Cervikalni kancer (rak grlića materice)

Papa test je uobičajen test za ispitivanje žena na cervikalni prekancer ili kancer. Međutim, većina abnormalnih Papa testova nije posledica kancera, već infekcija i niskog nivoa  estrogena.


Ovde ćemo prikazati anatomiju grlića materice, faktore koji utiču na povećanje rizika od prekancera ili kancera, testove kojima se otkrivaju cervikalne abnormalnosti i opis normalnih i abnormalnih rezultata Papa testa.

ANATOMIJA CERVIKSA — Cerviks se nalazi na donjem kraju uterusa (materice). Površina cerviksa obuhvata nekoliko slojeva ćelija. Skvamozne ćelije čine spoljašnji sloj cerviksa i vagine.

Cerviks obuhvata i žlezdane (kolumne) ćelije koje oivičavaju njegov otvor. Deo u kome se spajaju ta dva tipa ćelija naziva se zona "transformacije". Zona transformacije je deo u kome se najčešće nalaze abnormalne ćelije.

TESETOVI ZA ISPITIVANJE NA CERVIKALNI KANCER — Postoji nekoliko načina ispitivanja na cervikalni kancer. Tradicionalni test se naziva Papa bris. Međutim, postoje i druge metode, uključujući i citologiju baziranu na tečnosti i HPV testiranje.

Opcije testiranja

Papa bris — Papa bris (nazvan po doktoru Papanikolau) je metod pregleda ćelija iz cerviksa. Test nije bolan iako neke žene proceduru smatraju neprijatnom.

Citologija bazirana na tečnosti — Testovi bazirani na tečnosti (npr. ThinPrep, SurePath) su razvijeni sa nadom da se poboljša preciznost Papa testa. Međutim, studije koje upoređuju tradicionalni Papa test i citologiju baziranu na tečnosti ne dokazuju veću tačnost jednog testa u odnosu na drugi.

HPV testiranje — Humani papiloma virus (HPV) je virus koji je odgovoran za najveći broj cervikalnih kancera. Procedura za HPV testiranje je identična proceduri citologije bazirane na tečnosti. Ako se radi HPV testiranje, ono može da se uradi u vreme Papa testa ili kasnije, upotrebom dela tečnosti iz citološkog testa baziranog na tečnosti.

Ispitivanje žena mlađih od 30 godina na HPV se ne preporučuje jer veliki broj žena u ovoj grupi ima prolazne (privremene) infekcije. Žene starije od 30 godina mogu da odaberu, nakon konsultacija sa lekarom, da se ispitaju na HPV zajedno sa Papa testom; te žene treba testirati jednom u tri godine, ne češće.

Ko treba da radi test?

Mlađe žene — Prvi test na cervikalni kancer se preporučuje do tri godine nakon prvog seksualnog odnosa, ili do 21 godine. Većini žena se preporučuje da rade test jednom u godinu dana do tri godine, u zavisnosti od starosti žene i istorije abnormalnih rezultata. Žene koje imaju istoriju abnormalnih rezultata ili imaju faktore rizika od cervikalnog kacnera preporučuje se da se testiraju jednom godišnje.

Starije žene — Većina eksperata smatra da žene sa malim rizikom od cervikalnog kancera (npr. bez prethodne istorije abnormalnih testova) može da prestane sa ispitivanjem nakon 65 do 70 godina. Međutim, testiranje se preporučuje ženama starijim od 65 godina koje nikada nisu bile testirane.

Nakon histeroktomije — Žene koje su imale histeroktomiju (hirurško uklanjanje uterusa i cerviksa) ne moraju da se ispituju na cervikalni kancer osim:

  • Ako histeroktomija nije obuhvatila uklanjanje cerviksa (npr. histeroktomija je bila "subtotalna")
  • Histeroktomija je izvedena zbog prekancera ili kancera
  • Žena je bila izložena dietilstilbesterolu (DES) za vreme trudnoće njene majke.

FAKTORI RIZIKA ZA CERVIKALNI KANCER — Najznačajniji faktor rizika za cervikalni kancer je infekcija humanim papiloma virusom (HPV). Drugi faktori koji povećavaju rizik od cervikalnog kancera su istorija više seksualnih partnera, upotreba duvana (npr. cigarete), upotreba kontraceptivnih pilula i oslabljen imuni sistem (npr. zbog HIV infekcije ili nekih lekova).

Humani papiloma virus — Infekcija cerviksa određenim tipovima humanog papiloma virusa (HPV) je najznačajniji faktor rizika od abnormalnosti i kancera. Identifikovano je preko 100 različitih tipova HPV-a, ali nisu svi tipovi koji inficiraju cerviks kancerogeni. Naučnici su označili HPV tipove kako visoko i nisko rizične za cervikalni kancer. HPV tipovi 6 i 11 mogu da uzrokuju bradavice i tip su niskog rizika jer retko kada uzrokuju kancer; tipovi 16 i 18 se smatraju visoko rizičnim tipovima jer kod nekih žena mogu da uzrokuju cervikalni kancer.

HPV se širi direktnim kontaktom koža na kožu, uključujući seksualni odnos, oralni seks, analni seks, ili bilo koji kontakt koji podrazumeva genitalnu oblast (npr. kontakt ruka-genitalna oblast). Nije moguće inficirati se HPV-om dodirivanjem predmeta, na primer toaletne šolje. Za sprečavanje infekcije nekim tipovima HPV-a postoji vakcina.

Većina osoba inficiranih HPV-om nema simptome. Većina HPV infekcija je privremena i rešava se tokom dve godine. Kada se virus zadrži (u 10 do 20 posto slučajeva), postoji velika šansa od nastanka cervikalnih abnormalnosti ili kancera. Ipak, obično je potrebno mnogo godina HPV infekcije da bi ona izazvala kancer.

Seksualna istorija — Cervikalni kancer je češći kod žena koje su imale više od jednog seksualnog partnera i čiji su partneri takođe imali više od jednog seksualnog partnera.

Upotreba duvana — Pušenje cigareta povećava rizik od cervikalnog kancera i prekancera i do sedam puta u odnosu na žene koje ne puše. Prestanak pušenja može da smanji taj rizik

Kontrola rađanja estrogenom — Rizik od cervikalnog kancera povezan sa kontraceptivnim pilulama je mali i povezan je sa HPV infekcijom. Zato žene koje koriste kontraceptivne pilule ali nemaju HPV nemaju povećan rizik od prekancera ili kancera.

Oslabljen imuni sistem — Žene sa oslabljenim imunim sistemom imaju značajno povećan rizik od kancera i prekancera cerviksa.

REZULTATI PAPA BRISA — Papa rezultati mogu da budu:

Negativan — Papa bris koji ne pokazuje abnormalne, prekancerogene ili kancerogene ćelije označen je kao "Negativan na intraepitelijalne lezije ili malignitet".

Negativan bris može da pokaže druga stanja kao što su vaginalna infekcija (trihomonijaza, gljivice, herpes ili bakterijska vaginoza) ili ćelijske promene povezane sa vaginalnom suvoćom, terapijom zračenjem ili intrauterinom spiralom (IUS). U nekim slučajevima su potrebni dodatni testovi ili tretman.

Abnormalni rezultati — Cervikalne ćelije mogu da budu abnormalne iz više razloga. Na primer, žene mogu da imaju niske nivoe estrogena ili cervikalnu infekciju, ili mogu da imaju prekancerogenie lezije cerviksa ili čak i kancer.

Za opis abnormalnosti cerviksa koristi se veći broj termina:

  • Atipične skvamozne ćelije neutvrđenog značaja (ASC-US)
  • Apitične skvamozne ćelije, ne može se isključiti lezija visokog stepena (ASC-H)
  • Skvamozne intraepitelijarne ćelije niskog stepena (LSIL)
  • Skvamozne intraepitelijarne ćelije visokog stepena (HSIL)
  • Atipične žlezdane ćelije (AGC)
  • Carcinom in situ (CIS)
  • Invazivni cervikalni kancer

Kontrolno testiranje — Papa bris je samo prvi test. Nakon abnormalnog Papa testa potrebno je dodatno testiranje kako bi se utvrdilo prisustvo prekancerogenih ili kancerogenih lezija.

CERVIKALNI KANCER - PREVENCIJA

HPV vakcina — Danas postoji vakcina (Gardasil®) koja pomaže prevenciju infekcije sa četiri tipa HPV (tipovima 6, 11, 16 i 18). Vakcina je bezbedna i efikasna, što je dokazano u nekoliko velikih kliničkih ispitivanja.

Seksualni kontakt — Potpuno izbegavanje seksualnog kontakta ili odnosa je nepraktičan način prevencije infekcije HPV-om. Kondomi pružaju delimičnu zaštitu, ali ne i potpuno jer ne pokrivaju sve delove genitalija. Ograničen broj seksualnih partnera može da redukuje rizik od infekcije HPV-om.

Prestanak pušenja — Žene koje puše imaju povećan rizik od cervikalnog kancera. Žene koje puše i imaju abnormalan Papa test mogu da smanje rizik od razvoja kancera tako što će ostaviti pušenje.

Pomozite nam da postanemo još bolji!
Da li ste pronašli željenu informaciju na ovoj stranici? Da Ne
Da li je sadržaj na ovoj stranici lak za razumevanje? Da Ne
Da li je sadržaj kompletan i sa dovoljno detalja? Da Ne