Anksioznost odraslih

PREGLED – Osećanje anksioznosti može da bude normalan odgovor na stresnu situaciju. Međutim, prejak osećaj anksioznost tokom dana ili noći nije normalan. Generalizovan poremećaj anksioznosti (GPA) je stanje koje izaziva preveliku zabrinutost koju je teško kontrolisati i koje može da dovede do problema prilikom svakodnevnog funkcionisanja. Srećom, postoje uspešni tretmani.

Ova tema će se baviti simptomima, dijagnozom i tretmanom anksioznosti kod odraslih. Mnogi ljudi sa anksioznošću pokazuju i simptome depresije, čime ćemo se posebno pozabaviti.

SIPMTOMI ANKSIOZNOSTI – Simptomi anksioznosti ili poremećaja anksioznosti obuhvataju preteranu zabrinutost, osećaj osobe da je ’na ivici’, osećaj strave. Fizički simptomi su uobičajena pojava i mogu se javiti u vidu umora i mišićne napetosti. Ostali fizički simptomi su napetost u grudima ili bolovi u stomaku i često se pogođena osoba pita nema li ozbiljniji medicinski problem.

Uzrok razvoja ovih fizičkih simptoma nije uvek jasan obolelom. On možda nije svestan povezanosti simptoma i zabrinutosti, ili trenutnog stresa. Gubitak pamćenja ili nedostatak sna takođe su uobičajeni simptomi anksioznosti koji otežavaju svakodnevno funkcionisanje.

Anksioznost ili anksiozni poremećaj? – Razlika između ’normalne’ anksioznosti i anksioznog poremećaja nije uvek jasna.

• Ljudi koji pate od anksioznosti mogu povremeno da imaju brige, ali osećanja ne utiču na svakodnevni život, roditelj na primer može da brine ako njegovo dete uveče kasni.
• Ljudi sa generalizovanim poremećajem anksioznosti su zabrinuti ili anksiozni zbog velikog broja događaja ili aktivnosti, a osećaj može da se javlja tokom više dana, nakon čega je moguće da izostane i tokom šest ili više meseci. Ta zabrinutost je najčešće prenaglašena. Na primer, roditelj može da se brine o bezbednosti svog deteta, čak i kada se dete nalazi u porodičnom okruženju.
• Promene uobičajenih rutina kao što su odmori često uzrokuju više simptoma anksioznosti i zabrinutosti kod ljudi sa poremećajem anktsioznosti.

Bez obzira na to koliko su dugo simptomi prisutni, anksioznost može da bude onesposobljavajuća i rutinske aktivnosti mogu da postanu teške za izvršavanje.

DIJAGNOZA ANKSIOZNOSTI – Svako zabrinut zbog anksioznosti i ko smatra da anksioznost ometa svakodnevni život treba da se konsultuje sa zdravstvenim radnikom. Najčešće, radnik primarne zdravstvene zaštite može da dijagnostikuje i tretira anksioznost. U nekim slučajevima, on će poslati pacijenta na konsultaciju kod specijaliste.

Lekar može da sprovede fizički pregled i/ili da zatraži laboratorijske testove ukoliko postoji sumnja na neki medicinski problem. Laboratorijski testovi nisu potrebni za svakog pacijenta sa anksioznošću.

TRETMAN ANKSIOZNOSTI – Tretman anksioznosti može da obuhvati savetovanje (terapiju), upotrebu lekova, ili oba. Izbor početnog tretmana zavisi od sklonosti, dostupnosti terapeuta i od toga na koji način anksioznost utiče na pacijenta. Lekovi se preporučuju u slučaju umerenih ili ozbiljnih simptoma.

Terapija – Psihoterapija (ponekad nazvana terapija ili savetovanje) je proces u kome pacijent razgovara sa zdravstvenim radnikom o svojim osećanjima, odnosima sa drugim osobama i brigama. Pacijent i terapeut mogu da razgovaraju o alternativnim načinima razmišljanja ili osećanja u određenoj situaciji, a koji mogu da pomognu pacijentu u borbi protiv simptoma anksioznosti, poboljšanju socijalnih veština i povećanju samouverenosti. Terapija može da obuhvati i tehnike relaksacije.

Postoji nekoliko oblika terapije. Kognizivna bihejvioristička terapija (KBT) se često koristi u slučaju anksioznih osoba. Fokusira se na okruženje, ponašanje i način razmišljanja pacijenta. Pacijent saznaje na koji način njegove misli doprinose osećaju anksioznosti i na koji način da se bori protiv neprijatnih misli. Terapije se obično sprovode u kancelariji terapeuta, jednom nedeljno u trajanju od 30 – 60 minuta. Dužina terapije varira, obično je potrebno 10 do 20 sastanaka.

Svaki licencirani profesionalni zdravstveni radnik sa odgovarajućom edukacijom može da sprovodi terapiju i to: psiholog, prihijatar, savetnik sa masters diplomom, ili specijalizovana medicinska sestra. Mnoge klinike primarne zdravstvene nege omogućavaju terapije, ali njihov raspored obično ne omogućava dovoljno vremena.

Zašto je terapija potrebna? – Neke osobe se osećaju neprijatno kada je u pitanju ideja psihoterapije jer je povezuju sa ’ludacima’, slabošću, ili sa osećajem nemogućnosti kontrole sopstvenih emocija. Činjenica je da je generalizovana anksioznost vrlo rasprostranjena i sve osobe bez obzira na stanje u životu, značaj ili ono što su postigle mogu da imaju velike koristi od terapije.

Lekovi – Da li će pacijent koristiti lekove ili ne zavisi od sklonosti pacijenta, ali i ozbiljnosti simptoma. Ako se anksioznost tretira lekovima, pacijent će biti tretiran od strane psihijatra ili radnika primarne zdravstvene zaštite. Psihijatar je zdravstveni radnik edukovan za tretman problema mentalnog zdravlja. U velikom broju slučajeva, medicinske sestre ili drugi zdravstveni radnici čija je profesionalnost zdravstveno zdravlje imaju iste privilegije.

Antidepresivi – Terapija antidepresivima pomaže uspostavljanje normalnog hemijskog balansa kod anksioznih osoba koje nisu obavezno i depresivne. Hemijske promene koje uzrokuju simptome uobičajene su kako za depresiju, tako i za generalnu anksioznost. Nekoliko različitih klasa antidepresiva efikasno ublažava simptome anksioznosti, uključujući inhibitore serotonina (SSRI), selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina i norepinefrina i buspiron.

Iako su samo neki SSRI odobreni za tretman poremećaja anksioznosti, većina SSRI će biti efikasna. Zbog toga, SSRI se mogu koristiti u zavisnosti od nuspojava i troškova. Uobičajene nuspojave ovih lekova mogu da budu uzbuđenje, nemir glavobolju, dijareju, mučninu i insomniju. Ti problemi se obično povlače nakon jedne do dve nedelje upotrebe ovih lekova.

Seksualne nuspojave (gubitak seksualne želje, smanjeno uzbuđenje, otežano postizanje orgazma) mogu da se jave nakog duže upotrebe SSRI. O tome treba razgovarati sa pacijentom kome se prepisuju lekovi, jer postoje strategije smanjivanja reverzibilnih nuspojava.

Vreme potrebno za pozitivan odgovor – Kod nekih osoba poboljšanje se primeti već nakon dve nedelje, iako se pu efekat najčešće postiže nakon četiri do šest nedelja, ili duže. Tokom prvih nekoliko nedelja doza se postepeno povećava. Sa medicinskim radnikom koji prepisuje lek pacijent se u početku viđa jednom nedeljno, ili jednom u dve nedelje, zatim ređe. Ukoliko se pojave problemi preporučuju se češće posete.

Šest do osam nedelja nakon početka terapije obično može da se utvrdi da li lek ima učinka. Ukoliko se simptomi nisu značajnije smanjili tokom ovog perioda, doza može da se poveća. Ukoliko postoji značajno poboljšanje simptoma, moguće je smanjenje doze.

Trajanje – U većini slučajeva, preporučuje se da tretman antidepresivima traje od šest do devet meseci, iako to vreme značajno varira u zavisnosti od situacije. Odluku o prestanku terapije antidepresivima pacijent i terapeut donose zajedno.

Osobe kod kojih se anksioznost javlja kao posledica nekog događaja (kao što je veći stres ili gubitak) treba da uzimaju antidepresiv sve dok emocije izazvane tim događajem ne nestanu u potpunosti, što može da traje mesecima, ponekad godinama.

Kada se prestaje sa upotrebom antidepresiva, unos prestaje postepeno tokom dve do četiri nedelje. Potencijalne nuspojave prekidanja medikacije mogu da budu nervoza, vrtoglavica, mučnina, umor, bolovi u mišićima, jeza, anksioznost i iritabilnost. Iako ti simptomi nisu opasni i obično se povlače nakon jedne do dve nedelje, mogu da budu prilično neprijatni i uznemirujući.

Benzodijazepini – Benzodijazepini su klasa lekova koji se koriste za snižavanje nivoa anksioznosti.

Ovi lekovi počinju da deluju brzo, već u roku od nekoliko minuta ili sata. Mogu da se uzimaju redovno, nekoliko puta ili samo kada su potrebni. Najveći broj ljudi preferira upotrebu antidepresiva za tretman hroničnih poremećaja anksioznosti jer ne uzrokuju pospanost.

Pacijenti bi morali da budu pažljivi kada počinju da koriste benzodijazepine jer pospanost može da utiče na sposobnost vožnje i učinak na poslu. Takođe, benzodijazepine ne treba uzimati zajedno sa alkoholom, drugim sedativima ili u višoj dozi od prepisane.

Ponovna pojava anksioznosti i simptomi ukidanja leka mogu da se jave ako nakon dugotrajne upotrebe benzodijazepina njihov unos naglo prestane. Upotrebu benzodijazepina treba ukinuti postepeno, tokom nekoliko nedelja ili meseci.

Buspiron – Buspiron je lek protiv anksioznosti koji u najvećem broju slučajeva deluje podjednako dobro kao i benzodijazepini. Potrebno je da prođe nekoliko nedelja da bi se primetili efekti, a ponekad uzrokuje pojavu mučnine. Mogući su i pospanost i glavobolja. Buspiron se unosi oralno dva ili tri puta nedeljno.

Biljni tretmani – Određen broj biljnih tretmana reklamira se kao tretman anksioznosti, kao što su kava-kava i valerijana. Kava-kava je povezana sa fatalnim slučajevima otkazivanja jetre i kao takva se ne preporučuje. Ne postoji dovoljno dokaza za bezbednu i efikasnu upotrebu ostalih.

KOLIKO DUGO TRETMAN ANKSIOZNOSTI TREBA DA TRAJE? – Anksioznost može da uzrokuje povremene simptome, koji su kod nekih pokrenuti stresnim situacijama (gubitak posla/promena, selidba, razvod, smrt). U drugim slučajevima, anksioznost je hronični problem.

Za oko dve trećine ljudi kod kojih je dijagnostikovan poremećaj anksioznosti tretman će ponovo biti potreban u budućnosti. Drugi mogu da budu povremeno podvrgnuti tretmanu i/ili terapiji.

GDE MOŽETE DA NAĐETE JOŠ INFORMACIJA – Vaš lekar je najbolji izvor informacija i odgovora na pitanja u vezi Vaših zdravstvenih problema. Kako dve osobe nisu iste, tako i preporuke mogu da budu različite od jedne osobe do druge. Savete uvek tražite od zdravstvenog radnika koji je upoznat sa Vašom situacijom.