Sprečavanje komplikacija šečerne bolesti

Diabetes mellitus je hronično stanje koje tokom vremena može da dovede do pojave komplikacija. Te komplikacije su sledeće:


  • Koronarna bolest srca, koja može da dovede do srčanog udara
  • Cerebrovaskularna bolest, koja može da dovede do moždanog udara
  • Retinopatija (bolest oka), koja može da dovede do slepila
  • Nefropatija (bolest bubrega), koja može da dovede do otkazivanja bubrega i neophodne dijalize
  • Neuropatija (bolest nerava), koja, između ostalog, može da dovede do stvaranja ulcera na stopalima, što dalje može da vodi neophodnosti amputacije.

Mnoge od ovih komplikacija ne pokazuju simptome u ranim stadijumima, a većina može da bude predupređena ili minimizovana kombinacijom redovne lekarske nege i monitoringa nivoa šećera u krvi.

KONTROLA ŠEĆERA U KRVI KOD DIJABETESA — Dugoročne komplikacije dijabetesa uzrokovane su uticajem visokih nivoa šećera na krvne sudove. Dve značajne studije, Kontrola dijabetesa i ispitivanje komplikacija (DCCT) kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1 i Prospektivna studija dijabetesa u Velikoj Britaniji (UKPDS) kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 pokazale su da osobe sa nižim nivoima šećera u krvi imaju manje komplikacija od osoba sa višim vrednostima.

Zato, održavanje nivoa šećera blizu normalnim može da pomogne u prevenciji dugoročnih komplikacija diabetes mellitus-a. Međutim, postoje neki rizici u kontroli težine, naročito rizik od hipoglikemije (nizak nivo šećera u krvi).

Monitoring nivoa šećera u krvi — Monitoring šećera u krvi trakama kod kuće može da pokaže koliko se dobro bolest kontroliše i služi kao vodič za prilagođavanje terapije. Za većinu ljudi, ciljni nivo šećera u gladovanju i nivoi šećera u krvi pre jela su 80 do120 mg/dl (4.4 do 6.6 mmol/L); međutim, ovi ciljevi ponekad moraju da se prilagode pojedincima.

Krvni test nazvan HEMOGLOBIN A1C se takođe koristi u kontroli nivoa šećera u krvi; rezultat pokazuje prosečne nivoe šećera u krvi tokom prethodnih 1 do 3 meseca. Preporučuje se da vrednost hemoglobina A1C ude manje od 7%; to odgovara prosečnom nivou šećera u krvi od 150 mg/dL (8.3 mmol/L).

Hemoglobin A1C može da bude nešto viši kod starijih osoba, ili osoba sa rizikom od pojave hipoglikemije. Čak i malo snižavanje hemoglobina A1C unekoliko umanjuje rizik od komplikacija nastalih kako posledica dijabetesa.

Kombinacija određivanja hemoglobina A1C i nivoa šečera u krvi putem trake  iz prsta pruža informacije o prosečnim i dnevnim nivoima šećera.

Dijabetes tipa 1 — Kontrola nivoa šećera u slučaju dijabetesa tipa 1 zahteva neki oblik insulina, koji se primenjuje pomoću inekcija ili insulinske pumpe. Najveći broj lekara preporučuje intenzivnu insulinsku terapiju, za šta je potreban čest monitoring nivoa šećera u krvi, pored čestih injekcija insulina ili insulinske pumpe.

Intenzivna insulinska terapija povećava rizik od pojave niskog nivoa šećera u krvi, skuplja je od tradicionalne insulinske terapije i od pacijenta zahteva strog monitoring šećera, ishrane i aktivnosti. Neke osobe koje koriste ovaj vid terapije dobiju na težini iako redovno vežbanje i kontrola količine unesene hrane mogu to da spreče.

Dijabetes tipa 2 — U slučaju dijabetesa tipa 2 ponekad je moguće kontrolisati nivo šećera promenom životnog stila, često u kombinaciji sa oralno primenjenim lekovima. Injekcije insulina su ponekad potrebne kada se dijabetes tek dijagnostikuje, ili tokom kasnije tretmana. Većini osoba sa dijabetesom tipa 2 koje koriste insulin potrebne su samo jedna ili dve injekcije dnevno.

KOMPLIKACIJE SA OČIMA U SLUČAJU DIJABETESA — Redovni pregledi očiju su esencijalni u detekciji komplikacija (retinopatija) u ranom stadijumu, kada stanje može da se prati i tretira kako bi se spasio vid.

Pregled očiju treba da obuhvata širenje zenica (kapima) radi detaljnog pregleda retine. Ako se zenice ne tretiraju skupiće se pod uticajem svetlosti, čime se onemogućava pregled cele retine. Kod nekih osoba sa retinopatijom za kontrolu promena se koriste fotografije retine. Ovaj pregled treba da izvodi lekar specijalista za oči (oftamolog).

Rizik od dijebetske retinopatije varira u odnosu na tip i trajanje dijabetesa i drugih događaja. Zbog toga su uputstva za preglede različiti za svaku pojedinu osobu.

Dijabetes tipa 1 — Osobe obolele od dijabetesa tipa 1 oftamolog treba da pregledaju pet godina nakon postavljanja dijagnoze dijabetesa, iako skrining obično nije potreban pre puberteta. Osobe koje imaju teškoće sa vidom, ili kojima su potrebne naočare ili kontaktna sočiva trebalo bi ranije da se pregledaju. Učestalost sledećih pregleda zavisi od nalaza prvobitnog. Obično se preporučuje jedan pregled godišnje ili svake druge godine.

Dijabetes tipa 2 — Osobe obolele od dijabetesa tipa 2 oftamolog treba da pregleda prilikom postavljanja dijagnoze dijabetesa. Razlog je što je šećer obično povišen godinama pre dijagnoze bolesti. Za to vreme mogu da se jave komplikacije sa očima, a da pacijent nema simptome. Pregled očiju odmah nakon postavljanja dijagnoze boleseti može da pomogne u utvrđivanju postojanja komplikacija, raširenosti ili težine komplikacija, kao i da li je potreban tretman.

Učestalost naknadnih pregleda zavisi od rezultata inicijalnog. Obično se preporučuje jedan pregled svake godine, ili svake druge godine.

NEGA STOPALA U SLUČAJU DIJABETESA — Dijabetes može da umanji snabdevanje stopala krvlju i da dovede do oštećenja nerava koji prenose osećaje. Te promene povećavaju rizik od razvoja potencijalno teških komplikacija kao što su ulkusi (rane). Komplikacije sa stopalima su vrlo česte kod osoba obolelih od dijabetesa i mogu da budu neprimetne sve dok ne postanu suviše ozbiljne.

Samostalan pregled — Osobe obolele od dijabetesa treba svakodnevno da pregledaju svoje stopala. Važno je pregledati sve delove stopala, naročito delove oko prstiju. Tražite napuklu kožu, čireve, plikove, toplije delove i delove sa crvenilom ili promene u formiranju žuljeva; ako pronađete bilo kakve promene odmah obavestite svog lekara.

Ovaj pregled može da bude deo svakodnevne rutine prilikom kupanja ili presvlačenja. Moguće je da će Vam biti potrebno ogledalo kako biste jasno videli donji deo stopala. Ako ne možete da vidite cela stopala čak ni sa ogledalom, neka Vam neko pomogne (na primer supružnik ili član porodice).

Lekarski pregled — Za vreme redovne posete lekaru one će proveriti protok krvi i osećaj u stopalu. Osobe sa dijabetesom tipa jedan treba da počnu godišnje preglede pet godina nakon dijagnoze. Osobe sa dijabetesom tipa dva sa njima treba da počnu odmah po postavljanju dijagnoze bolesti.

Za vreme pregleda stopala lekar će potražiti promene kao što su čirevi, hladna stopala, tanka koža, plava boja kože i pucanje kože povezano sa atletskim stopalom. Lekar će testirati i osećaj u stopalu kako bi utvrdio da li je normalan ili smanjen. Osobe sa smanjenim osećajem imaju rizik od povreda koje neće primetiti jer ih neće boleti.

KOMPLIKACIJE SA BUBREZIMA — Dijabetes može da promeni normalnu funkciju bubrega. Test urina kojim se meri nivo proteina (albumina) u urinu može da utvrdi da li dijabetes utiče na funkciju filtriranja krvi. Male količine albumina u urinu (mikroalbuminurija) mogu da budu rani pokazatelj pojave bubrežnog oštećenja uzrokovanog šečernom bolešću (nefropatija). Praćenje količine albumina u urinu može da pomogne lekaru u utvrđivanju da li se nefropatija pogoršava.

Testove ispitivanja urina kod osoba obolelih od dijabetesa tipa 1 treba početi 5 godina nakon postavljanja dijagnoze, a kod osoba obolelih od dijabetesa tipa 2 odmah po postavljanju dijagnozi. Ako test pokaže prisustvo proteina u urinu preporučuje se stroga kontrola šećera i lipida (holesterola i triglicerida) u krvi.

Lekovi protiv visokog krvnog ptitiska (ACE inhibitor ili blokator receptora za angiotenzin [ARB]) generalno se preporučuje ako se albuminurija ne poboljša, čak i kada je krvni pritisak normalan. Osobe sa povišenim krvnim pritiskom i albuminurijom takođe se tretiraju ACE inhibitorima ili ARB-om. Ovi lekovi smanjuju količinu proteina u urinu i mogu da spreče ili uspore progresiju bolesti bubrega povezane sa dijabetesom. Ove lekove isključivo propisuje lekar.

HIPERTENZIJA I SLIČNE KOMPLIKACIJE — Mnoge osobe sa dijabetesom imaju i hipertenziju (visok krvni pritisak). Iako visok krvni pritisak uzrokuje malo simptoma, on ima dva negativna efekta: predstavlja stres za kardiovaskularni sistem i ubrzava razvoja komplikacija očiju i bubrega povezanih sa dijabetesom. Lekar može da postavi dijagnozu hipertenzije redovnim merenjem krvnog pritiska.

Krvni pritisak ispod 130/80 je idealan za sve osobe obolele od dijabetesa bez komplikacija sa bubrezima; cilj ka nižem krvnom pritisku (<120/75) može da se preporuči osobama obolelim od dijabetesa koje imaju i komplikacije na bubrezima.

Ako se kod pacijenta dijagnostikuje prehipertenzija (>120/80), lekar može da preporuči gubitak telesne težine, fizičku aktivnost, ishranu sa manje soli, ostavljanje pušenja i smanjeni unos alkohola. Ove mere ponekad normalizuju krvni pritisak.

Ako ove mere ne pokažu dejstvo, ili ako krvni pritisak mora brzo da se snizi, lekar će verovatno preporučiti jedan od nekoliko lekova. Lekar može da razgovara sa pacijentom o razlozima za i protiv za pojedine lekove, kao i o ciljnoj vrednosti krvnog pritiska.

KARDIOVASKULARNE KOMPLIKACIJE — Pored snižavanja nivoa glukoze u krvi i određen broj drugih mera je značajan za redukciju rizika od kardiovaskularnih (srce i krvni sudovi) bolesti.

  • Ostavljanje cigareta
  • Snižavanje krvnog pritiska promenom načina života i/ili lekovima
  • Test krvi i merenje nivoa holesterola i triglicerida i promena načina ishrane po potrebi. Nekim pacijentima će biti potrebni lekovi za snižavanje LDL-a ("lošeg holesterola") ili triglicerida.

Ako je potreban lek, kad god je moguće treba koristiti statine. Statini su pokazali potencijal za smanjivanje rizika od srčanih i moždanih udara i smrti u budućnosti kod dijabetičara starijih od 40 godina, čak i kada su nivoi holesterola normalni.

Američko udruženje dijabetičara osobama sa dijabetesom preporučuje da nivoi lipoproteina niske gustine (LDL) budu manji od 100 mg/dL (2.59 mmol/L). Neke studije pokazuju dobrobiti dodatnog snižavanja LDL-a na 70 do 80 mg/dL (1.81 do 2.07 mmol/L).

Aspirin (81 do 100 mg dnevno) se preporučuje svim dijabetičarima starojim od 40 godina ukoliko ne postoji kontraindikacija za primenu ovog leka (alergija, smanjen broj trombocita).

TRUDNOĆA I DIJABETES — Kontrola dijabetesa i potencijalnih komplikacija naročito je značajna za žene koje planiraju trudnoću, kao i one koje su već u drugom stanju. Kontrola nivoa šećera u krvi pre i za vreme trudniće smanjuje rizik od komplikacija kako kod majke, tako i kod deteta.

 

Pomozite nam da postanemo još bolji!
Da li ste pronašli željenu informaciju na ovoj stranici? Da Ne
Da li je sadržaj na ovoj stranici lak za razumevanje? Da Ne
Da li je sadržaj kompletan i sa dovoljno detalja? Da Ne