Rak prostate

Kancer prostate je maligno oboljenje prostate, organa koji gradi prsten oko uretre blizu mesta na kome ulazi u mokraćnu bešiku. Uretra je cev koji sprovodi urin iz mokraćne bešike u spoljašnju sredinu.


Kancer prostate je najčešći kancer kod muškaraca. Kancer prostate se dijagnostikuje kod više od 200,000 Amerikanaca svake godine, a skoro 30,000 umre od ove bolesti. Tokom poslednjih 15 godina, češće ispitivanje na kancer prostate pomoću testova krvi ili specifičnog antigena prostate (PSA) dovelo je do toga da je veći broj muškaraca dijagnostikovan u ranijem stadijumu, kada je kancer još uvek ograničen na prostatu i kada je verovatnoća izlečenja vrlo visoka.

DIJAGNOZA KANCERA PROSTATE — Kod većine muškaraca dijagnoza kancera prostate se postavlja nakon detekcije povišenih vrednosti PSA. Ređe, kancer prostate se dijagnostikuje nakon rektalnog pregleda prostate.

Specifični antigen prostate — PSA je protein koji proizvodi prostata. PSA test meri količinu PSA u uzorku krvi. Većina muškaraca sa kancerom prostate ima povišenu koncentraciju PSA-a, iako povišeni PSA nivo ne znači obavezno da muškarac ima kancer. Pored toga, ne postoji PSA nivo pri kome je rizik od kancera prostate nepostojeći.

Generalno govoreći, što je PSA viši, veće su i šanse da postoji kancer prostate. Ipak, samo 30 procenata muškaraca sa povišenim PSA ima kancer prostate.

Biopsija prostate — Biopsija prostate se preporučuje ako je rektalni pregled muškarca abnormalan (prostata je uvećana ili abnormalnog oblika), ili ako je rizik od kancera prostate povećan usled prisustva sledećih faktora:

  • Rasa muškarca
  • Porodična istorija
  • Da li je PSA nivo povišen, ili se povećao u odnosu na prethodnu godinu

Biopsija se obično sprovodi u ambulanti. Pre procedure muškarci obično dobijaju tretman antibioticima kako bi se redukovao rizik od infekcije usled procedure. Pre biopsije obično nije potrebno prestati sa uzimanjem hrane ili pića. Muškarac se postavlja u fetalni položaj, leži na strani sa kolenima privučenim grudima. Proceduru radi urolog ili radiolog.

Pre biopsije lekar obično nanosi anestetski gel na rektum i/Ili pacijentu daje inekciju lokalnog anestetika koji će otupeti osećaj bola u crevnom zidu. Ultrazvučna sonda (tanak štap) se uvodi u rektum kako bi se locirala prostata i navodila biopsija. Uređaj sa federom se koristi za brzo uzimanje cilindričnog parčeta tkiva prostate veličine 2.5 mm sa 20 mm; To se obično ponavlja 12 puta kako bi se uzeli uzorci tkiva sa cele prostate. Većina muškaraca oseti blagu ili umerenu neprijatnost za vreme procedure; upotreba anestezije je obično smanjuje. Čitava procedura traje oko 15 minuta.

Patolog zatim pregleda uzorke za biopsiju pod mikroskopom. Rezultati se obično dobijaju nakon nedelju dana. Nakon procedure većina muškaraca oseća nadraženost rektuma ili perineuma. U rektumu može da se primeti krv, kao i u urinu (tokom nekoliko dana) ili semenu (do nekoliko meseci). U retkim slučajevima dolazi do prevelikog krvarenja i neophodan je tretman (kauterizacija) krvnog suda u rektumu ili prostati. Druge komplikacije mogu da budu dugotrajna povišena temperatura ili infekcija prostate, što se obično tretira intravenski primenjenim antibioticima.

Ocenjivanje biopsije — Ako je kancer prisutan, određuju se količina kancera i agresivnost tumora (Glison rezultat). Patolog obično dijagnostikuje primarnu ocenu (između 1 i 5) i sekundarnu ocenu, takođe između 1 i 5. Ocena se utvrđuje na osnovu izgleda kancerogenih žlezdi u uzorku; ako je tkivo slično normalnom tkivu prostate dodeljuje se ocena 1. Ako uzorak nema nijednu normalnu osobinu, a ćelije kancera se nalaze u celokupnom uzorku, dodeljuje se ocena 5. Ocene 2 do 4 se dodeljuju tkivima čiji je izgled između 1 i 5.

Brojevi primarnih i sekundarnih ocena se zatim kombinuju kako bi se dobila Glison skor. Što je Glison skor veći, tumor je agresivniji (brže raste). Ako kancerogeno tkivo pokazuje uglavnom ocenu 3, a sekundarna ocena tumorom pogođenih delova je 4, kombinovan Glison rezultat je "3 plus 4" ili 7. Trenutno oko 90 procenata muškaraca sa novodijagnostikovanim kancerom prostate ima Glison rezultat 6 ili 7.

  • Glison rezultati manji od 6 se obično smatraju niskom ocenom (dobro diferenciranom).
  • Glison rezultati između 6 i 7 se smatraju srednjom ocenom.
  • Glison rezultati između 8 i 10 predstavljaju tumore visokog stepena (odnosno loše diferencirani).

Broj uzoraka za biopsiju koji sadrže kancer i procenat uzorka koji sadrži kancerogene ćelije takođe pružaju značajne informacije o volumenu kancera koji će se najverovatnije pronaći prilikom operacije. Jednostavno rečeno, muškarac kod koga se u većini uzoraka nalaze kancerogene ćelije ima više uznapredovalu bolest od muškarca kod koga se one nalaze samo u malom delu jednog uzorka.

KANCER PROSTATE – ODREĐIVANJE STADIJUMA — Pre odabira tretmanske opcije od izuzetnog je značaja odrediti stadijum bolesti. Najtačniji način da se to odredi je hirurško uklanjanje prostate. Ipak, uz pomoć nekoliko faktora još pre operacije može da se odredi verovatnoća da je kancer ograničen na prostatu (bolest ograničena na jedan organ), ili se raširio iz prostate i da li je, samim tim, više uznapredovao.

Najznačajniji faktori predtretmana obuhvataju klinički stadijum, nivo PSA u krvi, zapremina tumora (određena brojem pozitivnih uzoraka za biopsiju i raširenošću kancera u svakom pojedinom uzorku) i stepen agresivnosti tumora, odnosno Glison ocenu.

Stadijum kancera prostate — Lekari koriste određen sistem za opis raširenosti, ili stadijuma kancera. Sistem tumor-limfne žlezde-metastaze (TNM) je najčešće korišćen metod koji se koristi u određivanju stadijuma kancera prostate.

U ovom sistemu,

  • T1 tumori su mikroskopski i nemogu da se detektuju tokom rektalnog pregleda
  • T2 tumori mogu da se osete tokom rektalnog pregleda, ali su ograničeni na prostatu
  • T3 tumori su izrasli van prostate u kapsulu konektivnog tkiva koje okružava žlezdu, ili u semene vezikule (žlezde blizu prostate koje sekretuju tečnost u reproduktivni sistem
  • T4 tumori su izrasli lokalno iza prostate i zahvataju okolna tkiva

Nalaz T3 ili T4 tumora sugeriše više uznapredovao tumor čije izlečenje nije verovatno čak ni agresivnom hirurgijom. Stadijum dodeljen rektalnim pregledom se smatra kliničkim ili "c" stadijumom, dok će muškarcu koji je podvrgnut operaciji u stadijumu mikroskopske procene biti dodeljem patološki ili "p" stadijum.

PSA nivo — Većina muškaraca sa kancerom prostate ima povišene nivoe PSA-a u krvi. PSA nivo u vreme dijagnoze može da pomogne prilikom određivanja da li se kancer raširio van prostate.

Kako se PSA nivoi povećavaju, raste i verovatnoća širenja tumora na tkiva van prostate. Muškarci sa PSA koncentracijom manjom od 10 ng/mL imaju 70 do 80 procenata šansu da je bolest ograničena na organ u poređenju sa 50 procenata kada su PSA nivoi između 10 i 50 ng/L i samo 25 procenata prilikom viših PSA nivoa.

Predtretmanski PSA nivo može i da pomogne u predviđanju ponovne pojave kancera nakon tretmana. Muškarci sa nižom PSA koncentracijom verovatno neće imati kancer pet godina nakon tretmana u odnosu na one sa višim predtretmanskim nivoom.

Skeniranje kostiju — Skeniranje kostiju je test koji se preporučuje muškarcima sa kancerom prostate visoke ocene kako bi se utvrdilo da li se proširio (metastazirao) na kosti. Kako bi se uradilo skeniranje kostiju u venu se injektira mala količina radioaktivne supstance; sve oblasti kostiju koje sadrže kancer su za vreme pregleda osvetljenje jer će apsorbovati više radioaktivnog materijala od normalnih kostiju. Pregled kostiju obično nije potreban kod muškaraca sa kancerom manje ocene (T1 ili T2) prilikom fizičkog pregleda, Glison ocenom manjom od 6 i PSA vrednošću manjom od 10 ng/mL.

CT skener — CT (kompjuterska tomografija) skener abdomena i karlice može da se preporuči kako bi se utvrdilo da li se kancer proširio van prostate i kako bi se isplanirao tretman. U nekim slučajevima, CT skeniranje se radi zajedno sa biopsijom limfnih žlezdi koje su uvećane.

Kako bi se uradila biopsija iglom, karlica i abdomen se najpre skeniraju pomoću CT-a. Limfni čvorovi koji deluju abnormalno se zatim lociraju pomoću tanke igle koja se uvodi kroz kožu. Postavljanje igle se potvrđuje CT skenerom. Uzorak tkiva se uklanja i pregleda pod mikroskopom kako bi se utvrdilo da li postoje dokazi kancera u limfnom čvoru.

CT skener obično nije potreban kod muškaraca sa niskom ocenom (T1 ili T2) kancera prilikom fizičkog pregleda, Glisonovom ocenom manjom od 6 i PSA nivoom manjim od 10 ng/mL.

Endorektalna MRI— Endorektalna MRI sa kalemom koristi snimanje magnetnom rezonancom kako bi se procenili prostata i okolna tkiva. Kako bi se uradio test, u rektum se uvodi tanka žica prekrivena balonom. Pre testa balon se naduvava kako bi žicu držao u mestu. Pacijent leži na stolu za pregled koji se tokom testa pomera unutar velike cilindrične cevi. Test obično traje oko 45 minuta.

Iako ova tehnika još uvek nije široko dostupna, naročito je korisna prilikom određivanja mogućnosti da se kancer raširio van kapsule prostate ili u semene vezikule kod muškaraca koji čekaju na operaciju. Procedura može da pomogne i ako postoji mogućnost operacije prostate sa očuvanjem nerava.

PREDVIĐANJE STADIJUMA KANCERA PROSTATE — Određivanje tačnog stadijuma kancera prostate je kritično za odabir odgovarajućeg tretmana. Sve potencijalno kurativne terapije imaju potencijalno ozbiljne komplikacije; ti rizici mogu da se opravdaju samo ako terapija pruža razumne šanse za uspeh.

Generalno, tumor ograničen na prostatu treba da bude izlečiv; mogućnost izlečenja se značajno smanjuje kada se kancer proširio na spoljašnju površinu prostate i ako je zahvatio kapsulu (ekstraprostatično širenje), napao semene vezikule ili metastazirao u limfne čvorove.

Upotrebom kombinacije kliničkih i patoloških faktora kao što su predtretmanski SAP, Glison ocena biopsije i T stadijum dobija se pouzdanija procena:

  • Verovatnoće da je kancer ograničen na prostatu i da je potencijalno izlečiv
  • Rizik od ponovne pojave kancera nakon operacije ili terapije zračenjem.

Rizik od ponovne pojave — Modeli koji koriste PSA, Glison ocenu nakon biopsije i klinički stadijum (npr. T2) mogu da se koriste za predviđanje mogućnosti da će pacijent biti izlečen od kancera nakon operacije ili zračenja. Generalno, ti modeli klasifikuju pacijente u jednu od tri rizične grupe:

  • Nizak rizik — Klinički stadijum T1c ili T2a, PSA nivo <10 ng/mL, Glison rezultat biopsije 6 ili manji. Muškarci sa niskim rizikom imaju više od 85 procenata šansu da nemaju kancer pet godina nakon tretmana operacijom ili zračenjem.
  • Srednji rizik — Klinički stadijum T2b, PSA 10 do 20 ng/mL, Glison rezultat biopsije 7. Muškarci srednjeg rizika imaju 50 do 70 procenata šansu da nemaju kancer pet godina nakon tretmana.
  • Visoki rizik — Klinički stadijum bolesti T2c, PSA >20 ng/mL, Glison rezultat biopsije 8 ili viši. Muškarci visokog rizika imaju oko 33 procenata šansu da nemaju kancer pet godina nakon tretmana.

 

Pomozite nam da postanemo još bolji!
Da li ste pronašli željenu informaciju na ovoj stranici? Da Ne
Da li je sadržaj na ovoj stranici lak za razumevanje? Da Ne
Da li je sadržaj kompletan i sa dovoljno detalja? Da Ne