Ciste na bubregu

Ciste na bubregu predstavljaju okrugle ili ovalne formacije ispunjene bistrom tečnošću koje se mogu pojavljivati na jednom ili oba bubrega, pojedinačno ili u većem broju.

Ukoliko se radi o pojedinačnim cistama njihov uzrok nastanka nije poznat a pretpostavlja se da je uzrok zapušenost bubrežnih cevčica (tubula). Ukoliko se radi o prisustvu većeg broja cističnih formacija u oba bubrega tada se govori o adultnoj policističnoj bolesti bubrega ili medularnoj cističnoj bolesti odnosno juvenilnoj nefronoftizi i u tom slučaju glavnu ulogu u nastanku igra nasledni faktor odnosno nasleđene ili ređe spontane mutacije gene. Policistična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje koje se najčešće završava terminalnom bubrežnom slabošću i potrebom za lečenjem dijalizom ili transplantacijom bubrega. Neretko, ovi bolesnici imaju ciste i na drugim organima (jetra, pankreas, jajnici...) i pridružene anomalije drugih organa.

Pojedinačne ili tzv. obične ciste bubrega su relativno često stanje i one se najčešće otkrivaju slučajno prilikom ultrasonografskih pregleda. One mogu biti lokalizovane u bubrežnom tkivu (kortikalne ciste) ili pored bubrežne karlice (parapijelične ciste). Ove ciste obično ne prave nikakve simptome niti smetnje funkciji bubrega i otkrivaju se relativno često, posebno u starijoj populaciju. Kod nekih pacijenata može doći do rasta ovih cističnih promena i u tom slučaju one svojom kompresijom na okolne strukture bubrega mogu dovesti do zastoja mokraće u bubregu ili ređe do povišenog krvnog pritiska. Uz to pacijent može imati i tegobe, najčešće tupi bol u slabinskom predelu.

Ako su u pitanju manje ciste, bez patološkog sadržaja u njihovoj unutrašnjosti, onda nikakva terapija nije potrebna a pacijentu se savetuje samo ultrasonografsko praćenje na 6 do 12 meseci, zavisno od veličine ciste. Maligna alteracija (pojava malignog tumora na zidu ciste) ovakvih cističnih formacija je izuzetno retka. Kod većih cističnih formacija koje izazivaju smetnje, lečenje podrzumeva perkutanu evakuaciju tečnosti iz ciste putem specijalnih igala kojim se tečnost iz ciste izvlači a potom se ubacuje alkohol koji dovodi do sklerozacije ciste sprečavajući na taj način ponovno punjenje iste tečnošću. Intervencija se radi u lokalnoj anesteziji i obično je izvode interventni radiolozi. U slučaju da unutar ciste postoji pored tečnosti i patološki sadržaj (izraslina) onda se mora uraditi dopunska dijagnostika (kompjuterizovana tomografija ili magnetna rezonanca i ponekad dijagnostička punkcija ciste), a zavisno od rezultata ovih pretraga može biti potrebno hirurško lečenje.

Prof. dr Rajko Hrvačević, internista-nefrolog
Poliklinika InterTim, Beograd