Hemoroidi

Hemoroidi su uvećane ili otekle vene u donjem delu rektuma. Najčešći simptomi hemoroida su rektalno krvarenje, svrab i bol. Hemoroide je moguće je videti ili osetiti oko spoljašnjosti anusa, ali mogu ida budu skriveni od pogleda, unutar rektuma.


Hemoroidi su često, a javljaju se i kod muškaraca i kod žena. Iako obično ne izazivaju ozbiljnije zdravstvene probleme, mogu da budu neugodni. Na sreću, hemoroidi mogu da se tretiraju i neprijatni siptomi se obično ublažavaju.

HEMOROIDI - SIMPTOMI — Hemoroidi su češći kod starijih osoba i kod osoba koje imaju dijareju, tumore karlice, javljaju se za vreme ili nakon trudnoće i kod osoba koje duže sede i/ili se napinju kako bi pomogli pokretljivost creva.

Simptomi hemoroida su sledeći:

  • Bezbolno rektalno krvarenje
  • Svrab ili bol anusa
  • Oticanje tkiva oko anusa
  • Curenje fecesa ili otežano čišćenje nakon pražnjenja

Rektalno krvarenje — Mnoge osobe koje imaju hemoroide primećuju svetlo crvenu krv na stolici, u toaletu ili na toalet papiru nakon pražnjenja creva. Količina krvi je obično mala. Međutim, čak i mala količina krvi u toaletu može da oboji vodu crveno, što može da uplaši. Ređe, krvarenje je obilnije.

Dok su hemoroidi najčešći uzrok rektalnog krvarenja, postoje i drugi, ozbiljniji uzroci. Ako se pacijent ne pregleda nije moguće znati šta izaziva rektalno krvarenje. Obratite se lekaru ako nakon pražnjenja creva primetite krvarenje.

Svrab — Hemoroidi obično izazivaju svrab i iritaciju kože oko anusa.

Bol — Hemoroidi mogu da postanu bolni. Odmah se obratite lekaru ako iskusite ozbiljan bol jer to može da bude znak ozbiljnog problema.

DIJAGNOZA HEMOROIDA — Kako bi postavio dijagnoza, lekar će pregledati Vaš rektum i anus, a moguće je da će u rektum uvesti prst zaštićen rukavicom. Dalje testiranje može da bude procedura koja omogućava lekaru pogled u unutrašnjost anusa (anoskopija) ili donji kolon (sigmoidoskopija).

POČETNI TRETMAN HEMOROIDA — Tretman hemoroida se obično počinje izbegavanjem konstipacije (tvrde ili neredovne stolice). Tvrda stolica može da dovede do rektalnog krvarenja i/ili kidanja tkiva anusa, cepanje anusa. Pored toga, napinjanje kako bi se creva pokrenula može da pogorša postojeće hemoroide i poveća rizik od nastanka novih.

Suplementacija vlakana — Povećanje vlakana u ishrani je najbolji način da se omekša stolica. Vlakna se nalaze u voću i povrću. Preporučena količina vlakana je 20 do 35 grama dnevno.

Postoji više suplemenata vlakana kao što su psilum (Konsyl®; Metamucil®; Perdiem®), metilceluloza (Citrucel®), kalcijum polikarbohil (FiberCon®; Fiber-Lax®; Mitrolan®) i pšenični dekstrin (Benefiber®). Počnite sa malom količinom i postepeno je povećavajte kako biste izbegli nuspojave.

Laksativi — Ako povećan unos vlakana ne olakša zatvor, ili su nuspojave teške, probajte sa laksativom.

Mnoge osobe brinu zbog redovne upotrebe laksativa, bojeći se da će peristaltika prestati ako se sa njima prestane. Laksativi ne stvaraju "zavisnost" i njihova upotreba ne povećava rizik od konstipacije u budućnosti. Na protiv, upotreba laksativa može da reši buduće probleme sa konstipacijom.

Tople sedeće kupke — Tokom sedeće kupke natapate rektalni deo toplom vodom u trajanju od 10 do 15 minuta, dva do tri puta dnevno. Sedeće kupke mogu da se nađu u većini apoteka. Moguće je i sedeti u kadi u 5 -8 santimetra tople vode. Nemojte dodavati sapun, kupke niti bilo šta drugo u vodu. Sedeće kupke deluju poboljšavajući krvotok i opuštajući mišiće oko anusa, odnosno unutrašnji analni sfinkter.

Topikalni tretmani — U tretmanu hemoroida se koristi veliki broj krema i supozitorija, a mnogi preparati mogu da se dobiju bez lekarskog recepta. Kreme koje olakšavaju bol i hidrokortikalne rektalne supozitorije mogu da pomognu u smanjenju bola, inflamacije i svraba, barem privremeno.

Kreme i supozitorije ne treba da koristite duže od nedelju dana, naročito hidrokortizon, osim ako Vam to ne preporuči Vaš lekar.

MINIMALNO INVAZIVAN TRETMAN — Ako i nakon konzervativne terapije imate neprijatne simptome, možete da razmotrite minimalno invazivnu metodu. Najveći broj procedura podrazumeva jednodnevni hirurški zahvat. Za tretman unutrašnjih hemoroida preporučuju se sledeći tretmani.

Podvezivanje gumenom trakom — Podvezivanje gumenom trakom je najčešće korišćena procedura. Uspešna je kod oko 70 do 80 procenata pacijenata.

Gumene trake ili prstenovi se postavljaju oko osnove unutrašnjeg hemoroida. Kako se dotok krvi onemogući, hemoroid se smanjuje i degeneriše u roku od nekoliko dana. Mnogi pacijenti se žale na osećaj "zategnutosti" nakon procedure, što može da se olakša pomoću toplih kupki. Pacijentima se savetuje upotreba suplemenata vlakana kako bi se sprečila pojava konstipacije.

Ako gumena traka otpadne moguća je pojava kasnije krvarenja, obično dva do tri dana nakon procedure. U nekim slučajevima pet do sedam dana nakon procedure taj deo postaje osetljiv. Druge, ređe komplikacije podvezivanja gumenom trakom su jak bol, tromboza drugih hemoroida i lokalizovana infekcija ili pojava gnoja (abscesa). Podvezivanje gumenom trakom retko izaziva teže komplikacije.

Laserska, infracrvena ili bipolarna koagulacija — Ove metode za uništavanje unutrašnjih hemoroida koriste lasersku, infracrvenu svetlost ili toplotu.

Skleroterapija — Tokom skleroterapije u tkivo hemoroida se ubrizgava hemijsko jedinjenje koje dovodi do uništenja tkiva i formiranja ožiljka. Skleroterapija može da bude slabije efikasna od podvezivanja gumenom trakom.

HIRURGIJA HEMOROIDA — Ako uprkos tradicionalnim i minimalno invazivnim tretmanima i dalje imate hemoroide, moguće je da će biti potreban hirurški zahvat (hemoroidoktomija) kako bi se uklonili. Hirurški zahvat je najčešće korišćena terapija za velike unutrašnje hemoroide.

Hemoroidoktomija podrazumeva hirurško uklanjanje viška hemoroidnog tkiva. Uspešna je kod 95 procenata pacijenata.

 

Pomozite nam da postanemo još bolji!
Da li ste pronašli željenu informaciju na ovoj stranici? Da Ne
Da li je sadržaj na ovoj stranici lak za razumevanje? Da Ne
Da li je sadržaj kompletan i sa dovoljno detalja? Da Ne