Kašalj

Kašalj prijatelj ili neprijatelj? Kada treba obratiti pažnju na njega? Kašalj je normalan odbrambeni refleksni akt kojim se štiti sluznica respiratornih puteva od stranih materija koje se putem disanja unose u traheobronhijalno stablo.


Na određenim mestima u sluznici tzv. tusigenim zonama, postoje receptori koji bivaju nadraženi usled upalnog procesa ili nekog drugog razloga i pri tome se pokreće jedan složeni mehanizam u koji su uključena aferentna i eferentna nervna vlakna, centar za kašalj u produženoj moždini kao i mišići koji učestvuju u procesu disanja. Nakon nadražaja nervnih završetaka u tzv tusigenim zonama nastaje duboka inspiracija a zatim uz kontrakciju respiratornih mišića jaka ekspiracija koja podiže pritisak u plućima i otvara glotis i uz snažno izbacivanje vazduha eliminiše i one materije koje su dovele do nadražaja.

Kašalj je obično plućnog porekla. Međutim on može da se javi i pri obolenjima nekih drugih organa kao što su srednje uvo, sinusi, jednjak, želudac, srce, perikard, plućna maramica i sl. Pored ovoga i neki lekovi mogu da dovedu do pojave kašlja, psihijatrijska obolenja i profesionalna ekspozicija neorganskim ili organskim materijama i sl.

U sluznici traheobronhijalnog stabla se normalno stvara sekret u količini oko 10 ml za 24 sata koji dospeva u ždrelo ili se normalno izbacuje putem kašlja. To je takozvani normalni kašalj kojim se eliminiše nepotreban sekret u traheobronhijalnom stablu i na koji obično ne obraćamo pažnju.

Kašalj po svojim karakteristikama može biti suv ili produktivan. Razlikuje se po vremenu nastanka, dužini trajanja i intenzitetu a može se javiti u odredjeno doba dana ili godine, pri promeni položaja tela, u kontaktu sa različitim faktorima životne sredine, klimatskih i metreoloških uslova i slično. Retko kada se dešava da je kašalj uvek istih karakteristika. On obično ima svoju evoluciju počinje kao suv a kasnije se javlja i produktivan sa izbacivanjem šlajma različitih organoleptičkih osobina i količine. Ovi podaci o karakteristikama kašlja su veoma značajni za lekara i omogućavaju mu da se lakše orjentiše u izboru dijagnostičkih i terapeutskih postupaka. To je i razlog zbog čega svom lekaru morate da kažete sve pojedinosti koje ste zapazili pri pojavi kašlja i da mu to kažete svojim rečima onako kako to doživljavate a on će nakon toga razdvojiti bitno od nebitnog i preduzeti potrebne mere.

Kašalj može da se javi u vidu akutne forme koji je najčešće posledica akutne upale disajnih puteva i prolazi nakon izlečenja koje traje do dve nedelje. Retko kada prestaje odjednom nego postepeno tako što se nakon nestanka tegoba javlja sve redje dok ne nestane u potpunosti. U slučaju da kašalj i dalje traje da je u tzv subakutnoj fazi, potrebno je uraditi dodatna ispitivanja kako bi se proverila ispravnost dijagnoze ili terapije. Poseban problem su tzv „hronični kašljači“. To su najčešće pušači ili osobe koje su prethono bolovale od težih plućnih bolesti sa zaostalim posledicama, koji su se navikli na svoj kašalj i ne obraćaju pažnju na njega. Kašalj je ovde teško izlečiti da u potpunosti nestane ali se može učiniti dosta u terapeutskom smislu da iskašljavanje bude olakšano i da se spreči ponovna infekcija, koja dovodi do daljeg oštećenja plućnog parenhima. Ukoliko se zapazi da je kašalj izmenio svoje karakteristike da je uporniji, ima više sekreta, pojavu prebojenosti sekreta, pojavu krvi u ispljuvku, kašalj praćen gušenjem ili sviranjem u grudima, zacenjivanjem, bolovima u grudima neophodno je da se obavi pulmološki pregled kao bi se na vreme otkrio uzrok i preduzele potrebne terapeutske mere.

Dr Stevan Sikimić, specijalista za plućne bolesti i tuberkulozu

Pomozite nam da postanemo još bolji!
Da li ste pronašli željenu informaciju na ovoj stranici? Da Ne
Da li je sadržaj na ovoj stranici lak za razumevanje? Da Ne
Da li je sadržaj kompletan i sa dovoljno detalja? Da Ne