Ishrana kod bolesnika sa tipom 1 šečerne bolesti

Ishrana i fizička aktivnost su od izuzetnog značaja u kontroli ABC-a (A1C, krvni pritisak i holesterol) dijabetesa tipa 1. Kako bi se A1C efikasno kontrolisao (hemoglobin A1c) i kako bi se postigla stabilna kontrola šećera u krvi, vrlo je značajno shvatiti kako izbalansirati unos hrane, fizičku aktivnost i insulin.


Svakodnevan izbor zdrave hrane ima kako kratkoročne tako i dugoročne efekte. Uz pomoć edukacije, prakse i pomoći dijetetičara i/ili instruktora o dijabetesu moguće je dobro se hraniti i kontrolisati dijabetes.

U ovoj temi se bavimo načinom ishrane kod ljudi obolelih od dijabetesa tipa 1. Uloga dijete i aktivnosti u kontroli krvnoh pritiska i holesterola razmatraju se posebno.

ZAŠTO JE ISHRANA ZNAČAJNA? — Na to kako je dijabetes dobro kontrolisan utiče više faktora. Mnogi od tih faktora su pod kontrolom pacijenta, uključujući i koliko i šta se jede, koliko se često kontroliše šećer u krvi, nivoe fizičke aktivnosti i preciznost i kontinuitet doziranja lekova. Čak i male promene mogu da utiču na kontrolu šećera u krvi.

Unos konstantne količine hrane svakog dana i određen unos lekova mogu značajno da poboljšaju kontrolu šećera u krvi i smanje rizik od komplikacija povezanih sa dijabetesom kao što su bolest koronarnih arterija, bolest bubrega i oštećenje nerava. Pored toga, ove mere utiču na kontrolu težine. Nutricionista može da pomogne u pravljenju plana ishrane prema Vašim medicinskim potrebama, životnom stilu i ličnim sklonostima.

DIJABETES TIPA 1 I VREME OBROKA — Za neke pacijente je vrlo važno da jedu u isto vreme svakog dana, naročito za one koji koriste insulin dugog dejstva (npr, NPH). Ako se obrok preskoči ili kasni postoji opasnost od pojave niske koncentracije glukoze u krvi.

Pacijenti koji koriste intenzivnu insulinsku terapiju (oni koji koriste insulinsku pumpu ili više injekcija insulina tokom dana) imaju fleksibilnije vreme obroka. Sa ovim režimima preskakanje ili kašnjenje obroka obično ne povećava opasnost od niskog nivoa glukoze u krvi.

Obroci bogati mastima — Hrane ili obroci bogati mastima (npr pica) mogu povremeno da se unose, iako tada treba strože kontrolisati nivo glukoze u krvi. Obroci bogati mastima se vare sporije od obroka siromašnih mastima. Kada se koristi insulin brzog dejstva (npr Humalog, Novolog) pre obroka, nivo šećera u krvi može da bude nizak nakon jela, a zatim da se poveća nakon nekoliko sati.

Pacijenti koji koriste insulinsku pumpu mogu da koriste režim produženog unosa insulina kako bi bolje kontrolisali nivoe glukoze u krvi nakon konzumiranja hrane bogate mastima. Oni koji koriste injekcije insulina obično ne prilagođavaju tretman u odnosu na sadržaj masti u obroku.

DIJABETES TIPA 1 SADRŽAJ UGLJENIH HIDRATA — Ugljeni hidrati su glavni izvor energije u ishrani i nalaze se u skrobu, povrću, voću, mlečnim proizvodima i šećerima. Mesa i masti uglavnom ne sadrže ugljene hidrate.

Ugljeni hidrati imaju direktan uticaj na nivo šereća u krvi, dok proteini i masti imaju mali efekat, ili uopšte ne utiču. Unos konstantne količine ugljenih hidrata u svakom obroku može da pomogne u kontroli nivoa šećera u krvi, naročito ako se koristi insulin dugog dejstva (npr NPH).

Postoji nekoliko načina izračunavanja sadržaja ugljenih hidrata u obroku, uključujući brojanje ugljenih hidrata i planiranje izmene.

Brojanje ugljenih hidrata - Nutricionista obično pomaže priliokom utvrđivanja količine ugljenih hidrata potrebnih u svakom obroku i užini, a u odnosu na običaje pacijenta, insulinsku terapiju, telesnu težinu, nutritivne ciljeve i nivo aktivnosti. U većini slučajeva između 45 i 65 procenta ukupnog dnevnog kalorijskog unosa treba da potiče od ugljenih hidrata.

Način na koji su ugljeni hidrati podeljeni za svaki obrok bazira se na osnovu ličnih sklonosti, vremena obroka i razmaka između dva jela kao i tipa insulinskog režima.

Količina ugljenih hidrata u hrani može da se utvrdi čitanjem sastava, konsultovanjem referentne knjige ili sajta, ili čuvanjem podataka na personalnom digitalnom asistentu (PDA). Restorani ove informacije obično obezbeđuju na zahtev.

Prilikom brojanja ugljenih hidrata od velikog je značaja obratiti pažnju na veličinu obroka i grame vlakana. Unos više od jedne količine će povećati broj unesenih kalorija i dozu insulina potrebnu da bi se pokrio obrok. Na primer, neke fabrički pripremljene poslastice sadrže 2 ili više obroka. Kako bi se izračunao sadržaj ugljenih hidrata u celom pakovanju broj obroka mora da se pomnoži sa količinom ugljenih hidrata.

Kada obrok ima više od 5 grama vlakana, kako bi se izračunala doza insulina grami vlakana treba da se oduzmu od količine ugljenih hidrata.

Intenzivna insulinska terapija - Pacijenti koji koriste insulinsku pumpu, ili koriste više inekcija brzo delujućeg insulina tokom dana mogu da prilagode dozu insulina pre obroka u odnosu na količinu ugljenih hidrata koju planiraju uzeti, kao i šećer u krvi pre obroka. Za ovo je potrebna osnovna aritmetika.

Insulinska doza pre obroka se izračunava deljenjem količine ugljenih hidrata koja će biti unesena količinom ugljenih hidrata pokrivenom jednom insulinskom jedinicom (odnos insulina i ugljenih hidrata). Ta doza se zatim prilagođava u odnosu na količinu šećera u krvi pre obroka (korekcioni faktor je naveden dalje u tekstu). Neke insulinske pumpe mogu da obave ova izračunavanja.

Odnos insulina i ugljenih hidrata - Odnos insulina i ugljenih hidrata određuje nutricionista ili instruktor za dijabetes. To Vam omogućava da izračunate dozu brzo delujućeg insulina potrebnu za pokrivanje užine.

Na primer, ako je odnos insulina i ugljenih hidrata 1 prema 10 na svakih 10 grama unesenih ugljenih hidrata treba da upotrebite jednu jezinicu insulina. Ako se pojeli obrok sa 70 grama ugljenih hidrata, doza brzo delujućeg insulina treba da bude 7 jedinica. Najveći broj insulinskih pumpi može da meri desetine jedinice, tako da je za 78 grama ugljenih hidrata potrebno i moguće izmeriti 7.8 jedinica insulina.

Korekcioni faktor - Doza insulina pre obroka takođe može da se izračuna u odnosu na nivo šećera u krvi pre obroka; to se zove korekcioni faktor. Korekcioni faktor može da odredi nutricionista ili instruktor o dijabetesu.

Na primer, predpostavimo da je korekcioni faktor 30. Ako je nivo šećera u krvi pre obroka 240 mg/dL, a cilj BG je 120 mg/dL, unesite 240 minus 120 = 120. Zatim podelite 120 sa 30 = 4 dodatnih jedinica insulina za korekciju visokog nivoa šećera u krvi.

Za pacijente čiji se šećer meri u mmol/L koristi se druga formula. Predpostavimo da je korekcioni faktor 2. Ako je nivo šećera u krvi pre obroka bio 14 mmol/L, a cilj je 6 mmol/L, uzmite 14 minus 6 = 8. Zatim podelite 8 sa 2 i dobijate  4 dodatnih jedinica insulina potrebnih za korekciju visokog šećera.

Planiranje zamene — Sa planiranjem zamene, sve hrane su kategorizovane kao ugljeni hidrati, mesa ili zamene za meso, i masti. U ovom sistemu, jedan obrok ugljenih hidrata (npr 1 mala jabuka) može da za zameni bilo kojim drugim ugljenim hidratom (npr 1/3 šolje kuvane testenine), jer oba obroka sadrže oko 15 grama ugljenih hidrata.

Liste zamene takođe identifikuju hranu koja je dobar izvor vlakana, kao i hranu koja ima visok sadržaj natrijuma. Nutricionista može da odredi koliko obroka svake grupe treba uneti u svakom obroku i užini.

ŠTA TREBA DA JEDEM? — Dok proteini i masti ne utiču značajno na nivoe šećera u krvi, oni doprinose ukupnoj količini unesenih kalorija. Unos konstantnog broja kalorija svakog dana može da pomogne u održavanju telesne težine. Kasnije ćemo razmotriti unos kalorija.

Opšte preporuke - Američko udruženje dijabetičara preporučuje sledeće za kontrolu ABC-a (A1C, krvni pritisak i holesterol) i promociju zdravlja:

  • Manje od 25 do 35 procenata dnevnog unosa kalorija treba da bude poreklom od masti, a manje od 7 procenata od zasićenih masti; trans masti treba da bude minimalno. Zasićene i trans masti mogu da se nađu u čvrstim mastima kao što su puter, margarin i svinjska mast. Dijabetičari imaju povišen rizik od srčanih bolesti i infarkta i unos manje količine zasićenih i trans masti i smanjeni unos holesterola mogu da pomognu u kontroli nivoa holesterola u krvi i ublažavanju tih rizika.
  • Ukupni unos holesterola treba da bude manji od 200 mg dnevno. Glavni izvori holesterola su hrane kao što su iznutrice, žumanca i celo mleko.
  • Između 15 i 20 procenata kalorija treba da bude proteinskog porekla, osim u slučaju pacijenata sa problemima sa bubrezima (hronična bolest bubrega ili CKD). Pacijentima sa CKD se ponekad savetuje ishrana siromašna proteinima.
  • Ishrana bogata vlaknima (25 do 30 grama dnevno) može da pomogne u kontroli nivoa šećera u krvi i AIC.
  • Preporučuje se ishrana siromašna natrijumom i bogata voćem, povrćem i mlečnim proizvodima siromašnim mastima. Ovakva ishrana može da pomogne u kontroli krvnog pritiska. U slučaju pacijenata sa dijabetesom i srčanim problemima ishrana siromašna natrijumom može da pomogne u ublažavanju simptoma.
  • Veštački zaslađivači ne utiču na nivoe šećera u i mogu da se koriste u umerenoj količini. SAD uprava za hranu i lekove je odobrila za upotrebu pet veštačkih zaslađivača: aspartam (Equal, NutraSweet), saharin (Sweet'N Low, Sweet Twin), acesulfam-K (Sunnet, Sweet One), neotam i sukralozu (Splenda).
  • Alkoholni šećeri (sorbitol, ksilitol, laktitol, manitol i maltitol) se često koriste za zaslađivanje slatkiša i žvaka bez šećera i blago povećavaju nivo šećera u krvi. Prilikom izračunavanja količine ugljenih hidrata u hrani polovina sadržaja alkoholnih šećera treba da se uračuna u ukupnom sadržaju ugljenih hidrata u obroku. Unos prevelike količine alkoholnih šećera odjednom može da dovede do grčeva, gasova i dijareje.
  • Ranije se dijabetičarima savetovalo da izbegavaju sve hrane sa dodatkom šećera. To više nije neophodno, iako šećer treba da se unosi u umerenim količinama. Ako uzimate insulin, dozu izračunajte na osnovu količine ugljenih hidrata koja već sadrži šećere, na gore naveden način.
  • Proizvodi koji su "bez šećera" ili "bez masti" nemaju uvek i redukovan sadržaj kalorija ili ugljenih hidrata. Pažljivo pročitajte sastav i upotredite ga sa drugim, sličnim proizvodima koji nisu bez šećera ili masti kako biste utvrdili najbolji način balansiranja količine obroka i broja kalorija od ugljenih hidrata, masti i vlakana.
  • Neke hrane bez šereća, kao što je dijet soda, želatin bez šećera i žvaka bez šećera, nemaju značajan broj kalorija ili ugljenih hidrata i smatraju se "slobodnim hranama". Svaka hrana sa manje od 20 kalorija i 5 grama ugljenih hidrata smatra se slobodnom hranom, što znači da nema dovoljno kalorija ili ugljenih hidrata da bi uticala na težinu ili zahtevala dodatan unos insulina.
  • Preporučen unos kalorija — Broj kalorija potreban za održavanje težine zavisi od starosti, pola, visine, težine i nivoa aktivnosti. Generalno:
  • Muškarci, aktivne žene — 15 kalorija/454 grama
  • Većina žena, neaktivni muškarci i stariji od 55 godina — 13 cal/454 grama
  • Neaktivne žene, gojazne odrasle osobe — 10 cal/454 grama
  • Trudnice, dojilje — 15 do 17 cal/454 grama

Kako biste izgubili pola do jednog kilograma nedeljno (bezbedna stopa gubitka težine), od ukupnog broja kalorija potrebnih za održavanje težine oduzmite 500 do 1000.

Na primer, gojazan muškarac težak 113 kg treba da unosi 2500 kalorija dnevno kako bi održao težinu. Da bi izgubio težinu, treba da unosi 1500 do 2000 kalorija dnevno. Kako se težina smanjuje, preporučen unos kalorija treba ponovo da se izračuna.

DIJABETES TIPA 1, ISHRANA I TEŽINA - Vaša težina je direktan prikaz količina unesene hrane i nivoa aktivnosti. Svakodnevan unos određenog broja kalorija može da pomogne u kontroli nivoa šećera u krvi i održavanju telesne težine.

Sprečavanje gojenja - Dobijanje na težini je potencijalna nuspojava intenzivne insulinske terapije dijabetesa tipa 1. Kako bi se to izbeglo preporučujemo sledeće.

  • Redovno merite telesnu težinu (npr jednom nedeljno). Dobijanje više od 1 do 1.5 kilograma indikuje potrebu za smanjenjem unesene hrane, ili povećanjem fizičke aktivnosti. Nemojte čekati da se ugojite više od 5 kilograma da biste nešto preduzeli.
  • Kako se poboljšava kontrola šećera u krvi, unos kalorija će možda morati da se smanji za 250 do 300 kako bi se izbeglo dobijanje na težini.
  • Ako je nivo šećera u krvi konstantno nizak u određeno vreme tokom dana razmotrite smanjenje unosa insulina sa svojim lekarom pre nego dodatnu užinu.

Vežba - Redovno vežbanje može da pomogne u smanjenju telesne težine i njenom održavanju. Preporučuje se 30 minuta dnevno fizičke aktivnosti svakog dana u nedelji.

Pacijenti koji koriste insulin treba da provere nivo šećera u krvi i pre i nakon vežbanja. Ako je fizička aktivnost žustra i dugotrajna (više od trideset minuta), proveravajte nivo šećera svakih 15 minuta (ako je režim vežbanja nov i ako će se ponovo primeniti). Čest monitoring može da pomogne u dobijanju predstave o efektu vežbanja na nivo šećera u krvi.

Ako nivo šećera u krvi postane suviše nizak tokom vežbanja uzmite užinu u skladu sa dalje navedenim preporukama.

Ako je nivo šećera u krvi 51 do 70 mg/dL (2.8 do 3.9 mmol/L), pojedite 10 do 15 grama ugljenih hidrata koji se brzo apsorbuju (npr 1/2 šolje voćnog soka, 6 do 8 bombona, 3 do 4 glukoznih tableta).

Ako ne nivo manji od 50 mg/dL (2.7 mmol/L), pojedite 20 do 30 grama ugljenih hidrata koji se brzo apsorbuju.

Nakon 15 minuta ponovo proverite nivo šećera i po potrebi ponovite tretman. Ako je sledeći obrok tek za sat vremena, unesite još 15 grama ugljenih hidrata i 30 grama proteina (na primer krekera sa sirom, ili pola sendviča sa puterom od kikirikija). Pokušajte da ne jedete previše jer to može da dovede do nivoa šećera višeg od poželjnog i povećanja telesne težine gledano dugoročno.

Prilagođavanje doze insulina vežbanju — Pre vežbanja je moguće smanjenje doze insulina kako bi se izbegla pojava niskog nivoa glukoze u krvi. Lekar, savetnik za dijabetes ili fiziolog mogu da pomognu prilikom određivanja najboljeg načina za prilagođavanje doze insulina pre, za vreme i nakon vežbanja. Pacijenti koji koriste oralne lekove obično ne moraju da prilagođavaju njihovu dozu tempu vežbanja.

DIJABETES TIPA 1 I ALKOHOL - Unos umerene količine alkohola (do 1 serviranja dnevno za žene, 2 za muškarce) sa hranom ne utiče značajno na nivo šećera u krvi. Alkohol može da dovede do blagog povišenja šećera, praćeno smanjenjem nekoliko sati kasnije. Zbog toga je neophodno pratiti nivo šećera u krvi nakon unosa alkohola kako bi se odredilo da li su potrebne promene doze insulina.

Mikseri kao što su voćni sok ili obična koka kola mogu da povise nivoe šećera u krvi i broj kalorija unesenih tokom dana. Ako se konzumiraju moguća je potreba za promenom doze insulina.

DIJABETES TIPA 1 I POREMEĆAJI ISHRANE - Poremećaji ishrane su relativno česti kod pacijenata sa dijabetesom, naročito kod ženskih adolescenata i mladih odraslih osoba sa dijabetesom tipa 1. To može, delimično, da bude posledica teškoće u balansiranju unosa hrane, vežbe i nivoa šećera u krvi, što ponekad dovodi do dobijanja na težini, naročito kod osoba koje koriste intenzivnu insulinsku terapiju ili insulinsku pumpu.

Osobe sa poremećajima ishrane i dijabetesom obično koriste nezdrave strategije za kontrolu telesne težine:

  • Upotreba manje insulina od potrebne količine (ili neupotreba istog)
  • Ozbiljno ograničavanje unesene hrane
  • Unos velike količine hrane odjednom (prejedanje). Nakon prejedanja, neke osobe povraćaju (izbacuju), nepravilno koriste laksative, ili preterano vežbaju.

Poremećaji ishrane mogu da uzrokuju ozbiljne komplikacije kod svakog, iako posledice za dijabetičare mogu da budu vrlo ozbiljne. Bubrezi i retina (očno dno) su pod velikim rizikom od oštećenja kao posledice poremećaja ishrane, naročito ako su nivoi šećera hronično visoki usled nedovoljnog doziranja insulina. Nedostatak ili nedovoljno doziranje insulina, čak i samo povremeno, je štetno.

Ako ste zabrinuti zbog telesne težine, veličine ili oblika, treba iskreno da razgovarate sa Vašim lekarom. Lekar može da pomogne u kreiranju plana koji će obuhvatati odgovarajuću ishranu, vežbu i, ako je potrebno, savetovanje u vezi Vašeg izgleda.

Pomozite nam da postanemo još bolji!
Da li ste pronašli željenu informaciju na ovoj stranici? Da Ne
Da li je sadržaj na ovoj stranici lak za razumevanje? Da Ne
Da li je sadržaj kompletan i sa dovoljno detalja? Da Ne