Spirometrija

Spirometrija je jednostavna, brza i neinvazivna metoda za ispitivanje funkcije pluća. Ovom metodom ispituje se ventilacijska funkcija pluća ali i neki statički i dinamički volumeni i kapaciteti pluća.


Za izvođenje ove procedure danas se koriste savremeni aparati koji su jednostavni za primenu. Spirometrija se izvodi tako da pacijent maksimalno udahne vazduh, a zatim isti taj vazduh preko usta najbrže i u potpunosti izdahne u aparat za spirometriju. Po potrebi a u cilju obezbeđivanja veće tačnosti procedura se može ponoviti više puta.

Primenom ove procedure dobijaju se brojni parametri kao što su plućni volumeni, plućni kapacitet, vitalni kapacitet te disajni volumeni u funkciji vremena kao što je forsirani ekspiratorni volumen (FEV1). Forsirani ekspiratorni volumen (FEV1) je jedan od najvažnijih parametara i zajedno sa odnosom sa forsiranim vitalnim kapacitetom (FVC) koristi se za ispitivanje prolaznosti disajnih puteva koja je kompromitovana u hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća i bronhijalnoj astmi. Ukoliko je vrednost FEV1 smanjena (donja granica normale je 80% referentnih vrednosti) onda to govori u prilog bronhoopstrukcije. Vrednosti FVC smanjene su u restriktivnim bolestima pluća.

Dakle, ova metoda se koristi za postavljanje dijagnoze nekih plućnih oboljenja, a pre svega hronične opstruktivne bolesti pluća i procene težine iste. Ona se takođe koristi u dijagnostici astme, bronhiektazija, emfizema pluća, tumora pluća i cistične fibroze. Pored toga, ova metoda je od velike koristi i za procenu efekta terapije koja se primenjuje u lečenju ovih bolesti. U tom smislu spirometrija se često kombinuje sa tzv. bronhodilatatornim testom. Ovaj test podrazumeva inicijalno izvođenje procedure, a potom ponavljanje iste posle jednokratne aplikacije bronhodilatarnog leka (Ventolin, Berodual). Spirometrijskim ispitivanjem posle davanja bronhokonstriktornih supstanci može da se utvrdi postojanje bronhijalne hiperreaktivnosti karakteristične za astmu. Spirometrija se često koristi i za procenu radne sposobnosti u nekim profesijama te za procenu sposobnosti ronjenja. Isto tako, savetuje se puđaćima koji mogu imati opstruktivnu bolest pluća a da simptomi još uvek nisu ispoljeni.

Procedura se izvodi u sedećem položaju. Pacijent treba da maksimalno duboko udahne vazduh, zadrži dah i čvrsto stisne usne oko usnika na spirometru a potom izduva vazuh što je moguće jače i brže sve dok se pluća potpuno ne isprazne.

U tumačenju rezultata spirometrije treba biti oprezan i iste uvek treba korelirati sa kliničkim nalazom.

Pomozite nam da postanemo još bolji!
Da li ste pronašli željenu informaciju na ovoj stranici? Da Ne
Da li je sadržaj na ovoj stranici lak za razumevanje? Da Ne
Da li je sadržaj kompletan i sa dovoljno detalja? Da Ne