Sindrom iritabilnih creva i dijeta

Britanska dijetetska asocijacija (BDA) izdala je smernice zasnovane na dokazima za dijetetski režim ishrane odraslih osoba sa sindromom iritabilnih creva (IBS).Nove preporuke objavljene su onlajn 10. aprila  i u junskom štampanom izdanju Journal of Human Nutrition and Dietetics.


"IBS je hroničan i iscrpljujući funkcionalni gastrointestinalni poremećaj koji pogađa 9–23% populacije širom sveta," piše mr Y.A. McKenzie, iz Nuffield Health the Manor Hospital, Oksford, Velika Britanija, i kolege iz gastroenterološke specijalističke grupe BDA. "Promene režima ishrane i načina života su važne strategije upravljanja režimom ishrane. Cilj ovih smernica je sistematsko preispitivanje ključnih aspekata upravljanja dijetetskim režimom kod IBS, s ciljem da se pruže smernice zasnovane na dokazima koje će korisititi ovlašćeni nutricionisti."

Grupa koja je radila na razvoju smernica sastavila je pitanja u vezi upravljanja režimom ishrane i simptomima IBS-a, kao što je uloga mleka i lakoze, neskrobnih polisaharida (NSP), i fermentabilnih ugljenih hidrata kod abdominalnog nadimanja; upotreba probiotika; i empirijske ili eliminacione dijete. U cilju identifikacije odgovarajućih studija, istraživači su elektronskim putem pretraživali baze podataka Cinahl, Cochrane Library, Embase, Medline, Scopus, i Web of Science od januara 1985. do novembra 2009.

Na osnovu izvršene sveobuhvatne pretrage literature i kritičke procene 30 studija, grupa je razvila mišljenja o nalazima, kliničke preporuke, primere  dobre prakse i  preporuke za istraživanja. Dijetetska nega koja je iz ovoga proistekla sledila je logični niz tretmana, uključujući 3 nivoa dijetetskog pristupa:  

  • Dijetetski pristup prvog nivoa: klinička i dijetetska procena i upravljanje zdravim režimom ishrane i načinom života, uz neke opšte savete o laktozi i NSP. 
  • Dijetetski pristup drugog nivoa: Napredne dijetetske intervencije za ublažavanje simptoma koji su posledica NSP-a i fermentabilnih ugljenih hidrata, kao i upotrebe probiotika. 
  • Dijetetski pristup trećeg nivoa: Eliminacione i empirijske dijete. 

Grupa je takođe sastavila preporuke u vezi istraživanja u kojima se savetuju odgovarajuća, dobro isplanirana randomizirana kontrolisana ispitivanja (RCT). 

Kliničke preporuke

Preporuke u vezi specifične kliničke prakse, kao i stepen preporuke, uključuje sledeće: 

  • Poboljšati IBS simptome, izbaciti mleko i mlečne proizvode. Kada se sumnja na osetljivost na mleko a test laktoznog zadaha nije na raspolaganju ili podesan, pokušati probni period ishrane sa malom količinom laktoze, naročito kod pripadnika etničkih grupa kod kojih postoji visoka prevalencija urođenog nedostatka laktaze (D).
  • Uvesti ishranu sa malim unosom laktoze kod osoba kod kojih je test laktoznog zadaha pozitivan (D).
  • Kada postoji sumnja da je mleko namirnica koja stvara problem a ishrana sa malim unosom laktoze ne ublažava simptome, razmotriti uticaj drugih sastojaka  mleka, kao što je protein kravljeg mleka. Uzeti u obzir ishranu bez mleka ili upotrebu alternativnog mleka životinjskog porekla. (D).
  • Izbegavati dodatak ishrani u vidu pšeničnih mekinja. Osobe sa IBS ne treba da povećavaju unos pšeničnih mekinja iznad njihovog uobičajenog unosa (C).
  • Za osobe sa IBS-om i dominantnom konstipacijom preporučuje se tromesečni unos lanenog semena kao suplement ishrani, pošto poboljšanje simptoma može biti postepeno (D).
  • Razmotriti smanjenje unosa fermentabilnih ugljenih hidrata kod osoba sa IBS kod kojih se sumnja na ili im je dijagnostifikovana malapsorpcija fruktoze (B).
  • Razmotriti smanjenje unosa fermentabilnih ugljenih hidrata kod osoba sa IBS i abdominalnim nadimanjem, abdominalnim bolom i/ili flatulencijom (D).
  • Tolerancija na fermentabilne ugljene hidrate može varirati od osobe do osobe.  Planirano i sistematsko izlaganje namirnicama bogatim fermentabilnim ugljenim hidratima može odrediti ne samo nivo tolerancije neke osobe već i namirnice koje se mogu ponovo uvesti u ishranu (D).
  • Nakon gore navedenih koraka, razmotriti upotrebu probiotika, pri čemu treba birati samo 1 proizvod  i pratiti efekte, pošto se smatra da korišćenje antibiotika ne šteti osobama sa IBS (B).
  • Uzimanje svakog probiotika treba da traje najmanje 4 nedelje, i prema preporučenoj dozi proizvođača (B).
  • Naročito kod IBS bolesnika sa dominantnom dijarejom, razmotriti eliminacionu ili empirijsku dijetu gde se čini da je hrana okidač za IBS simptome (D).
  • Ako ne dođe do poboljšanja simptoma u roku od 2 do 4 nedelje, određene namirnice koje su eliminisane verovatno nisu uzrok IBS simptoma (D).

"Ove smernice pružaju mišljenja o nalazima, preporuke i praktična razmatranja za nutricioniste u vezi efikasnog upravljanja ishranom kod odraslih osoba sa IBS, a takođe će unaprediti praksu zasnovanu na dokazima," autori zaključuju. Dalje, smernice će "unaprediti standardizaciju u kliničkoj praksi i na taj način poboljšati ishode bolesnika s aspekta ishrane koja se preporučuje kod ovog poremećaja."

"Budući da je veliki broj nalaza neodgovarajućeg kvaliteta i da ne postoji dovoljan broj relevantnih radova, date su preporuke u vezi istraživanja“, dodaju autori, navodeći da buduća istraživanja treba da uključe "dovoljno uticajne i dobro isplanirane RCT, uz dugoročno praćenje," i da "treba da se fokusiraju na kliničku efikasnost i/ili bezbednost dijetetskih tretmana objektivnim procenjivanjem simptoma i uzimajući u obzir podvrste IBS-a."  

Fond za opšte obrazovanje (The General Education Trust) BDA-e je delimično finansirao ovaj projekat. Svi članovi grupe za razvoj IBS dijetetskih smernica potpisali su obrazac o sukobu interesa na godišnjem nivou u toku izrade ovih smernica.   

Pomozite nam da postanemo još bolji!
Da li ste pronašli željenu informaciju na ovoj stranici? Da Ne
Da li je sadržaj na ovoj stranici lak za razumevanje? Da Ne
Da li je sadržaj kompletan i sa dovoljno detalja? Da Ne