Preterano mokrenje

Uobičajna učestalost mokrenja je 4 do 6 puta dnevno i to uglavnom danju dok se noćno mokrenje javlja kod uzimanja tečnosti , diuretika (lekova koji pospešuju izmokravanje) kao i čaja, kafe i alkohola pred spavanje, bolesti bubrega i prostate i u nekim drugim oboljenjima kao što su naprimer šečerna bolest i dijabetes insipidus, bolesti srca i jetre.


Učestalo mokrenje može biti bez ili sa porastom dnevne količina mokraće. Učestalo mokrenje bez poveđanja količine izlučene mokraće javlja se ovično kod infekcija mokraćnog trakta, kamenaca u bešici i završnim delovima mokraćovoda, uvećanja prostate i tumora mokraćne bešike.

Zdrave osobe dnevno izmokravaju od 400 do 2000 ml mokraće što naravno zavisi od unesene količine tečnosti ali i od gubitaka tečnosti drugim putevima odnosno znojenjem, disanje, i stolicom. Pol i životna dob nemaju značajan uticaj na količinu izlučene mokraće mada ona može biti blago smanjena kod starijih osoba što je posledica starenja bubrega odnosno smanjenja broja nefrona (funkcionalnih jedinica bubrega). Povećanja količine mokraće javlja se u brojnim bubrežnim i vanbubrežnim oboljenjima.

Kada su u pitanju bubrežne bolesti povećana količina mokraće je karateristična za hronične upalne bolesti bubrega (glomerulonefritisi, tubulointersticijumski nefritisi) ili druge bolesti (metaboličke, nasledne, toksična oštećenja) koje dovode do strukturnih oštećenja bubrežnog tkiva. Povećana količina mokraće nastaje kao posledica oslabljene sposobnosti bubrega da koncentriše mokraću. Vrlo često ovi bolesnici imaju učestalo noćno izmokravanje a mokraća je obično skoro bezbojna a ne žučkasta kako je to normalno. Od hereditarnih oboljenja do preteranog mokrenja najčeđće dovode Barterov i Gitelmanov sindrom koji se karaterišu oslabljenom reapsorpcijom natrum hlorida u bubrežnim kanalićima.

Od vanbubrežnih oboljenja do preteranog mokrenja najčešće dovode šečerna bolest i dijabetes insipidus. U prvom slučaju povećana količina mokraće je posledica visoke koncentracije šečera u mokraći, a u drugom slučaju ona je posledica smanjenog izlučivanja antidiuretskog hormona od strane hipofize (hormona koji reguliše količinu izlučene mokraće) i neadekvatnog odgovora ćelija bubrežnih kanalića na delovanje ovog hormona. Za ovu bolest je karateristično izlučivanje više litara mokraće dnevno. Ređe, preterano mokrenje može biti posledica psihičkog poremećaja odnosno tzv. psihogene polidipsije koja se karakteriše povećanim dnevnim unosom tečnosti.

Preterano mokrenje ukoliko nije praćeno adekvatnim unosom tečnosti za posledicu može imati dehidrataciju (preteran gubitak tečnosti) sa posledičnim smanjenjem krvnog pritiska ali i gubitak elektrolita, pre svega kalijuma što između ostalog može rezultovati ozbiljnim poremećajima srčanog ritma. Lečenja preteranog mokrenja podrazumeva lečenje bolesti koja je do njega dovela.

U svakom slučaju svaka promena u učestalosti mokrenja i količini izlučene mokraće ukoliko ona nije posledica očiglednih banalnih razloga kao što su pojačan unos tečnosti ili uzimanje sredstava koji pospešuju izmokravanje (diuretici, kafa, čaj, alkohol) zahteva pregled lekara koji ukljućuje uzimanje osnovnih laboratorijskih analiza i ultrazvučni pregled bubrega i mokraćnog trakta. Treba imati u vidu činjenicu da ovi poremećaji iako ne deluju uvek kao alarmantni mogu biti prvi simptomi vrlo ozbiljnih oboljenja bubrega i mokraćnog trakta ali i brojnih vanbubrežnih oboljenja.

Pomozite nam da postanemo još bolji!
Da li ste pronašli željenu informaciju na ovoj stranici? Da Ne
Da li je sadržaj na ovoj stranici lak za razumevanje? Da Ne
Da li je sadržaj kompletan i sa dovoljno detalja? Da Ne