Prevencija malignih oboljenja

Dugo vremena rak je bio neizlečiva bolest sa smrtnim ishodom. Zahvaljujući napretcima ostvarenim otokom poslednjih nekoliko decenija, danas je većina malignih bolesti izlečiva, posebno ukoliko se dijagnostikuju u ranoj fazi. Uspešno lečenje različitih vrsta raka utemeljeno je na preventivnim merama, ranoj dijagnostici i lečenju i adekvatnoj rehabilitaciji ovih bolesnika. Dakle, danas se rak može sprečiti, može se lečiti i kod mnogih bolesnika u potpunosti izlečiti.


Svake godine u svetu od raka oboli preko 10 miliona osoba. Procenjuje se da trenutno u svetu ima oko 23 milona osoba kojima je u poslednjih 5 godina otkriven neki oblik raka.Prema podacima registra za rak centralne Srbije i Vojvodine, u Srbiji svake godine od raka oboli oko 30.000 osoba. Kod muškaraca, najčešće se radi o raku pluća, debelog creva, želuca i prostate. Kos žena, najčešći su maligni tumori dojke, debelog creva, grlića materice, pluća i tela materice. Maligna oboljenja su odgovorna za oko 18,5% ukupne smrtnosti u našoj zemlji i nalaze se na drugom mestu, iza oboljenja srca i krvnih sudova. Broj obolelih i umrlih od malignih oboljenja u našoj zemlji je u poslednjih nekoliko decenija u neprekidnom porastu. Sa izuzetkom raka želuca, čija učestalost opada, i raka grlića materice koji pokazuje oscilacije, kod svih vodeći malignih bolesti uočava se porast oboljevanja i umiranja (Nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdarvstvenoj zašiti Ministarstva zdravlja Srbije).

Maligne bolesti su samo u malom broju slučajeva (oko 10%) rezultat delovanja genetskih faktora. Većina malignih oboljenja danas je posledica savremenog načina života (neadekvatna ishrana, gojaznost, fizička neaktivnost, pušenje, stresovi, uzimanje alkohola) i  uticaja sredine.

Najbolji način borbe protiv raka jeste primarna prevencija koja nažalost nije uvek moguća jer još uvek nisu poznati svi uzročnici raka. Preventivni programi protiv malignih bolesti uključuju borbu protiv pušenja, promenu načina života (zdrava ishrana, fizička aktivnost) i redovni pregledi (skrining). Naime, neki tipovi raka se mogu otkriti mnogo pre pojave simptoma bolesti. Rano otkrivanje raka u značajnoj meri povećava šansu za njegovo potpuno izlečenje i u tome se upravo ogleda značaj preventivnih pregleda. Dakle, preventivni pregledi mogu pomoći da se spasu životi, a najbolji način da se izvrše neophodni screening testovi su godišnji sistematski pregledi. U većini zemalja, skrining programi su zaustavili porast broja bolesnika sa malignim oboljenjima, a u nekim slučajevima su doveli i do smanjenja oboljevanja i umiranja od raka.

PREPORUKE ZA ISHRANU

U prevenciji malignih oboljenja preporučuje se ishrana sa namirnicama bogatim antikancerskim supstancama. U te supstance spadaju antioksidansi (čistaći slobodnih radikala) kao što su vitamin C, E i biljni oblik vitamina A beta-karoten, cink, selen, zatim biljna vlakna koja upijaju i odstranjuju kancerogene nitrozamine, biljni pigmenti kao klorofil, drugi karotenoidi pored beta-karotena te flanoidi), hrologenična, elagična, kafeična i druge organske kiseline, inhibitori proteaza, indoli, limonen, glutation i dr. Ove supstance se najviše nalaze u svežem povrću i voću. Zbog toga neki autori smatraju da je rak  (dobrim delom rezultat nedostatka, pomanjkanja biljnih namirnica, prije svega povrća i voća u ishranii").

Antikancerogene supstance sadrže sledeće namirnice:

  • lisnato povrće (kupus, brokula, prokulica i dr.), jer sadrže vitamine C, E, beta-karoten, klorofil, indole, polifenole, vlakna i dr.;
  • tamnozeleni listovi povrća, kao i žuti, crveni i narančasti plodovi i korijeni voća i povrća, jer obiluju beta-karotenom i klorofilom, kao šargarepa, bundeva, spanać, blitva, zelena salata, maslačak, paprika, špargla i dr.;
  • koštunjavo voće i semenke (orasi, lešnici, bademi, semenke suncokreta i bundeve), jer obiluju vitaminom E, elagičnom i klorogeničnom kiselinom, cinkom, selenom, vlaknima;
  • beli luk, crveni luk, praziluk jer sadrže alicin i druge sumporne spojeve, flavonoide, selen i dr.;
  • pomoranđža, limun i ostalo južno voće, jer sadrže vitamin C, beta-karoten, limonen, pektine, flavonoide i dr.;
  • pasulj, grašak i ostalo suvo mahunasto povrće jer sadrži inhibitore proteaza i vlakna kojima se sprečava stvaranje kancerogenih nitrozamina; - jogurt i slične vrste fermentiranog mleka, jer sadrže enzime koji pomoću limfocita pospešuju stvaranje specifičnih antitiela protiv malignih ćelija, a osim toga jačaju obrambene snage povećavajući stvaranje interferona, jakog antivirusnog agensa;
  • vitamini i sl.: za zaštitu od raka najvažniji su antioksidansi (onemogućavaju razorno djelovanje slobodnih radikala direktno povezanih s nastajanjem malignih procesa), i to osobito vitamini C, E, beta-karoten, cink i selen, a potrebne njihove količine trebali bismo dobijati iz obilnog povrća i voća u okviru pravilne ishrane. Međutim, zbog mnogih razloga (zagađenja sredine, gubitka vitamina u skladištenom povrću i voću, virusnih i drugih infekcija, nezdravog načina života i dr.) postoji verovatnoća da u hrani ne dobijamo dovoljnu količinu antioksidansa pa ih je potrebno uzimati kao posebne integratore, u obliku tableta i sl., ali nakon što se krvnim i drugim testovima ustanovi antioksidantni status i nedostatak pojedinih antioksidansa.

Američki kancerolog D. Trichopoulos, u svojoj knjizi "Epidemiology of Cancer", 1997. dao je ovakvu procjenu u postocima za uzročnike raka:

  • nepravilna ishrana  30%,
  • pušenje 30%, virusne i druge infekcije 5%,
  • kancerogene supstancije na radnom mestu  5%,
  • alkohol 3%,
  • sedeći način života (telesna neaktivnost koja oslabljuje obrambene snage, a pridonosi depresivnim stanjima) 3%,
  • nasledni faktori  tj. nasleđeni manje vredni geni 2%,
  • zagađenja sredine 2%,
  • ultravioletna, gama i druga zračenja 2%,
  • prehrambeni aditivi (boje i drugi dodaci) 1%,
  • lekovi i medicinski postupci 1%,
  • ostatak od 16% neutvrđen 

Tim procenama nisu obuhvaćeni faktori rizika čiji je utjecaj na nastajanje raka velik, ali ga je teško ili nemoguće procijeniti u postocima, što se pre svega odnosi na teške kronične stresne situacije koje prethode raku, na poremećaje hormonalne ravnoteže i na slabljene obrambene snage.
U ishrani treba izbegavati sve ono što prema medicinskim, biohemijskim i drugim istraživanjima može direktno ili posredno biti rizično za nastanak i razvoj raka, a to se odnosi na sledeće:

  • Rizične su prekomerne masnoće, osobito životinjskog porekla, a to su pre svega masti u svežem i suhom mesu, slanini, maslacu, masnim sirevima. Rizik je sve veći što veću količinu takvih masti iznad minimuma unosimo hranom. Također, kuvanje, a pogotovo prženje masnoća stvara štetne i opasne materije, osobito kancerogeni benzopiren i slobodne radikale, pa se zato preporučuje kuvanje i pećenje jela sa što manje masnoća;
  • Rizične su prekomerne kalorije u hrani, tj. ako se jede previše kalorična hrana, nastaje debljina, a smatra se dokazanim da je debljina u velikoj mjeri rizična za nastanak raka. Objašnjenje je opet povezano sa slobodnim radikalima jer, što se više jede, to se više u tijelu stvaraju slobodni radikali koji djeluju kancerogeno. Rizični su zbog potencijalne kancerogenosti: na dimu sušene namirnice, kao meso i sir, zatim, meso na roštilju na drva, salamureno meso, usoljene ribe, prženi krompir i druga pržena jela, suhomesnati proizvodi, a opasnost dolazi od nitrata, nitrita, akroleina, nitrozamina, slobodnih radikala;
  • Ne piti alkoholna pića (Međutim, za većinu autora jedna čaša vina na dan nije rizična), jer alkohol oštećuje jetra, uništava neke bjelančevine i vitamine, osobito B1 (tiamin), B3 (niacin) i B9 (folna kiselina) i povećava opasnost od slobodnih radikala - alkohol je osobito opasan za žene, a povezano s nastajanjem raka, jer alkoholom oštećena jetra ne može metabolisat ženske hormone estrogene, koji se nemetabolisani, tj. nepromijenjeni, nakupljaju u dojkama, jajnicima i uterusui, što može pospešiti tumorske procese;
  • Ne jesti previše mesa jer je to, prema Holfordu i drugim istraživačima, rizično zbog povezanosti s kancerogenim djelovanjem slobodnih radikala i arahidonske masne kiseline (koja se nalaze u životinjskim mastima) kojom se hrani rak;
  • Ne piti previše mleka jer je s tim u vezi ustanovljen rizik nastajanja raka prostate, bubrega, dojke i maternice (pretpostavlja se i zbog arahidonske masne kiseline u mleku);
  • Ne jesti šećer, odnosno izbjegavati ga što više (u kafi, kolačima, pićima i dr.) jer slabi obrambene snage (između ostalog, oduzima vitamine C i B-skupine, kao i kalcijum); Narodni zdravstveni list broj 512-513/2002. rujan-listopad, članak "Otkloniti rizične čimbenike", autor: dr. Branko Prijatelj

Najčešči screening testovi za otkrivanje raka
Dojka
Mamogram je rentgensko snimanje dojki za žene bez ikakvih znakova raka dojke. Kontrolni mamogrami otkrivaju 90% rakova dojke i mogu pokazati rak na dojci koji je premalen da bi se mogao opipati. Za žene sa navršenih 40 godina ili više preporučuju se redovni dvogodišnji kontrolni mamogrami. Pod nekim okolnostima može biti preporučeno da se snime godišnji kontrolni mamogrami. Ženama sa povišenim rizikom (npr. porodično opterećenje) se preporučuje da sa svojim lekarom odluče da li mamografiju treba raditi i pre navršene 40 godine i koliko često bi trebala ići na kontrolno snimanje. 
Grlić maternice
PAPA test ili citološka analiza vrste, izgleda i abnormalnosti ćelija vrata materice. Abnormalnosti u PAPA testu obuhvataju pre svega različite stepene cervikalne displazije - promjene ćelija vrata materice, osobito jedra (diskarioza) u izgledu, obliku, veličini i intenzitetu obojenosti, kao i smetnje u sazrijevanju epitela, odnosno početni ili mikrokarcinom (uključujući promene izazvane human papilloma-virusom, jedan od najčešćih uzročnika raka grlića maternice). Godišnja PAPA kontrola smanjuje rizik umiranja od raka grlića maternice za 90%. Optimalna je PAPA kontrola na šest mjeseci, obvezna jednom godišnje. Najbolje vrieme za uzimanje uzorka je oko sredine ciklusa. Ukoliko se promjene otkriju dovoljno rano, lečenje je jednostavno, relativno lako i uspešno. Tačnost PAPA testa je oko 75 - 80%, u kombinaciji s drugim metodama (kolposkopija i histologija) tčnost raste do 95%.
Debelo crevo i rektum
Različitim screening testovima se mogu otkriti polipi, rak ili druge smetnje u području debelog crijeva i rektuma. Screening testovi se preporućuju ljudima sa navršenih 50 godina i starijima. Ljudima sa povišenim rizikom od nastanka raka debelog creva (npr. porodično opterećenje) preporućuje se da sa svojim lekarom odluče treba li raditi skrining testove i  ranije. Skrining testovi za rano otkrivanje raka debelog creva i rektuma su:

  • Digitorektalni pregled, lekar uvodi kažiprst u otvor debelog crijeva te proverava prisustvo abnormalnog tkiva, nepravilnosti i prisustvo krvi u stolici.
  • Pregled stolice na okultno krvarenje: ponekad rak ili polipi izazivaju krvarenje. Ovaj test može otkriti male tragove krvi u stolici, koje se ne vide pregledom stolice.
  • Fleksibilna sigmoidoskopija, pregled koristi savitljivi optički instrument sigmoidoskop debljine prsta. Postavlja se u donji dio debelog crijeva kroz čmar (anus). Zbog nedovoljne dužine instrumenta ovim pregledom može pregledati svega polovina debelog crijeva. Pregled je neugodan, ali nije bolan.
  • Kolonoskopija, je vrsta pregleda koji omugućuje kompletan pregled debelog creva. Ovaj pregled omogućuje i uzimanje materijala za patohistološku analizu, kao i uklanjanje patoloških izraslina - polipa. Uklanjanjem polipa sprečava se nastanak raka.
Pomozite nam da postanemo još bolji!
Da li ste pronašli željenu informaciju na ovoj stranici? Da Ne
Da li je sadržaj na ovoj stranici lak za razumevanje? Da Ne
Da li je sadržaj kompletan i sa dovoljno detalja? Da Ne