Šećerna bolest

Definicija. Šečerna bolest ili dijabetes (latinski diabetes mellitus) je hronična bolest metabolizma koja se karakteriše pvišenim vrednostima glukoze u krvi. U osnovi nastanka bolesti je smanjena sekrecija i/ili smanjeno biološko dejstvo hormona inzulina, što za krajnju posledicu ima poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina u organizmu. Duže trajanje bolesti dovodi do promene strukture i funkcije krvnih sudova, nerava, bubrega i drugih vitalnih organa i organskih sistema.


Epidemiologija

Dijabetes se danas ubraja među najčešća oboljenja u svetu i prevalence ove bolesti je u stalnom porastu. Ovo se objašnjava modernim stilom života i povećanjem spoljašnjih uzročnih faktora među kojima najznačajnije mesto imaju gojaznost i odsustvo fizičke aktivnosti.

Prema podacima SZO od ove bolesti danas boluje više od 190 miliona ljudi širom sveta. Broj obolelih je u konstantnom porastu, pa se procenjuje da će on do 2025. porasti na 330 miliona.

U Srbiji broj obolelih je preko 500.000 sa tendencijom stalnog rasta. Najveći broj obolelih (90%) boluje od tipa 2 dijabetesa, a procenjuje se da najmanje 50% pacijenata nema postavljenu dijagnozu odnosno ne zna da boluje od šečerne bolesti.

Uzrok nastanka bolesti i faktori rizika

Šečerna bolest se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u organizmu koje zahvataju i pankreas. Kod mladih osoba, dijabetes nastaje usled genetičkih poremećaja ili oštećenja pankreasa u toku autoimunskih procesa koje pokreću infekcije (najčešće virusne) ili stres. Sklonost za dijabetes se prenosi na potomke, a da li će doći do ispoljavanja bolesti zavisi i od drugih faktora faktora rizika među kojima je glavna gojaznost. Među druge faktore rizika za nastanak dijabetesa spadaju trudnoća, primena različitih lekova i hemijskih sredstava (antireumatici, kortikosteroidi, imunosupresivi, kontraceptivi, diuretici, antihipertenzivi…), smanjena fizička aktivnost, ishrana sa većom količinom slatkiša, klimakterijum, stresovi, infekcije, hirurške intervencije i dr.

Šečerna bolest se može javiti i kao komplikacija drugih bolesti kao što su hronični alkoholizam, upale ili karcinom pankreasa, virusne infekcije, hipertireoiza, hemohromatoza, cistična fibroza pankreasa, lipodistrofija i Kušingov sindrom.

Klasifikacija dijabetesa

Šečerna bolest se na osnovu uzroka i kliničkog ispoljavanja deli na tip 1 i tip 2. Tip 1 se uglavnom javlja kod mlađih osoba (juvenilni ili mladalački dijabetes) i u osnovi nastanka ovog tipa bolesti je autoimunski upalni process koji dovodi do razaranja beta-ćelija pankreasa sa posledičnim smanjenim lučenjem inzulina. Ovaj tip dijabetesa se javlja kod manje od 10% ukupnog broja oboljelih. Tip 2 nastaje zbog rezistencije perifernih tkiva na delovanje inzulina. Obično se razvija kod osoba starijih od 40 godina, posebno kod onih koji su gojazni. Ipak, oko 30% ovih bolesnika nije gojazno i kod njih pored inzulinske rezistencije problem predstavlja i smanjena sekrecija inzulina. Ovo je češći tip dijebetesa i javlja se kod više od 90% obolelih.

Klinička slika

Kod osoba sa juvenilnim dijebetesom najčešći simptomi su sušenje usta, pojačana žeđ, učestalo mokrenje, pojačan apetit uz gubitak u telesnoj težini te umor i iscrpljenost. Kod osoba sa tipom 2 dijebetesa simptomi su manje primetni i vrlo često se bolest otkriva tek sa razvojem hroničnih komplikacija na čima, bubrezima, nervima, srcu i krvnim sudovima kao što su  npr. slabljenje vida, trnjenje u stopalima, povišen krvni pritisak i usporeno zarastanje rana.

Komplikacije bolesti

Među najvažnije komplikacije šečerne bolesti spadaju:

  • Hiperglikemijska koma i hipoglikemija
  • Očne bolesti (dijabetesna retinopatija, katarakta, glaukom)
  • Bolesti bubrega (nefropatija, infekcije, bubrežna insuficijencija, papilarna nekroza)
  • Kardiovaskularne bolesti (hipertenzija, koronarna bolest uključujući i infarkt srca, moždani udar, gangrenu stopala)
  • Dijabetesno stopalo (ulceracije, infekcije, gangrene)
  • Kožne bolesti (infekcije, plikovi, crvenilo i žuljevi, smanjena osetljivost prema toploti)

Dijagnostika dijabetesa

Dijagnoza šečerne bolesti postavlja se na osnovu laboratorijskih testova u koje spadaju određivanje koncentracije glukoze u krvi na tašte i 2 sata nakon jela, oralni glukoza tolerans test (OGTT), glikozilisani hemoglobin A1c i pregled urina. Pored ovih osnovnih testova u diferenciranju tipa dijebetesa I ispoljenosti nekih komplikacija mogu biti potrebni I dodatni testovi kao što su: kreatinin, lipidni status, urin, mikroalbuminuriju, 24-časovnu proteinuriju, anti-GAD antitela, anti  IA2 antitela, glukagonski test stimulacije sa merenjem inzulinemije i  C peptida posle 1, 3, 6 i 9 minuta.

Dijagnoza šečerne bolesti postavlja se ako je u najmanje dva navrata koncentracija glukoze u krvi veća od 7 mmol/L ili je u bilo koje doba dana veća od 11,1 mmol/L odnosno ako je vrednost veća od 11,1 mmol/L dva sata posle uzimanja 75 grama glukoze rastvorene u vodi (OGTT test).

Ako je vrednost glukoze veća od normalne vrednosti i kreće se između 6 i 7 mmol/L na tašte ili između 7,8 i 11,1 mmol/L posle dva sata od uzimanja 75 grama glukoze tokom OGTT testa onda govorimo o poremećenoj toleranciji na glukozu ili predijabetesu.

Terapija šečerne bolesti

  • Inzulin
  • Oralni hipoglikemici
  • Dijeta

Izbor terapije zavisi od tipa dijebetesa, težine bolesti i ispoljenih komplikacija. U lečenju šečerne bolesti sa ispoljenim komplikacijama neophodan je timski pristup sa uključivanjem više različitih specijalnosti (endokrinolog, oftalmolog, nefrolog, vaskularni hirurg, neurolog i kardiolog).

Prevencija šečerne bolesti

Kada je u pitanju tip 1 dijabetesa prevencija podrazumeva uticaj na genetičku osetljivost ili precipitirajuće faktore okoline. Istraživanja su pokazala da dojenje smanjuje rizik od nastanka šečerne bolesti.

Kada je u pitanju tip 2 dijabetesa rizik od nastanka bolesti može se smanjiti uvođenjem adekvatnog režima ishrane i povećanjem fizičke aktivnosti.

Pomozite nam da postanemo još bolji!
Da li ste pronašli željenu informaciju na ovoj stranici? Da Ne
Da li je sadržaj na ovoj stranici lak za razumevanje? Da Ne
Da li je sadržaj kompletan i sa dovoljno detalja? Da Ne