Rak dojke

Ispitivanje na kancer se odnosi na upotrebu testova kojima se kancer detektuje u ranom stadijumu, pre nego što dovede do pojave simptoma i potencijalno u vreme kada je moguće da se izleči. Svake godine se kancer dojke dijagnostikuje kod 200,000 žena u Sjedinjenim Američkim Državama. Oko 40,000 žena godišnje umire od ovog kancera, što ga čini drugim kancerom po smrtnosti među ženama, odmah posle kancera pluća.


Tokom poslednje decenije smrtnost od kancera dojke je opala za 20 procenata. To je delimično posledica mogućnosti rane dijagnoze bolest u ranijim stadijumima, kada je šansa za izlečenje veća. U stvari, postoji više naučnih dokaza koji podržavaju upotrebu kontrolnih pregleda za kancer dojke pre nego za druge kancere.

Ovde pokazane informacije odnose se na žene sa normalnim rizikom od kancera. Žene sa poznatom mutacijom, na primer na genu BRCA1 i BRCA2, ili koje imaju nekoliko srodnika sa ovim kancerom treba da pogledaju druge preporuke.

METODE TESTIRANJA NA KANCER DOJKE — Postoje tri glavna metoda ispitivanja na kancer dojke: mamografija, klinički pregled dojki i samopregled dojki.

Mamografija — Mamogram je radiološki snimak grudi. To je test ispitivanja na kancer dojki kojim se smanjuje rizik od smrti usled ovog kancera. Nekadašnja zabrinutost zbog zračenja prilikom mamograma smanjila se sa upotrebom moderne opreme za mamografiju koja grudi izlaže izuzetno niskoj radijaciji. Trenutni nivo izlaganja radijaciji ne povećava značajnije rizik od pojave kancera dojke.

Tehnika — Pre mamograma od pacijenata se traži da skinu odeću odstruka naviše i da obuku bolničku tuniku. Svaka dojka se individualno snima. Dojka se pritiska između dve ploče, što radiologu omogućava da bolje vidi abnormalnosti. To može da bude neprijatno, iako neprijatnost traje samo nekoliko sekundi. Mamogrami su najneprijatniji kada se rade u vreme menstrualnog ciklusa; ako je moguće, žene treba da izbegavaju zakazivanje mamograma u tom periodu.

Nalazi — Mamogram interpretira radiolog. Radiolog ponekad prisustvuje snimanju; u tim slučajevima od pacijenta se traži da sačeka nekoliko minuta kako bi radiolog utvrdio da li je potrebno dodatno snimanje. Dodatno snimanje ne znači obavezno prisustvo tumora, već pomaže radiologu dobijanje najpreciznijeg snimka. Sve ustanove moraju da pošalju rezultate nakon najviše 30 dana, a ako je mamogram abnormalan žena se kontaktira u roku od 5 dana.

Kancer dojke ne može da se dijagnostikuje samo pomoću mamograma. Žene se obično podvrgavaju dodatnim testovima (npr. ultrazvuk ili biopsija) ako mamogram pokazuje postojanje masa, novih depozita kalcijuma, ili druge abnormalne nalaze. Ti nalazi ne znače uvek prisustvo kancera. Jedna studija je pokazala da je za 11 procenata mamograma u Sjedinjenim Američkim Državama potrebna dodatna procena; abnormalnosti u 90 procenata slučajeva nisu bile posledice kancera.

Abnormalnosti koje radiolog obično traži su kalcifikacije i mase.

  • Makrokalcifikacije su veliki depoziti kalcijuma koji su najčešće prisutni u najvećem broju degenerativnih promena u dojkama i koji mogu da se jave u starijoj dobi uz prethodnu traumu ili inflamaciju. Makrokalcifikacije su česte, naročito kod žena starijih od 50 godina, i obično nije potrebna biopsija.
  • Mikrokalcifikacije su mali depoziti kalcijuma koji ponekad sugerišu prisustvo kancera dojke. U zavisnosti od oblika i položaja mikrokalcifikacija, radiolog može da preporuči biopsiju ili da ponovi mamogram nakon tri do šest meseci.

Klinički pregled dojki — Klinički pregled dojki obično izvodi lekar i obično je sastavni deo fizičkog pregleda koji se sprovodi jednom godišnje. Lekari obično pregledaju dojke tražeći promene veličine ili oblika, a zatim pipaju dojke i predeo ispod pazuha kako bi otkrili promene ili čvorove.

I klinički pregled dojki i mamografija podjednako su značajni; studije su pokazale da je oko 50 posto kancera dojke otkriveno ispitivanjima sprovedenim i tokom pregleda i tokom mamografije. 5 do 10 procenata se otkriva pregledom a propušta mamografijom, a oko 40 procenata se otkriva mamografijom a propušteno je pregledom.

Samopregled dojki — Samopregled dojki označava detekciju promena u Vašim grudima. Obično se izvodi jedno mesečno, u istom periodu. Najbolje vreme za samopregled je oko nedelju dana nakon završetka menstrualnog perioda, kada grudi imaju najmanji broj grudvica. Žene u postmenupauzi koje nemaju menstruaciju pregled rade istog dana svakog meseca.

Najveći broj studija nije pokazao smanjenje smrtnosti od kancera dojke uz pomoć samopregleda. Međutim, jedno veliko nasumično ispitivanje je pokazalo da je veći broj samopregleda rezultovao biopsijama kojima su otkriveni benigni čvorići. Ipak, neke žene smatraju da samopregled povećava njihovu sposobnost da primete suptilne promene koje inače ne bi bile primećene. Samopregled dojki nije zamena za mamografiju ili pregled dojki od strane lekara.

Studije sugerišu da je pravilno izvođenje samopregleda vrlo značajno. Žene koje žele da izvode samopregled treba da zamole lekara da im pokaže kako da ga rade i kako da primete razliku između normalnog tkiva i sumnjivih grudvica.

MRI dojki— Snimanje magnetnom rezonancom (MRI) koristi snažan magnet pre nego radijaciju kako bi se dobila detaljna slika tela. MRI dojki može u nekim slučajevima da se preporuči kao pomoć prilikom dijagnoze kancera dojki. MRI se ne preporučuje za detekciju kancera kod žena sa povećanim rizikom od njegove pojave zbog mogućnosti lažno pozitivnih rezultata (kada MRI pokazuje sumnjivu masu koja nije kancer). Pored toga, MRI nije dobar u detekciji pojedinih kao što je duktalni karcinom in situ kao mamogram.

TESTOVI ZA KANCER DOJKE — Ako se na mamogramu primeti abnormalnost, ili se oseti prilikom pregleda lekara, potrebno je dodatno testiranje kako bi se potvrdilo njegovo postojanje. Preporučuje se jedan ili više testova, već u zavisnosti od starosti žene, položaja abnormlanosti i da li čvor može da se napipa.

Ultrazvuk dojke — Ultrazvuk dojke se preporučuje kada se mamografijom primeti postojanje mase, ili kada se ona napipa. Test koristi ultrazvuk kojim se utvrđuje da li je masa obična cista (ispunjena tečnošću) ili kompleksna (tečnost i tkivo), ili čvrst tumor.

Rizik od kancera je mali ako se ultrazvukom pokaže da je masa obična cista; jedna studija je pokazala nepostojanje kancera u 223 slučaja jednostavnih cisti. Složene ili čvrste mase imaju mali rizik da su posledica kancera.

Ultrazvuk je najkorisniji u sledećim situacijama:

  • Procena napipane mase, naročito kod žena mlađih od 35 godina
  • Procena mase primećene na mamogramu, ali koja ne može da se napipa

Ako je masa složena ili čvrsta obično se preporučuje biopsija.

Aspiracija iglom — Aspiracija iglom je procedura koja se preporučuje za da li je masa složena ili čvrsta. Aspiracija iglom je dobar opcija kada masa može da se napipa, nije duboka ili kada ultrazvuk nije dostupan, ili se sumnja na osetljivo tkivo ciste koje može da se ublaži aspiracijom.

Može da se obavi u ambulanti, ponekad i bez anestezije. Lekar pomoću igle i šprica izvlači tečnost iz mase u dojci. Ako lekar izvuče bistru tečnost, masa najverovatnije nije kancer i obično nestaje bez tretmana. Četiri do šest nedelja kasnije se preporučuje kontrola kako bi se proverilo da li se masa povukla.

Međutim, ako je tečnost krvava ili lekar ne može da je izvuče, treba je dodatno proceniti (obično putem biopsije).

Biopsija dojki — Biopsija dojki se preporučuje kada se mamografijom primeti abnormalno tkivo, ili ako masa deluje kompleksno (ispunjena tečnošću i tkivom) ili čvrsto, na osnovu ultrazvuka. Tehnika koja se koristi za biopsiju zavisi od veličine i položaja abnormalnog dela. Pre procedure se obično daje lokalna anestezija kako bi se sprečio bol. Ako lekar oseti čvor, biopsija se obično radi u ambulanti uvođenjem igle u masu i izvlačenjem uzorka tkiva.

Ako je abnormalnost otkrivena samo mamogramom, a dojka deluje normalno, položaj biopsije mora da se navodi mamogramom ili CT skenerom. Radiolog vizualizuje abnormalnost i obeleži je, obično pomoću tanke žice koja se uvodi u kožu. Hirurg koristi tu žicu kako bi znao iz kog dela da uzme uzorak.

Rezultati biopsije dojki su obično gotovi nakon nedelju dana. Ako se detektuje kancer bojke preporučuje se dodatno testiranje.

PREPORUKE ZA ISPITIVANJE NA KANCER DOJKE

Ekspertske grupe — Sve glavne ekspertske grupe u Severnoj Americi preporučuju rutinsko ispitivanje i mamografijom i pregledom za sve žene starije od 50 godina. Postoji kontroverza u vezi ispitivanja žena u 40-tim godinama, iako što više vremena prolazi sve više grupa preporučuje redovni pregled i žena 40-tih godina.

  • Američko Udruženje za Kancer, Američki Koledž Radiologije, Američko Lekarsko Udruženje, Grupa za preventivnu medicinu Siedinjenih Američkih Država i Američki Koledž Obstetrike i Radiologije preporučuju započinjanje rutinskih pregleda u 40-toj godini. Preventivna grupa Sjedinjenih Američkih Država i Američka Akademija Porodičnih Lekara kod žena starijih od 40 godina preporučuje mamografiju svake ili svake druge godine.
  • Američki Koledž za Lekare i Kanadska Grupa za Periodične Fizičke Preglede preporučuje rutinske preglede počevši od 50-te godine.
  • 1997 godine Odbor za razvoj koncenzusa nacionalnih zdravstvenih instituta preporučuje da žene starosti 40 do 49 godina samostalno i uz konsultacije sa lekarom odluče o mogućem početku redovne mamografije. Uputstva Američkog Koledža za Lekare iz 2007 godine pružaju slične preporuke.

Šra je "rutinsko" ispitivanje? — Većina amaričkih ekspertskih grupa preporučuje da žene starije od 50 godina treba da se pregledaju jednom godišnje. Grupe koje su preporučivale preglede žena u 40-tim godinama jednom godišnje ili jednom u dve godine počinju da preporučuju mamogram svake godine jer postoji zabrinutost da tumor raste brže kod mlađih žena.

Ne postoje jasni podaci o efikasnosti redovnih pregleda mamografom kada se radi o ženama starijim od 70 godina. Neki stručnjaci veruju da mamogram u ovoj grupi nema smisla jer se očekuje kraći život i jer se tumor sporije razvija kod starijih žena. Međutim, većina ekspertskih grupa preporučuje redovno ispitivanje sve dok je očekivani život 10 godina jer se rizik od kancera dojke povećava sa starošću. Preporučeni interval pregleda u slučaju žena starijih od 70 godina je jednom u godinu dana ili dve godine, već u zavisnosti od individualnog rizika od kancera dojke.

Zaključak — Sve žene stare 40 godina treba da se konsultuju sa lekarom u vezi pregleda mamogramom. Mamogrami su najefikasniji za detekciju kancera dojke. Gotovo svaka dobro odrađena studija pruža dokaze da mamografija smanjuje rizik od smrti kod žena starijih od 50 godina. Ova ispitivanja su pronašla 22 procentnu redukciju smrti žena u ovoj grupi koje su radile redovne mamograme, u odnosu na žene koje to nisu. Za žene u četrdesetim godinama ta zaštita je nešto manja kako zato što se kod mlađih žena kancer manje verovatan, tako i što se teže detektuje (pregledom i snimanjima).

Postoji odnos rizika i prednosti mamografije prilikom detekcije sledećeg:

  • Kanceri dojke (koji mogu da dovedu do prevremene smrti žene)
  • Prekancerogene lezije kao što je duktalni karcinom in situ (DCIS) (koji često ne progredira)
  • Lažni pozitivni rezultati (koji uzrokuju strah i mogu da dovedu do sprovođenja inače nepotrebnih testova)
  • Sve žene, naročito one u 40-tim godinama, treba da se konsultuju sa svojim lekarom i sa njim odluče kada da počnu sa ispitivanjima.

 

Pomozite nam da postanemo još bolji!
Da li ste pronašli željenu informaciju na ovoj stranici? Da Ne
Da li je sadržaj na ovoj stranici lak za razumevanje? Da Ne
Da li je sadržaj kompletan i sa dovoljno detalja? Da Ne