Osteporoza – prevencija i tretman

Osteoporoza se često javlja i uzrokuje pojavu nenormalno tankih kostiju (osteopeniju), oslabljene kosti koje se lako lome (lako dolazi do fraktura). Žene imaju visok rizik od obolevanja od osteoporoze nakon menopauze zbog smanjenih nivoa estrogena, ženskog hormona koji pomaže u održavanju koštane mase.


Na sreću, postoje preventivni tretmani koji pomažu u održavanju ili povećavanju koštane gustine. Za osobe obolele od osteoporoze od izuzetnog značaja su brza dijagnoza gubitka koštane mase i prevencija preloma i to pomoću dostupnih terapija kojima se usporava dalji gubitak koštane mase ili povećava gustina kostiju.

Pregled ove teme posvećen je preventivnim terapijama i prevenciji osteoporozi. Posebna tema se bavi proveravanjem gustine kostiju.

PREVENCIJA OSTEOPOROZE — Najznačaniji tretmani za prevenciju osteoporoze obuhvataju ishranu, fizičku aktivnost i prestanak pušenja. Ove preporuke važe kako za žene, tako i za muškarce.

Ishrana— Optimalna ishrana za prevenciju ili tretman osteoporoze obuhvata unos adekvatnog broja kalorija, kao i kalcijuma i vitamina D, esencijalnih u održavanju odgovarajućeg formiranja i gustine kostiju.

Unos kalcijuma — Stručnjaci ženama i muškarcima u predmenopauzi preporučuju unos najmanje 1000 mg kalcijuma dnevno; to podrazumeva kalcijum u hrani i piću, plus suplemente. Žene u postmenopauzi koje ne koriste preparate estrogena treba da unose 1500 mg kalcijuma dnevno. Međutim, ne treba da unosite više od 2000 mg dnevno zbog mogućih nuspojava.

Glavni dijetarni izvori kalcijuma su mleko i mlečni proizvodi kao što su švapski sir, jogurt, ili tvrd sir, zatim zeleno povrće (spanać i brokoli). Metod grube procene dijetarnog unosa kalcijuma je množenje broja svakodnevnih obroka sa po 300 mg. Jedan obrok je 240 ml mleka ili jogurta, 30 gr tvrdog sira, ili 450 gr švapskog sira.

Suplementi kalcijuma (kalcijum karbonat ili kalcijum citrat) mogu da budu predloženi u slučaju kada kalcijum unesen ishranom nije dovoljan. Doze kalcijuma veće od 500 mg/dnevno treba da se unose u podeljenim dozama (npr jednom ujutru i jednom uveče).

Unos vitamina D — Stručnjaci većini osoba preporučuju svakodnevan unos 800 Internacionalnih jedinica (IU) vitamina D. Ova doza smanjuje gubitak kostiju i stopu fraktura kod starijih žena i muškaraca, pod uslovom da je unos kalcijuma odgovarajući (kao što je već opisano).

Mleko je primarni izvor dijetarno unesenog vitamina D. Sadrži oko 100 IU po jednoj šolji. Stručnjaci preporučuju suplementaciju vitamina D svim pacijentima obolelim od osteoporoze koji unose manje od 400 IU vitamina D dnevno. Ova doza može da se nađe u multivitaminskim preparatima ili kalcijum/vitamin D suplementima.

Proteinski suplementi — Proteinski suplementi se preporučuju nekim osobama kako bi se obezbedio unos odgovarajuće količine proteina. To može da bude od izuzetnog značaja ako je osoba već imala frakturu usled osteoporoze.

Unos alkohola, kofeina i soli — Lekar može da preporuči ograničavanje alkohola. Unos prevelike količine alkohola može da poveća rizik od fraktura usled povećanog rizika od pada, loše ishrane, itd.

Nije jasno da li je ograničavanje količine unesenog kofeina ili soli korisno; za ove mere nije dokazano da sprečavaju gubitak kostiju kod osoba koje konzumiraju odgovarajuću količinu kalcijuma.

Fizička aktivnost — Vežbe snage mogu da povećaju koštanu masu kod žena u predmenopauzi i da pomognu u održavanju gustine kostiju kod žena u postmenopauzi. Fizička aktivnost redukuje rizik od frakture kukova kod starijih žena zbog povećane mišićne mase. Većina stručnjaka preporučuje vežbanje u trajanju od barem 30 minuta, tri puta nedeljno.

Koristi fizičke aktivnosti brzo nestaju ako prestanete da vežbate. Redovan režim vežbi za povećavanje snage u kojima zaista uživate povećava šanse za održavanje rutine tokom dužeg vremenskog perioda.

Ostavljanje pušenja — Ostavljanje pušenja se izrazito preporučuje osobama sa rizikom od obolevanja od osteoporoze jer je poznato da pušenje ubrzava gubitak koštane mase. Jedna studija sugeriše da žene koje puše jednu paklu cigareta dnevno u odraslom dobu pokazuje 5 do 10 procenata redukcije koštane mase do menopauze, što dovodi do povećanog rizika od fraktura.

Prevencija padova — Često padanje može značajno da poveća rizik od fraktura usled osteoporoze kod starijih osoba. Preduzimanje mera kojima se padovi sprečavaju smanjuje rizik od fraktura. Te mere mogu da obuhvataju sledeće:

  • Sklanjanje klizavih krpara i kablova, kao i svih predmeta koji mogu lako da se pomere u kući, a koji mogu da uzrokuju saplitanje, klizanje ili padanje.
  • Obezbedite odgovarajuće osvetljenje u svim delovima stana kao i okolini, uključujući stepeništa i ulaze.
  • Izbegavajte hodanje po ledu, mokrim ili poliranim podovima i drugim potencijalno klizavim površinama.
  • Izbegavajte kretanje po nepoznatim površinama napolju.

Kako određeni lekovi mogu da povećaju rizik od pada, tretman lekovima treba redovno preispitivati. U nekim slučajevima, lekar može da odluči o zameni leka ako on povećava rizik od pada. Pored toga, osobe loše vida treba da posete očnog lekara, kako bi dobili odgovarajuća sočiva (naočare).

Monitoring lekova — Duža terapija i/ili više doze lekova može da ubrza gubitak koštane mase. Upotrebu tih lekova treba da nadzire lekar, kao i da smanji dozu ili prekine kada je to moguće. To su sledeći lekovi:

  • Glukokortikoidni lekovi (npr prednizon)
  • Heparin, lek koji se koristi u prevenciji i tretmanu nenormalnog zgrušavanja krvi (odnosno antikoagulant)
  • Vitamina A i određeni sintetički retinoidi (npr etretinat)
  • Neki antiepileptični lekovi (npr fenotoin, karbamazepin, primidon, fenobarbital i valproat)

LEKOVI ZA OSTEOPOROZU — Gore navedene mere mogu da redukuju gubitak koštane mase. Lekovi ili hormonska terapija mogu da se preporuče muškarcima i ženama u predmenopauzi obolelim od osteoporoze, ili sa visokim rizikom od oboljevanja.

Kome je potreban tretman lekovima? — Osobe sa najvećim rizikom od fraktura imaju najviše koristi od lekova. U Sjedinjenim Američkim Državama nacionalna fondacija za osteoporozu (NOF) preporučuje upotrebu lekova za tretman žena u postmenopauzi (i muškaraca starijih od 50 godina) sa istorijom frakture kuka ili pršljenova, ili sa osteoporozom (T-rezultat ≤-2.5).

Pored toga, NOF preporučuje terapiju lekovima osobama obolelim od osteopenije (T-rezultat između -1.0 i -2.5), kao i kada postoji neki od sledećih faktora rizika:

    Visok rizik od gubitka koštane mase usled dugotrajne upotrebe prednizona ili drugog glukokortikoida.

    Visok rizik od buduće frakture po prethodnoj istoriji fraktura usled minimalne sile (npr pad iz stojećeg položaja/sa te visine)

    Procenjen 10-godišnji rizik od frakture kuka ili usled osteoporoze ≥3 ili ≥20 procenata.

10-rizik od frakture kuka ili usled osteoporoze može da se izračuna pomoću FRAX kalkulatora Svetske zdravstvene organizacije.

Međutim, neke osobe koje ne ispunjavaju ove kriterijume takođe će imati koristi od lekova kojima se tretiraju osteoporoza i osteopenija. Konačnu odluku o upotrebi leka lekar i pacijent treba da donesu zajednu.

Tretman žena u postmenopauzi — Odnos gustine kostiju i rizika od fraktura kod žena u predmenopauzi nije definisan. Žene u predmenopauzi sa malom gustinom kostiju nemaju veći rizik od fraktura. Iz tog razloga samo gustinu kostiju ne treba koristiti za dijagnozu osteoporoze kod žena u predmenopauzi; generalno se preporučuju dodatni testovi.

Bifosfonati — Bifosfonati su lekovi koji usporavaju razgrađivanje i uklanjanje koštane mase (tj resorpciju). Oni se često koriste u prevenciji i tretmanu osteoporoze kod žena u postmenopauzi.

Ti lekovi treba da se uzimaju odmah ujutru na prazan stomak sa punom čašom (250ml) obične (negazirane) vode. Zatim, osoba treba da čeka:

    Najmanje pola sata (sa alendronatom (Fosamax®) i rizendronatom (Actonel®))

    Najmanje sat vremena (sa ibrandronatom (Boniva®)

pre nego što jede ili uzme još neki lek. Ove instrukcije za doziranje pomažu u redukciji rizika od pojave nuspojava i potencijalnih komplikacija.

Nuspojave bifosfonata — Većina pacijenata koja koristi bifosfonate nema nuspojave povezane sa lekom. Međutim, važno je strogo poštovati preporuke za unos leka; ležanje ili unos hrane pre vremena povećava rizik od iritacije stomaka.

Ne postoji zabrinutost za upotrebu bifosfonata kod osoba kojima je potreban invazivan dentalni postupak. Problem poznat kao avaskularna nekroza ili osteonekroza vilice retko se javlja kod malog broja osoba koje koriste bifosfonat. Rizik od ovog problema je mali kod osoba koje unose bifosfonate radi prevencije i tretmana osteoporoze. Međutim, rizik je nešto veći u slučaju viših doza bifosfonata unesenih intravenski prilikom tretmana kancera.

Stručnjaci ne smatraju da većina pacijenata treba da prestane sa uzimanjem bifosfonata pre invazivnog dentalnog postupka (npr vađenje ili implantacija zuba). Međutim, osobe koje koriste bifosfonat kao deo tretmana kancera treba da konsultuju lekara pre započinjanja nekog od invazivnih dentalnih postupaka.

Alendronat — Alendronat (Fosamax®) redukuje frakture pršljenova i ostalih kostiju i smanjuje redukciju visine povezanu sa frakturama pršljenova. Postoji u obliku pilula koje se uzimaju jednom dnevno ili jednom nedeljno.

Rizedronat — Rizendronat (Actonel®) je odobren i za prevenciju i za tretman osteoporoze. Može da se uzima jednom dnevno, jednom nedeljno, ili jednom mesečno. Rizendronat redukuje rizik od frakture pršljenova i kukova.

Ibandronat — Ibandronat (Boniva®) može da se koristi u prevenciji i tretmanu osteoporoze. Postoji u obliku pilule koju uzimate svakodnevno ili jednom mesečno. Postoji i u obliku injekcije koja se daje u venu, jednom mesečno. Iako ibandronat redukuje rizik od gubitka koštane mase i fraktura kičme, nema dokaza da redukuje i rizik od frakture kukova.

Zolendronska kiselina — Danas se u prevenciji osteoporoze koristi i intravenska doza zolendronska kiseline jednom godišnje (Reclast®). Ovaj lek se daje u venu tokom 15 minuta i obično se dobro toleriše. Godišnja primena zolendronske kiseline može da poboljša gustinu kostiju, smanji rizik od frakture kičme i kukova i smanji rizik od ponovljenih fraktura kod visokorizičnih pacijenata sa frakturom kuka u nedavnoj prošlosti [1].

Nuspojave zolendronske kiseline mogu da budu simptomi nalik gripu 24 do 72 sata nakon prve doze. To može da uključi blago povišenu temperaturu, bolove u mišićima i zglobovima. Tretman lekovima koji snižavaju temperaturu (ibuprofenom ili acetaminofenom) obično ublažava simptome. Sledeće doze ZK obično uzrokuju blaže simptome.

Instravenska ZK je privlačna alternativa za osobe koje ne tolerišu oralno unesene bifosfonate, ili koje preferiraju tretman jednom godišnje u odnosu na jednom mesečno, nedeljno ili dnevno. Međutim, idealno trajanje terapije i dugoročna bezbednost (>3 godine) još uvek nisu poznati.

Lekovi"kao estrogen" — Neki lekovi, poznati kao selektivni modulatori receptora za estrogen (SERM) dovode do nekih efekata u kostima nalik onima koje izaziva estrogen. Ti lekovi pružaju zaštitu od gubitka koštane mase u postmenopauzi. Pored toga, SERMS smanjuju rizik od kancera dojke kod žena sa visokim rizikom. Trenutno dostupni SERM obuhvataju ralaksifen (Evista®) i tamoksifen. Raloksifen može da se koristi u prevenciji i tretmanu osteoporoze kod žena u postmenopauzi, iako može da bude manje efikasan u prevenciji gubitka koštane mase od bifosfonata ili estrogena.

SERM se ne preporučuju ženama u predmenopauzi.

Terapija estrogenom/progestinom — U prošlosti, terapija estrogenom ili estrogenom-progestinom se smatrala najboljim načinom za prevenciju osteoporoze u postmenopauzi i često se koristi u tretmanu ove bolesti. Podaci inicijative za zdravlje žena (WHI), velikog kliničkog ispitivanja, pronašli su da kombinovana terapija estrogenom-progestinom redukuje rizik od frakture kukova i pršljenova za 34 procenta. Slična redukcija rizika od fraktura pronađena je kod žena koje uzimaju samo estrogen.

Estrogen ima dodatnu prednost zbog kontrole simptoma postmenopauze. Međutim, WHI je pronašla da estrogen i progestin ne redukuju rizik od bolesti koronarnih arterija i da blago povećavaju rizik od kancera dojke, moždanog udara i stvaranja krvnih ugrušaka.

Iz tog razloga, estrogen se ne preporučuje za tretman ili prevenciju osteoporoze kod žena u postmenopauzi. Međutim, neke žene u postmenopauzi i dalje koriste estrogen, uključujući i žene sa upornim simptomima menopauze i one koje ne mogu da tolerišu druge oblike tretmana osteoporoze.

Estrogen može da bude odgovarajući tretman za prevenciju osteoporoze mladih žena sa amenorejom (odsustvom menstruacije). I to obično u odliku kontraceptivnih pilula.

Kalcitonin — Kalcitonin je hormon proizveden od strane tiroidne žlezde koji, zajedno sa paratiroidnim hormonom, pomaže u regulaciji koncentracija kalcijuma u telu. Sintetički kalcitonin se ponekad preporučuje za tretman osteoporoze. Kalcitonin može da se primeni putem nazalnog spreja ili injekcije (subkutani kalcitonin iz lososa). Obično se preferira nazalna upotreba jer je jednostavna i jer inekcije obično uzrokuju jaču mučninu i crvenilo.

Pre upotrebe kalcitonina obično se preporučuju drugi lekovi jer nije jasno da li kalcitonin povećava gustinu kostiju i smanjuje pojavu fraktura van kičme. Međutim, zbog ublažavanja bolova (analgetičkog efekta), kalcitonin može da se predloži kao prva terapija za osobe koje osećaju nagli, jak (akutni) bol zbog frakture pršljenova. Režim tretmana se obično menja kada se akutni bol umiri, ili ako nakon dužeg perioda bol i dalje traje (npr nakon četiri nedelje).

Paratiroidni hormon (PTH) — PTH proizvode paratiroidne žlezde i stimuliše kako koštanu resorpciju, tako i formiranje novih kostiju. Povremena administracija stimuliše više formiranje nego resorpciju. Klinička ispitivanja sugerišu da je terapija sa PTH efikasna i u prevenciji i tretmanu osteoporoze kod žena u postmenopauzi i muškaraca.

PTH preparat nazvan Forteo®, primenjen u vidu svakodnevnih injekcija tokom dve godine odobren je u SAD u tretmanu teške osteoporoze. Efikasniji je u povećavanju koštane mase kičme od bilo kog drugog tretmana, iako nije jasno da li efikasnije od ostalih lekova sprečava i druge frakture (na primer u odnosu na bifosfonate). Kako zahteva svakodnevne injekcije i skup je, obično se primenjuje u slučaju pacijenata sa teškom osteoporozom kukova i kičme (T rezultat <-2.5 I fraktura vezana za osteoporozu). Ne preporučuje se ženama u predmenopauzi.

MONITORING ODGOVORA NA TRETMAN — Monitoring se preporučuje kako bi se pratio odgovor pacijenta na tretman osteoporoze. To može da obuhvati merenje mineralne gustine kostiju (DXA sken), ili laboratorijske testove koji indikuju koštani metabolizam (tj stopu formiranja novih kostiju i resorpciju).

KRATAK PREGLED

  • Osteoporoza urzokuje pojavu nenormalno tankih kostiju (osteopeniju), oslabljene i lako lomljive kosti. Ovo stanje može da se tretira i spreči ishranom, vežbom i ostavljanjem pušenja.
  • Kalcijum i vitamin D mogu da spreče pojavu tankih kostiju, a koriste se i u njihovom tretmanu. Glavni dijetarni izvori kalcijuma su mleko i mlečni proizvodi kao što su švapski sir, jogurt i tvrdi sir i zeleno povrće (spanać i brokoli). Mleko je primarni izvor dijetarnog vitamina D i sadrži oko 100 IU u jednoj šolji.
  • Kalcijum i vitamin D mogu da se unesu i u obliku suplemenata (npr u obliku pilule). Ženama u predmenopauzi i muškarcima se preporučuje ukupno 1000 mg kalcijuma dnevno. Ženama nakon menopauze se preporučuje 1200 do 1500 mg kalcijuma dnevno. Stručnjaci preporučuju i 800 internacionalnih jedinica (IU) vitamina D svakog dana.
  • Vežbanje može da spreči i da pomogne u tretmanu tankih kostiju. Vežbanje treba da se izvodi barem 30 minuta, tri puta nedeljno. Odgovara svaki program vežbanja za povećavanje mišićne mase (npr šetnja).
  • Pušenje može da dovede do pojave tanjih i slabijih kostiju. Ostavljanje pušenja može da smanji taj rizik.
  • U slučaju starijih osoba pad može da dovede do pojave fraktura. Sprečavanje pada sprečava i pojavu fraktura.
  • Neki lekovi mogu da dovedu do pojave tankih kostiju. Takvi lekovi su glukokortikoidi (npr prednizon), heparin, vitamin A i neki sintetički retinoidi (npr etretinat), kao i neki lekovi za epilepsiju (npr fenitoin, kabamazepin, primidon, fenobarbital i valproat). Ako koristite neki od ovih lekova, konsultujte se sa lekarom u vezi slabljenja kostiju.
  • Postoji nekoliko lekova koji pomažu u prevenciji osteoporoze kod žena u postmenopauzi. Smatramo da su alendronat (Fosamax®), rizendronat (Actonel®) i raloksifen (Evista®) najbolji lekovi za prevenciju.
  • Alendronat (Fosamax®) ili rizendronat (Actonel®) se preporučuju za tretman žena nakon menopauze koje imaju osteoporozu. Zolendronska kiselina (Reclast®), ili raloksifen (Evista®) mogu da se predlože pacijentima koji ne tolerišu oralni unos bifosfonata, ili koji lekove unose otežano, uključujući i nemogućnost uspravnog položaja u trajanju od 30 do 60 minuta.
  • Paratiroidni hormon (Forteo®) je još jedan lek koji može da se koristi u tretmanu osteoporoze. Ovaj lek preporučujemo muškarcima i ženama u postmenopauzi sa teškom osteoporozom kičme ili kukova.
  • Hormonska suplementacija (npr estrogen, progesteron) obično se ne preporučuje za prevenciju osteoporoze kod žena u menopauzi. Hormonska terapija se preporučuje nekim mladim ženama koje nemaju mesečni menstrualni ciklus.
  • Testiranje se preporučuje kako bi se pratio odgovor kostiju na tretman osteoporoze. To može da obuhvati kontrolu gustine kostiju (DEXA) ili laboratorijske testove.
Pomozite nam da postanemo još bolji!
Da li ste pronašli željenu informaciju na ovoj stranici? Da Ne
Da li je sadržaj na ovoj stranici lak za razumevanje? Da Ne
Da li je sadržaj kompletan i sa dovoljno detalja? Da Ne