Preeklampsija

Postoje četiri glavne vrste visokog krvnog pritiska koji može da se javi u trudnoći:


  • Preeklampsija
  • Hronična hipertenzija
  • Preeklampsija koja se javlja usled hronične hipertenzije
  • Gestaciona hipertenzija (prolazna hipertenzija)

Ovde ćemo razmotriti visoki krvni pritisak povezan sa ekplampsijom, tretman preeklampsije i njene moguće komplikacije.

ŠTA JE PREEKLAMPSIJA? — Žene sa preeklampsijom postepeno razvijaju visoki krvni pritisak (hipertenziju) i višak proteina u urinu (priteinuriju). Simptomi preeklampsije mogu da se jave u svakom trenutku tokom druge polovine trudnoće (nakon 20 nedelja trudnoće), ili tokom prvih nekoliko dana postpartuma i tipično nestaje nekoliko dana nakon porođaja.

Preeklampsija ponekad ima i druge nazive kao što su toksemija, hipertenzija indukovana trudnoćom i preeklamptična toksemija. U većini slučajeva je blaga. Jedan težak oblik preeklampsije se naziva HELLP sindrom (H = hemoliza, EL = povišeni enzimi jetre, LP = mali broj krvnih pločica). Za ženu se kaže da ima ekplampsiju ako ima jedan ili više napada i ako nema druge poremećaje koji bi taj napad izazvali.

U Sjedinjenim Američkim Državama preeklampsija se javlja u 5 do 8 procenata trudnoća. Većina slučajeva nastaje oko termina (nakon 37 nedelja trudnoće), iako se 10 procenata slučajeva javlja pre 34 nedelje trudnoće.

Hronična hipertenzija — Hronična hipertenzija je definisana kao krvni pritisak ≥140/90 mmHg dijagnostikovan pre trudnoće, pre 20-te nedelje trudnoće, ili koji traje 12 nedelja nakon porođaja.

Hronična hipertenzija i nastanak preeklampsije — Nastaje kod žena sa hroničnom hipertenzijom koje razvijaju simptome preeklampsije nakon 20-te nedelje trudnoće.

Gestaciona hipertenzija — Žene sa gestacionom hipertenzijom pokazuju sve sledeće simptome:

  • Krvni pritisak ≥140/90 mmHg
  • Bez proteina u krvi (proteinurije)
  • Su ≥20 nedelja trudne
  • Nemaju prethodnu istoriju visokog krvnog pritiska.

Tokom vremena, neke trudnice sa gestacionom hipertenzijom će razviti proteinuriju i biće smatrane kao preeklamptične, dok će druge biti dijagnostikovane kao hronično hipertenzivne zbog konstantno visokog krvnog pritiska nakon porođaja.

ŽENE SA RIZIKOM OD PREEKLAMPSIJE — Žene sa preeklampsijom imaju abnormalne krvne sudove koji hrane placentu, iako tačan uzrok te abnormalnosti nije poznat. Nema testova kojima pouzdano može da se predvidi ko će dobiti preeklampsiju i ne postoji način da se ona spreči. Žene sa jednim ili više sledećih karakteristika su sa povećanim rizikom od preeklampsije:

  • Prva trudnoća (ne računajući pobačaje)
  • Visoki krvni pritisak, bolest bubrega, lupus, ili dijabetes pre trudnoće
  • Gestacioni dijabetes
  • Višestruka trudnoća (npr. blizanci ili trojke)
  • Porodična istorija preeklampsije kod sestre ili majke
  • Prethodna istorija preeklapmsije
  • Starost manja od 20 godina i moguće preko 35 do 40 godina
  • Gojaznost

Nasuprot gore navedenom, žene koje tokom svoje prve trudnoće nisu imale preeklampsiju imaju mali rizik od pojave u sledećoj.

ZNACI I SIMPTOMI PREEKLAMPSIJE — Znaci i simptomi preeklampsije se javljaju, delimično, usled povećanog pritiska unutar malih arterija, što smanjuje dotok krvi do glavnih organa kao što su bubrezi, placenta, mozak i jetra.

Majka — Većina žena sa preeklampsijom nikada ne iskusi ništa teže od blago povišenog krvnog pritiska i male količine viška proteina u urinu. Te promene ne uzrokuju simptome; zato se prenatalne posete lekaru često zakazuju u drugoj polovini trudnoće kako bi se proverio krvni pritisak i izmerili proteini u urinu.

Oticanje (edem) se nekada smatrao kao znak preeklampsije, naročito kada se javi na licu ili rukama. Međutim, kako se oticanje javlja i kod žena koje nemaju preeklampsiju, više se ne smatra pouzdanim znakom bolesti.

Simptomi teške preeklampsije — Umerena preeklampsija može da se pogorša i postane teška. To se obično dešava tokom nekoliko dana ili nedelja, ali može da nastane i vrlo brzo. Tešku preeklapmsiju može da karakteriše jedan ili više dole navedenih simptoma. Međutim, znaci i umerene i teške preeklampsije mogu da budu blagi i pacijenti ne treba da se ustručavaju da o zabrinutosti u vezi simptoma preeklampsije obaveste svog lekara:

  • Krvni pritisak ≥160/110 mmHg. Žene sa krvnim pritiskom u ovom rasponu imaju povećan rizik od moždanog udara
  • Uporna teška glavobolja
  • Vizuelni problemi (zamućen ili dvostruki vid, slepe tačke, bljeskovi svetlosti ili pruge, gubitak vida)
  • Abnormalni testovi bubrega ili smanjeno mokrenje (mokrenje manje od 500 mL u 24 sata)
  • Tečnost u plućima, koja može da uzrokuje nedostatak daha
  • Mali broj krvnih pločica; pločice pomažu zgrušavanje krvi i njihov nedostatak može da izazove modrice ili krvarenja
  • Abnormalnosti jetre (koje se detektuju testovima krvi); simptomi mogu da budu mučnina, povraćanje ili bol u gornjem desnom delu stomaka (sličan gorušici)
  • Destrukcija crvenih krvnih zrnaca (hemoliza koja se detektuje testovima krvi).
  • Delimično ili potpuno odvajanje placente od uterusa (abracija); simptomi su vaginalno krvarenje, bol u materici i/ili smanjena fetalna aktivnost.

Fetus — Krvni protok u placentu kiseonik i nutrijente od majke detetu. Preeklampsija može da redukuje protok krvi u placenti, što može da ima sledeće uticaje na dete:

  • Abnormalni nestresni test ili rezultat biofizičkog profila
  • Usporen rast bebe, koji se primećuje ultrazvukom
  • Smanjena količina amnionske tečnosti oko deteta, što se primećuje ultrazvukom
  • Smanjeni protok krvi kroz pupčanu vrpcu, što se primećuje dopler tesetom (koji se izvodi tokom ultrazvuka).

TRETMAN PREEKLAMPSIJE — Jedini lek za preeklampsiju je porođaj deteta i placente. Iako odmor i uzimanje lekova za hipertenziju mogu da smanje visoki krvni pritisak i redukuju opasnost od moždanog udara, ti tretmani ne poboljšavaju abnormalnosti u krvnim sudovima majke.

U vreme termina — Najefikasniji tretman preeklampsije u vreme ili blizu termina (pre 37 nedelje trudnoće) je porođaj. To pomaže u svođenju rizika od povređivanja žene ili njenog deteta usled pogoršane preeklampsije na minimum. Bebe u vreme termina ili blizu njega imaju vrlo mali rizik od komplikacija usled preranog porođaja i obično ne moraju da budu na odeljenju specijalne nege.

Pre termina — Ako se preeklampsija javi pre termina, porođaj je često neophodan kako bi se sprečile komplikacije kod žene ili deteta. Ako se pre termina javi umerena preeklapmsija, moguće je odložiti porođaj kako bi dete imalo više vremena da raste i razvija se, a za to vreme se i majka i dete pažljivo prate.

Metod porođaja (vaginalni ili carski rez) zavisi od velikog broja faktora kao što su položaj deteta, otvorenost cerviksa i stanje deteta. U najvećem broju slučajeva moguć je vaginalni porođaj.

Steroidi — Deca rođena pre vremena imaju veći rizik od disajnih problema jer njihova pluća često nisu dovoljno dobro razvijena. Žene kojima će verovatno biti potreban prerani porođaj (do ili pre 34 nedelje trudnoće) obično dobijaju dve inekcije steroida (npr. betametazon) kako bi se ubrzao razvoj fetusa. Steroidi smanjuju i druge moguće komplikacije preranog porođaja kao što su intraventrikularno krvarenje (krvarenje u mozak). Dve injekcije moraju da se daju sa razmakom od 24 sata, a pune koristi tretmana se dobijaju 48 sati nakon inekcija.

Praćenje majke — Majka i dete  se pažljivo prate kada se porođaj odlaže. Žena može da se hospitalizuje, ili joj se dozvoljava da ostane kod kuće i često dolazi kod lekara. Žene koje su kod kuće treba odmah da pozovu zdravstvenog radnika ako se jave znaci teške preeklampsije.

Praćenje majke obično podrazumeva merenje krvnog pritiska i testove krvi i urina kako bi se proverila funkcija jetre i bubrega, kao i broj krvnih ćelija.

Praćenje deteta — Praćenje deteta obuhvata kombinaciju nestresnih testova i ultrazvučnih pregleda.

Nestresno testiranje se izvodi kako bi se prabilo stanje deteta. Izvodi se merenjem bebinog pulsa pomoću malog uređaja koji se postavlja na stomak majke. Uređaj koristi zvučne talase (ultrazvuk) kako bi se tokom vremena izmerio bebin puls, obično u trajanju od 15 do 30 minuta. Normalno, osnovni puls deteta treba da bude između 120 i 160 otkucaja u minuti. Normalno, povremeno se javlja ubrzan puls; povećanje treba da bude barem 15 otkucaja više od osnovnog u trajanju od 15 sekundi. Test se smatra ohrabrujućim ako se primete dva ili više ubrzana pulsa tokom perioda od 20 minuta. Moguće je da će biti potrebno dodatno testiranje ako se ova ubrzavanja ne primete tokom 40 minuta.

Ultrazvuk se koristi za praćenje rasta deteta, procene njegovog stanja i radi procene protoka krvi kroz pupčanu vrpcu (Dopler test). Biofizičkim profilom se procenjuje stanje dedeta pomoću ultrazvuka kojim se procenjuju pokreti deteta, disanje, pokreti ruku i nogu i volumen amniotske tečnosti.

Indukovani porođaj — Ako su testovi majke ili deteta zabrinjavajući, lekar će obično preporučiti porođaj.

Ako je cerviks i dalje dug i zatvoren moguća je aplikacija lekova koji će ga skratiti i otvoriti. Većini žena je potreban i intravenski administrovan lek oksitocin (Pitocin) kako bi se stimulisale kontrakcije materice. Ako uz pomoć ovih mera porođaj ne počne, ili ako se jave komplikacije koje zahtevaju brz porođaj deteta, obično se izvodi carski rez

Prevencija napada — Kako žene sa preeklampsijom mogu da razviju eklampsiju (napade), većina pacijenata se tretira antikonvulzivnim lekovima. Intravenski (IV) magnezijum sulfat je lek koji se nanjčešće koristi u prevenciji napada. Dijetarni suplementi koji sadrže magnezijum nisu efikasni i ne preporučuju se za prevenciju napada. IV magnezijum je bezbedan, iako se za vreme tretmana i majka i dete strogo prate; visoki nivoi magnezijuma u krvi mogu da budu štetni. Magnezijujm se daje ženama tokom porođaja i obično 24 sata nakon toga.

Ozbiljna hipertenzija se tretira jednim ili više IV lekova protiv hipertenzije kako bi se smanjio rizik od moždanog udara majke.

NEGA NAKON POROĐAJA — Visoki krvni pritisak i proteini u mokraći se obično povlače nakon porođaja, najčešće u roku od nekoliko dana. Tešku hipertenziju treba tretirati i nekim ženama će biti potrebni lekovi za visok krvni pritisak i nakon otpuštanja iz bolnice. Sa tim lekovima može da se prestane kada krvni pritisak ponovo postane normalan, obično nakon šest nedelja.

Krvni pritisak koji ostaje povišen i nakon 12 nedelja posle porođaja je retko kada povezan sa preeklampsijom i treba da se tretira.

ISHODI — Umereno povišen krvni pritisak tokom nekoliko nedelja ili meseci obično nije štetan; nema dugoročnih rizika (moždani udar, srčani udar) kao hronični visoki krvni pritisak. Gubitak proteina u urin usled preeklampsije ne oštećuje bubrege. Kod žena sa blagom preeklampsijom pred porođaj ishod po dete je obično dobar.

Teška preeklampsija može da uzrokuje privremene abnormalnosti funkcije jetre i bubrega kod žene, kao i mali broj krvnih pločica (trombocitopeniju povezanu sa krvarenjem). Kod žena sa ozbiljnom preeklampsijom, naročito kada se javi pre termina, postoje povećani rizici od preranog porođaja kao što je mala težina deteta na porođaju.

Žene sa ozbiljnom preeklampsijom nastalom pre termina, ponovljenom pojavom preeklampsije, ili gestacionom hipertenzijom imaju povećan rizik od kardiovaskularne bolesti kasnije u životu, naročito za vreme premenopauze.

RIZIK OD PREEKLAMPSIJE U BUDUĆIM TRUDNOĆAMA — Većina žena koje imaju preeklampsiju neće je imati i u sledećoj trudnoći. Rizik od ponovne preeklampsije je između 5 i 70 procenata.

  • Žene koje su razvile ozbiljnu preeklampsiju i koje su se porodile pre 30-te nedelje trudnoće imaju najveći rizik od preeklampsije u sledećoj trudnoći.
  • Žene sa umerenom preeklampsijom u vreme termina imaju samo 5 procenata šanse da se ona ponovo javi.

KRATAK REZIME

  • Žene sa preeklampsijom razvijaju visok krvni pritisak (viši od 140/90) i imaju proteine u mokraći. To može da se javi u svakom trenutku u drugoj polovini trudnoće (nakon 20 nedelja trudnoće), ili prvih nekoliko dana nakon porođaja.
  • Preeklampsija se javlja u 5 do 8 procenata trudnoća u Sjedinjenim Američkim Državama. Nije poznato zbog čega se preeklampsija javlja kod nekih žena, a kod drugih ne. Trenutnoi nema testova kojima bi moglo pouzdano da se predvidi ko će dobiti bolest i nema načina da se ona spreči.
  • Većina žena sa blagom preeklampsijom nema simptome, iako ona može da se pogorša i postane ozbiljna.
  • Žena treba odmah da pozove lekara ako primeti znakove i simptome teške preeklampsije, ili ako postoji smanjena fetalna aktivnost, vaginalno krvarenje, ili česte kontrakcije i bol u materici.
  • Jedini lek preeklampsije su porođaj deteta i placente. Odmaranje i lekovi za hipertenziju mogu da snize krvni pritisak, ali neće sprečiti pogoršavanje preeklampsije nibit smanjiti rizik od komplikacija.
  • Lekar može da preporuči porođaj ako se praćenjem majke ili deteta primete zabrinjavajući znaci. Često je moguć vaginalni porođaj.
  • Kako žene sa preeklampsijom mogu da razviju napade, većina žena se tretira antikonvulzivnim lekovima. Magnezijum sulfat je lek koji se najčešće koristi u prevenciji napada. Bezbedan je i za majku i za dete. Daje se intravenski majci tokom porođaja i obično tokom 24 sata nakon njega.
  • Visoki krvni pritisak i proteini u mokraći se obično povlače nakon porođaja, često tokom nekoliko dana. Nekim ženama su potrebni lekovi za hipertenziju po otpuštanju iz bolnice.
  • Većina žena koje imaju preeklampsiju neće je imati tokom naredne trudnoće.

 

Pomozite nam da postanemo još bolji!
Da li ste pronašli željenu informaciju na ovoj stranici? Da Ne
Da li je sadržaj na ovoj stranici lak za razumevanje? Da Ne
Da li je sadržaj kompletan i sa dovoljno detalja? Da Ne