Metabolički sindrom

Metabolički sindrom, nazvan još i sindrom insulinske rezistencije ili sindrom X, nije bolest već grupa karakteristika koje zajedno povećavaju rizik od nastanka dijabetesa tipa 2 i bolesti srca. Ove karakteristike obuhvataju gojaznost, visoki krvni pritisak, povišene nivoe šećera u krvi i visoke trigliceride (masne supstance u krvi). Održavanje telesne težine, šećera u krvi i nivoa holesterola i triglicerida pod kontrolom doprinosi dužem životu i smanjuje rizik od infarkta i šloga.


Postoje kontrovezna mišljenja o tome da li karakteristike metaboličkog sindroma garantuju klasifikaciju poremećaja kao "sindroma". Dijagnoza metaboličkog sindroma čini se da ne predstavlja veći rizik od pojave dijabetesa tipa 2 ili srčane bolesti veći od rizika usled pojedinih karakteristika. Pored toga, tretman metaboličkog sindroma se ne razlikuje od tretmana svake pojedine karakteristike.

ŠTA JE METABOLIČKI SINDROM? — Metabolički sindrom je grupa karakteristika. Ne morate da imate sve karakteristike da biste imali metabolički sindrom. Međutim, osoba sa jednom karakteristikom verovatno ima i ostale. Većina eksperata definiše metabolički sindrom kao prisustvo tri ili više karakteristika:

  • Gojaznost, naročito u predelu stomaka (definisana od strane nekih drupa kao obim struka veći od 94 do 102 cm kod muškaraca i 80 cm kod žena)
  • Loš nivo glukoze prilikom gladovanja (nivo šećera u krvi u gladovanju 100 do 125 mg/dL (5.6 do 7 mmol/L)
  • Povišen krvni pritisak (130/85 ili viši), ili upotreba lekova protiv visokog krvnog pritiska
  • Povišeni nivoi triglicerida u gladovanju (viši od 150 do 180 mg/dL ili 1.7 mmol/L) i/ili smanjen HDL holesterol (manji od 40 mg/dL ili 1 mmol/L muškarce i 50 mg/dL ili 1.3 mmol/L za žene), ili ako koristite lekove protiv visokih triglicerida ili niskog HDL holesterola

KOLIKO JE ČEST METABOLIČKI SINDROM? — Metabolički sindrom je sve češća pojava. U jednoj studiji sprovedenoj 1999 i 2002 kod više od 34 procenata učesnika otkriven je metabolički sindrom. Ovaj broj je značajno veći od dobijenog u sličnoj studiji sprovedenoj između 1988 i 1994, u kojoj je otkriven kod 22 posto učesnika.

Za sledeće faktore se smatra da povećavaju rizik od pojave metaboličkog sindroma:

  • Prevelika telesna težina (indeks telesne mase 25 kg/m2 ili veći)
  • Menopauza (kod žena)
  • Starost
  • Pušenje
  • Ishrana bogata ugljenim hidratima
  • Nedostatak fizičke aktivnosti
  • Porodična istorija dijabetesa ili metaboličkog sindroma

Zdravstveni rizici povezani sa metaboličkim sindromom

Dijabetes — Dijabetes tipa 2 se češće javlja kod osoba sa metaboličkim sindromom. Zdrave promene načina života kao što su gubitak težine i vežbanje mogu da pomognu u redukciji rizika od pojave dijabetesa tipa 2.

Kardiovaskularna bolest — Osobe sa metaboličkim sindromom imaju povišen rizik od razvoja kardiovaskularne bolesti. Kardiovaskularna bolest podrazumeva bolest koronarnih arterija (nakupalje masnih naslaga unutar krvnih sudova srca), cerebrovaskularnu bolest (nakupljanje masnih naslaga unutar krvnih sudova koji sprovode krvi u mozak) i visoki krvni pritisak. Kardiovaskularna bolest može da dovede do srčanog i moždanog udara ili angine (bola u grudima).

DIJAGNOZA METABOLIČKOG SINDROMA — Metabolički sindrom se dijagnostikuje fizičkim pregledom i merenjem šećera, holesterola i triglicerida u krvi u stanju gladovanja (pre doručka).

TRETMAN METABOLIČKOG SINDROMA — Cilj tretmana metaboličkog sindroma je:

  • Redukcija ili eliminacija osnovnih problema (npr gojaznosti, nedostatak aktivnosti) gubitkom težine ili pojačanom aktivnošću
  • Tretman kardiovaskularnih faktora rizika kao što su visoki krvni pritisak i holesterol, ako ti problemi i dalje postoje i nakon započetog programa fizičke aktivnosti.
  • Gubitak težine — Tretman metaboličkog sindroma obično obuhvata gubitak težine i pojačanu fizičku aktivnosti. Ishrana treba da bude siromašna mastima i holesterolom.
  • Redukcija rizika povezanih sa metaboličkim sindromom može da se postigne pomoću nekoliko dijetarnih pristupa:
  • Mediteranski način ishrane je bogat voćem, povrćem, koštunjavim plodovima, integralnim žitaricama i maslinovim uljem. Ovakav način ishrane može da pomogne u redukciji težine, krvnog pritiska, lipida i poboljšavanju znakova insulinske rezistencije.
  • DASH (Dijetarni pristup zaustavljanju hipertenzije) dijeta može da redukuje krvni pritisak, težinu i nivoe lipida i glukoze u gladovanju. DASH dijata ne dozvoljava unos više od 2400 mg natrijuma dnevno, podrazumeva četiri do pet voćnih obroka, četiri do pet obroka povrća, dva do tri obroka mlečnih proizvoda sa malim sadržajem masti, a sva hrana ne sme da ima više od 25 procenata ukupnih msti po obroku.

Vežba — Fizička aktivnost može da pomogne u gubitku težine i redukciji obima stomaka, naročito kod žena. Trenutno se preporučuje barem 30 minuta umerene fizičke aktivnosti kao što je šetnja, svakog dana u nedelji.

Uklanjanje abdominalne masti liposukcijom ne poboljšava osetljivost na insulin, niti redukuje rizik od kardiovaskularne bolesti.

Redukcija rizika od nastanka dijabetesa tipa — Gubitak težine (ako je težina prevelika ili ste gojazni) i fizička aktivnost mogu da smanje rizik od nastanka dijabetesa tipa 2.

Redukcija holesterola — Visoki nivoi LDL (lošeg) holesterola povećavaju rizik od bolesti koronarnih arterija. Kod osoba sa metaboličkim sindromom preporučuje se LDL nivo manji od 80 do 100 mg/dL.

Ako dijeta i fizička aktivnost ne redukuju LDL nivoe adekvatno preporučuje se upotreba lekova.

Redukcija krvnog pritiska — Održavanje zdravog krvnog pritiska je značajan cilj, naročito kod osoba sa metaboličkim sindromom.

  • Visok krvni pritisak je BP viši od 140/90 mmHg
  • Prehipertenzija je BP viši od 120 do 139/80 do 89 mmHg.

Nema preporuka koje se odnose na početak tretmana krvnog pritiska osoba sa metaboličkim sindromom, iako mnogi stručnjaci preporučuju tretman kada je krvni pritisak viši od 130/80 mmHg.

Ako dijeta i fizička aktivnost ne redukuju krvni pritisak adekvatno preporučuje se jedan ili više lekova.

Ostavljanje cigareta — Pušenje cigareta značajno povećava rizika od bolest koronarnih arterija, kao i drugih bolesti. Ostavljanje pušenja se najsnažnije preporučuje.

Pomozite nam da postanemo još bolji!
Da li ste pronašli željenu informaciju na ovoj stranici? Da Ne
Da li je sadržaj na ovoj stranici lak za razumevanje? Da Ne
Da li je sadržaj kompletan i sa dovoljno detalja? Da Ne