiperplaziju prostate su benigna hipertrofija prostate, uvećana prostata i BHP. BHP nastaje samo kod muškaraca; oko 8 procenata muškaraca starosti 31 do 40 godina ima BHP. To se povećava na 40 do 50 procenata kod muškaraca starosti 51 do 60 godina i na preko 80 procenata kod muškaraca starijih od 80 godina.


Simptomi uzrokovani BHP-om su često mokrenje tokom dana i noći, spor, isprekidan ili slab mlaz urina, kako i curenje. Ti simptomi se nazivaju simptomi donjeg urinarnog trakta (SDUT). Mnogi muškarci sa BHP nemaju simptome; a čak i među muškarcima sa simptomima razlikuje se mera u kojoj oni smetaju muškarcu. Za muškarce sa teškim simptomima postoji tretman sa jednim ili više lekova ili operacijom i uopšteno je uspešan.

ŽLEZDA PROSTATA — Prostata je mala žlezda koja je deo reproduktivnog sistema muškarca. Nalazi se odmah ispod mokraćne bešike, ispred rektuma. Normalno, prostata je veličine oraha i teška je oko 20 grama.

Prostata se sastoji iz dva režnja prekrivena spoljašnjim slojem tkiva. Prostata okružava uretru, cev koja sprovodi urin iz mokraćne bešike, kroz penis i u spoljašnju sredinu. Jedna od uloga prostate je sekrecija tečnosti koja štiti spermu od kiseline iz uretera muškarca i u vagini žene.

UZROCI BENIGNE HIPERPLAZIJE PROSTATE — Nije jasno zbog čega neki muškarci imaju simptome BHP-a ili simptome donjeg urinarnog trakta (SDUT) a drugi ne. Prostata se obično do određene mere uveća kod svih muškaraca u određenoj starosti, iako nije svim muškarcima potreban tretman. Da bi se javio BHP potrebno je nekoliko hormona kao što su testosteron, dihidrotestosterin i estrogen, ali ti hormoni sami po sebi nisu uzrok.

Neki eksperti veruju da porodična istorija stanja povećava rizik od pojave BHP-a. Seksualna aktivnost i vasektomija ne povećavaju rizik od nastanka BHP-a.

BENIGNA HIPERPLAZIJA PROSTATE - SIMPTOMI — Simptomi BHP-a se obično javljaju posle 50-te godine. Najčešći simptomi BHP-a su:

  • Često mokrenje, naročito noću
  • Spor, iskrekidan ili slab mlaz urina
  • Potreba za čestim mokrenjem
  • Curenje ili kapljanje urina

Simptomi se javljaju tokom vremena i mogu da se pogoršaju tokom godina. Međutim, neki muškarci imaju uvećanu prostatu sa nekoliko ili nijednim simptomom, dok drugi muškarci imaju simptome BHP-a koji niti se poboljšavaju niti pogoršavaju. Nekim muškarcima simptomi ne smetaju, dok su drugima izuzetno otežavajući.

Kod malog procenta muškaraca netretirana BHP može da dovede do retencije urina, što znači da muškarac ne može da isprazni bešiku. Rizici zadržavanja urina su česte infekcije urinarnog trakta, infekcija koja zahvata čitavo telo a poreklom je iz mokraćne bešike (poznata kao urosepsa), dugoročno oštećenje bubrega (hronična bolest bubrega), pa čak i otkazivanje bubrega. Rizik od zadržavanja mokraće se povećava sa godinama, simptomima i povećanjem prostate.

Simptomi slični simptomima BHP-a mogu da budu uzrokovani i drugim stanjima kao što su kancer mokraćne bešike ili prostate, kamenje u bubrezima i preterano aktivna mokraćna bešika. Preterano aktivna mokraćna bešika uzrokuje snažnu, čestu i neprijatnu potrebu za neodložnim mokrenjem.

BENIGNA HIPERPLAZIJA PROSTATE - PROGNOZA — Kako bi se odredilo da li drugi problemi mogu da budu uzrok simptoma, lekar obično pregleda medicinsku istoriju, uradi fizički pregled i laboratorijske testove.

Istorija i fizički pregled — U medicinskoj istoriji treba razmotriti više stvari uključujući starost muškarca, porodičnu istoriju i upotrebu lekova.

Lekar može da postavlja pitanja pacijentu pomoću kojih će odrediti težinu i učestalost urinarnih simptoma. Američko udruženje urologa je razvilo upitnik za utvrđivanje sume simptoma. Simptomi su klasifikovani kao blagi (ukupni rezultat 0 do 7), umereni (ukupni rezultat 8 do 19), ili teški (ukupni rezultat 20 do 35).

Rektalni pregled — Lekar će uraditi rektalni pregled kako bi osetio veličinu i oblik prostate. Rektalni pregled može da pomogne u utvrđivanju postojanja čvora u prostati, ili otvrdlog dela prostate, što može da bude simptom kancera prostate.

Pregled se vrši dok je muškarac savijen ili leži na strani sa kolenima približenim grudima. Lekar uvodi prst u rukavici i sa lubrikantom u rektum kako bi utvrdio da li je prostata uvećana i da li je njen oblik normalan. Jedini deo prostate koji tokom pregleda može da se oseti je deo najbliži rektumu.

Laboratorijske studije i dijagnostički testovi

Analiza urina — Uzorak urina može da bude potreban kako bi se potvrdili simptomi uzrokovani BHP-om, pre nego neki drugi problem, na primer urinarna infekcija. Simptomi infekcije mokraćne bešike podrazumevaju prisustvo krvi ili belih krvnih ćelija u urinu.

Testovi krvi

  • Test Specifičnog Antigena Prostate (PSA) — Test krvi kojim se proverava nivo specifičnog antigena prostate (PSA) se preporučuje za sve pacijente za koje se sumnja da imaju prostatične tegoe. PSA je protein koji proizvode ćelije prostate; njegov nivo ne treba da bude povećan kod muškaraca sa BHP. Muškarci sa kancerom prostate obično imaju povišene  nivoe PSA, iako se on može naći i kod muškaraca sa normalnim nivoima PSA.
  • Postojanje BHP-a ne povećava rizik od pojave kancera prostate. Međutim, moguće je da muškarac ima i BHP i kancer prostate u isto vreme. Ako jePSA povišen, potrebna su dodatna ispitivanja kako bi se proverilo da li postoji kancer prostate.
  • Kreatinin — Testiranje nivoa kreatinina u krvi se često preporučuje muškarcima sa simptomima BHP-a. Ovim testom se meri bubrežna funkcija. Nivoi kreatinina kod muškaraca mogu da budu povećani usled uvećane prostate koja ometa protok urina, ili usled bolesti bubrega.

Urodinamsko ispitivanje — Urodinamsko ispitivanje se preporučuje nekim muškarcima sa simptomima BHP-a. Urodinamsko testiranje se izvodi merenjem stope i načina protoka mokraće. Kod muškaraca sa simptomima BHP-a protok mokraće je obično usporen ili isprekidan, a nakon mokrenja veća količina mokraće može da ostane u mokraćnoj bešici. Količina mokraće koja ostane u mokraćnoj bešici nakon mokrenja može da se izmeri pomoću ultrazvučnog pregleda mokraćne bešike.

BENIGNA HIPERPLAZIJA PROSTATE - TRETMAN — Tretmanom BHP-a se redukuju urinarni simptomi i poboljšava protok mokraće. Tretmanske opcije su lekovi i operacija.

Muškarcima sa blagim BHP-om možda neće ni trebati tretman. U tom slučaju, najveći broj lekara preporučuje pristup "posmatranje i čekanje", što znači da se simptomi tokom vremena prate kako bi se utvrdilo da li se pogoršavaju.  U nekim slučajevima BHP simptomi se poboljšaju bez tretmana. Međutim, muškarcima sa umerenim ili težim simptomima obično je potreban tretman.

Lekovi — Postoje dve klase lekova koje se obično koriste u tretmanu BHP-a: alfa-adrenergični antagonisti i inhibitori alfa-reduktaze.

Alfa-adrenergični antagonisti — Ovi lekovi opuštaju glatki mišić prostate i vrata mokraćne bešike, čime se olakšava protok mokraće. U ovoj kategoriji postoje barem četiri: terazosin (Hytrin®), doksazosin (Cardura®), tamsulozin (Flomax®) i alfuzosin (Uroxatral®). Terazosin i doksazosin su razvijeni kako bi se tretirao visok krvni pritisak, ali kasnije se pokazalo da su korisni i za BHP.

Alfa-adrenergični antagonisti počinju brzo da deluju i obično se preporučuju kao prvi tretman sa muškarce sa umerenim simptomima.

              Nuspojave — Najznačajnije nuspojave alfa-adrenergičnih antagonista su nizak krvni pritisak nakon ustajanja i vrtoglavica. Terazosin i doksazosin se obično uzimaju u vreme spavanja (da bi se smanjila pojava vrtoglavice). Ako je potrebno, doza tokom vremena može da se poveća.

Efekat terazosina i doksazosina na krvni pritisak se pogoršava ako se uzima zajedno sa lekovima za erektilnu disfunkciju (ED) kao što su sildenafil (Viagra®), vardenafil (Levitra®) i tadalafil (Cialis®). Te lekove ne treba da uzimaju muškarci koji koriste terazosin ili doksazosin. Tamulozin i alfuzosin obično ne reaguju sa ED lekovima.

Inhibitori alfa-reduktaze — Inhibitori 5-alfa-reduktaze inhibiraju produkciju dihidrotestosterona (DHT) iz testosterona; DHT je hormon uključen u uvećanje prostate. Lekovi mogu da spreče dalji rast prostate ili, u nekim slučajevima, dovode do njenog smanjenja. Dva leka iz ove kategorije su finasterid (Proscar®) i dutasterid (Avodart®).

Inhibitori 5-alfa-reduktaze su najefikasniji kod muškaraca sa velikim prostatama. Koristi inhibitora 5-alfa-reduktaze, uključujući i smanjeni rizik od urinarne retencije (nemogućnosti kompletnog pražnjenja bešike) i potrebe za operacijom, obično se primećuju šest meseci nakon početka tretmana.

Za muškarce sa teškim simptomima, one sa velikom prostatom (>40 g) i muškarce koji nemaju zadovoljavajući odgovor na najvišu dozu alfa-adrenergičnih antagonista često se preporučuje kombinovani tretman alfa-adrenergičnim antagonistima i inhibitorima 5-alfa-reduktaze.

              Nuspojave — Mali procenat muškaraca koji koristi inhibitore alfa-reduktaze pokazuje smanjeni libido ili ejakulatornu ili erektilnu disfunkciju. To je primećeno kod 4 do 6 procenata muškaraca u jednoj studiji finasterida. Retko, taj problem navodi muškarce da prestanu sa tretmanom BHP-a. Nuspojava nestaje nakon prestanka terapije.

Nivoi specifičnog antigena prostate (PSA) se smanjuju za oko 50 procenata kod muškaraca koji koriste finasterid ili dutasterid. To je vrlo značajno imati na umu kod interpretacije rezultata testa specifičnog antigena prostate (PSA), a koji se koristi za ispitivanje na kancer prostate.

Biljni lekovi — Biljne terapije za BHP, kao što je ‘saw palmetto’ (mala južnoafrička palma), se u Evropi često koriste za tretman BHP-a. Međutim, najbolja ispitivanja ‘saw palmetto’-a nisu pokazala redukciju simptoma BHP-a. Zato ne preporučujemo upotrebu ‘saw palmetto’-a u tretmanu BHP-a, kao ni druge prirodne lekove.

Bihejvioristički tretmani — Svi muškarci sa BHP-om treba da izbegavaju lekove koji pogoršavaju simptome ili uzrokuju zadržavanje mokraće. To su sedirajući antihistaminici (npr. difenhidramin [Benadryl®]) i dekongestanti (npr. pseudoefedrin [Sudafed®]).

Promene u ponašanju mogu da budu od koristi za muškarce sa neprijatnim učestalim mokrenjem. Sugerisane promene ponašanja uključuju izbegavanje uzimanja tečnosti pre spavanja ili izlaska iz kuće, konzumiranje manje količine tečnosti koja povećava učestalost mokrenja (npr. kofein i alkohol) i dvostruko pražnjenje. U slučaju dvostrukog pražnjenja, muškarac treba da isprazni bešiku, sačeka nekoliko trenutaka, a zatim pokuša ponovo da je isprazni. Naprezanje treba izbegavati.

Hirurški tretmani — Ako terapija lekovima nije uspešna u ublažavanju simptoma BHP-a preporučuje se hirurški tretman. Hirurgija se koristi za redukciju količine tkiva prostate oko uretre. To može da se uradi uklanjanjem tkiva prostate ili njenim smanjivanjem toplotom. Svaki tretman ima prednosti i mane, a najbolja hirurška opcija zavisi od veličine i položaja viška tkiva.

Transuretralna resekcija prostate (TURP) — Transuretralna resekcija prostate (TURP) je najčešća hirurška procedura za tretman BHP-a. Operacija se izvodi dok je muškarac u anesteziji. Lekar uvodi uređaj kroz uretru pacijenta i uklanja trake uvećane prostate. Procedura traje 60 do 90 minuta i obično je potrebno 24-časovno posmatranje u bolnici.

U jednoj studiji oko 9 procenata muškaraca podvrgnutih TURP-u imalo je komplikacije vezane sa procedurom kao što je privremena potreba za kateterom radi pražnjenja mokraćne bešike (4 procenta), povreda prostate (2 procenta), teško krvarenje za koje je potrebna transfuzija (1 procenat), infekcija urinarnog trakta (1 procenat) i krvni ugrušak (0.4 procenata).

U ovoj studiji seksualna funkcija je kod muškaraca podvrgnutih TURP-u bila slična kao kod muškaraca koji su posmatrali simptome i čekali. Većina muškaraca nakon TURP-a ima manju zapreminu semena prilikom ejakulacije jer se većina semena usmerava u mokraćnu bešiku. Međutim, nakon operacije erektilna funkcija i bol su bili bolji.

Transuretralna ablacija iglom (TUAI) — U ovoj proceduri se koristi energija radiofrekvencije male jačine kako bi se spalili specifični delovi uvećane prostate. Ova procedura poboljšava protok urina i pomaže sa simptomima BHP-a. TUAI obično može da se izvede sa samo lokalnom anestezijom (obično lidokainski gel koji se uvodi u uretru) i muškarac obično može da ode kući odmah nakon procedure.

U jednoj studiji koja je upoređivala TUAI i TURP muškarci podvrgnuti TUAI su imali manje problema nakon procedure uključujući i zapreminu semena (0 nasuprot 41 procenta), erektilnu disfunkciju (3 nasuprot 21 procenta), urinarnu inkotinenciju (3 nasuprot 21 procenta) i sužavanje uretre (2 nasuprot 7 procenata). Međutim, za više muškaraca tretiranih sa TUAI u roku od 5 godina bio je potreban ponovni tretman uvećane prostate u odnosu na TURP (14 nasupror 2 procenta).

TUAI je često bolji za muškarce sa većim medicinskim problemima, naročito one koji koriste lekove koji razređuju krvi kao što je varfarin (Coumadin®).

Druge procedure — Za muškarce sa BHP postoji veliki broj drugih procedura kao što su mikrotalasna termoterapija, transuretralni rez prostate (TRP), hirurško uklanjanje prostate (otvorena prostatoktomija) i laserski tretman.

              Mikrotalasna termoterapija — Ova procedura koristi toplotu mikrotalasa za uništavanje tkiva prostate. Mikrotalasna termoterapija može da se obavi kroz uretru ili rektum. Procedura se izvodi u jednodnevnom hirurškom tretmanu pomoću lokalne anestezije (obično lidokainski gel koji se uvodi u uretru) i oralnih analgetika. Muškarac obično može da ide kući odmah po završenoj proceduri.

Termoterapija ne leči BHP, niti tretira zadržavanje mokraće. Međutim, poboljšava hitnost uriniranja, potrebu za napinjanjem, spor i isprekidan tok mokraće, a može i da smanji učestalost mokrenja.

              Transuretralni rez prostate (TUP) — U ovoj proceduri hirurg širi uretru praveći nekoliko rezova u vratu mokraćne bešike i prostati. Tkivo prostate se ne uklanja. TUP se izvodi u lokalnoj, opštoj ili epiduralnoj anesteziji i obično je potrebno 24-časovno posmatranje u bolnici nakon što se izvede.

Transuretralni rez prostate (TUP) se preporučuje muškarcima koji ne mogu da isprazne bešiku, ali imaju umereno uvećanu, naročito kada postoje još neki zdravstveni problemi. Ponovni tretman BHP-a drugom hirurškom procedurom je ponekad potreban nekoliko godina nakon TUP-a.

              Otvorena prostatoktomija — Tokom prostatoktomije hirurg uklanja uvećani deo prostate kroz rez na koži. Otvorena prostatoktomija može da se preporuči muškarcima sa vrlo uvećanom prostatom.

              Laserska hirurgija — Laserskom hirurgijom lekar uvodi lasersko vlakno kroz uretru i u prostatu. Energija lasera se koristi za uništavanje tkiva prostate i dovodi do njenog smanjenja. Laserska hirurgija je slična TURP-u, ali je povezana sa manje krvarenja. Ova procedura je sve popularnija i može da bude zamena za TURP.

Pomozite nam da postanemo još bolji!
Da li ste pronašli željenu informaciju na ovoj stranici? Da Ne
Da li je sadržaj na ovoj stranici lak za razumevanje? Da Ne
Da li je sadržaj kompletan i sa dovoljno detalja? Da Ne