Diabetes Mellitus tip 2: alkohol,fizička aktivnost i lekarska nega

Diabetes mellitus je hronično stanje, ali osobe obolele od dijabetesa mogu da vode normalan život u isto vreme vodeći računa da je dijabetes pod kontrolom. Promena životnog stila (promene svakodnevnih navika) su esencijalna komponenta svakog plana kontrole dijabetesa.

Promena načina života može da bude efikasan način kontrole dijabetesa. Bolja kontrola šećera u krvi može da uspori progresiju dugoročnin komplikacija. Više malih promena može da dovede do bolje kontrole dijabetesa, uključujući i smanjenu potrebu za lekovima.

Dijabetes zahteva doživotni plan kontrole i osobe obolele od dijabetesa imaju glavnu ulogu u tom planu. Promene životnog stila predstavljaju mogućnost za dijabetičare da kontrolu zdravlja uzmu u svoje ruke. Iz tog razloga je od izuzetnog značaja naučiti što je više moguće o dijabetesu i aktivno se baviti donošenjem odluka o zdravstvenoj nezi i tretmanu.

ALKOHOL I DIJABETES TIPA 2 - Unos umerene količine alkohola (do 1 služenja dnevno za žene, 2 za muškarce) zajedno sa hranom ne utiče značajno na nivo šećera u krvi. Osobe koje koriste oralnu terapiju obično ne moraju da prilagođavaju dozu lekova sve dok alkohol konzumiraju u umerenim količinama i sa hranom. Alkohol može da dovede do blagog povećanja nivoa šećera u krvi, što je nekoliko sati kasnije praćeno njegovim opadanjem.

Mikseri kao što su koka kola i sokovi mogu da povise nivoe šećera u krvi i broj kalorija unesenih tokom dana. Takođe, kalorije unesene alkoholom imaju malu nutritivnu vrednost i mogu da otežaju napore uložene u gubitak telesne težine, ili je povećaju.

FIZIČKA AKTIVNOST I DIJABETES TIPA 2 - Fizička aktivnost koristi svim osobama, kako obolelima od dijabetesa, tako i zdravim. Čak i osobe sa dugotrajnim dijabetesom ili komplikacijama usled ove bolesti mogu da imaju koristi od vežbanja.

U slučaju dijabetičara, vežbanje poboljšava kardiovaskularno stanje pacijenta i pomaže kod gubljenja težine, snižava krvni pritisak, poboljšava lipidne profile, u nekim slučajevima poboljšava kontrolu šećera u krvi i vodi boljem sveukupnom stanju organizma. Kod nekih osoba može i da spreči razvoj dijabetesa tipa 2.

Opšte mere predostrožnosti prilikom vežbanja — Kada se započinje program vežbanja od izuzetnog je značaja izbalansirati entuzijazam i zdrav razum. Ove mere predostrožnosti ohrabruju pacijente da budu bezbedni i obezbeđuju produktivnost vežbanja.

• Nosite odgovarajuću, zaštitnu obuću.
• Kako bi se sprečila dehidracija, koja može da poremeti nivoe šećera u krvi, pre, za vreme i nakon vežbanja unosite dovoljno tečnosti.
• Dijabetičari koji koriste insulin treba i da:
• Pre, za vreme i nakon vežbanja provere nivoe šećera u krvi kako bi utvrdili tipičnu reakciju organizma na fizičku aktivnost. Ako je nivo šećera u krvi pre vežbanja 250 mg/dL (13.9 mmol/L) ili viši, vežbanje treba odložiti sve dok nivo nije pod kontrolom.
• Razmotrite smanjenje doze insulina za oko 30 posto tokom vežbanja.
• Mesto insulinske inekcije treba da bude dalje od mišića (na primer, ako trčite izbegavajte noge)
• Uvek imajte pri ruci brzo apsorbujuće ugljene hidrate (glukozne tablete, bombone ili sok).
• 15 do 30 minuta pre vežbanja pojedite užinu, kao i svakih 30 minuta tokom vežbanja.
• Konzumirajte ugljene hidrate koji se sporo apsorbuju (sušeno voće, komade voća, komade granole ili miks za sportiste) neposredno nakon vežbanja. To će sprečiti pad šećera u krvi nakon vežbanja.

Pregled pre vežbanja - Osobe sa dijabetesom koje žele da počnu program vežbanja najpre treba da konsultuju svog lekara. Osobama starijim od 35 godina i osobama obolelim od dijabetesa više od 10 godina potreban je pregled pre započinjanja vežbanja, kao i kontrolisan test stresa prilikom vežbanja.

Tip fizičke aktivnosti - Blage aerobne vežbe koje pojačavaju puls tokom određenog vremenskog perioda često su najbolji izbor vežbi za dijabetičare. Primeri aerobnih vežbi su šetnja, biciklizam, plivanje ili veslanje. Dijabetičari sa dobro kontrolisanim nivoima šećera u krvi i bez komplikacija obično mogu da se bave svim sportovima.

Odaberite fizičku aktivnost u kojoj uživate i koju možete lako da sprovodite, što će Vas učiniti više motivisanim i zbog čega ćete se duže pridržavati programa. Osobama naviklim na neaktivan način života započinjanje vežbanja i istrajavanje mogu da budu teški. Razgovarajte sa svojim lekarom o svim preprekama za bavljenje sportom; on ili ona će pronaći rešenje.

Osobama sa komplikacijama na očima usled dijabetesa (proliferativnom retinopatijom) savetuje se da izbegavaju aktivnosti snažnog učinka i naporno podizanje tegova, jer to može da dovede do porasta krvnog pritiska i dovede do krvarenja u očima.

Osobama sa neurološkim komplikacijama (periferna neuropatija) obično se savetuje izbegavanje napornih fizičkih aktivnosti kao što je trčanje, koje može da dovede do pojave ulkusa na stopalima i preloma usled stresa, iako to zavisi od težine nervnog oštećenja.

Intenzitet - Vežbanje ne mora da bude intenzivno da bi imalo pozitivan učinak. Osobe koje žele da povećaju intenzitet vežbanja to treba da učine postepeno i treba da odustanu od toga ako primete zabrinjavajuće simptome kao što su neprijatnost u grudima i mučnina.

Trajanje - Razumno vežbanje se sastoji od 10 minuta istezanja i zagrevanja praćeno sa 20 minuta  blagog aerobnog vežbanja. Konačno, moćićete da vežbate više od 30 minuta odjednom. Trajanje vežbanja treba povećavati postepeno.

Vreme vežbanja - Osobe koje uzimaju insulin treba da pokušaju da vežbaju u isto vreme svakog dana. To može da pomogne u održavanju predviđenih nivoa šećera u krvi.

Učestalost - Da bi pacijenti oboleli od dijabetesa imali koristi od vežbanja, ono treba da bude redovno i dugoročno planirano. Pacijenti treba da vežbaju 30 minuta dnevno, gotovo svakog dana u nedelji.

OSTAVLJANJE PUŠENJA - Više od 25 procenata osoba sa postavljenom dijagnozom dijabetesa puši. Ostavljanje pušenja je jedna od najvažnijih stvari koje pacijent može da uradi, a koje imaju pozitivan učinak na zdravlje.

Pušači sa dijabetesom imaju veći rizik od:

• Smrti, naročito usled srčanih udara i šlogova
• Visokog nivoa LDL ("lošeg") holesterola
• Lošiju kontrolu nivoa šećera u krvi u poređenju sa nepušačima
• Oštećenja nerava usled dijabetesa
• Bolesti bubrega koje vode dijalizi
• Ulkusa na stopalima i amputacije prstiju, stopala i nogu uzrokovane perifernom vaskularnom bolešću.

Dijabetičari koji ostave pušenje smanjuju ove rizike. Većina pušača teško ostavlja cigarete; ali mogu da dobiju pomoć sa više strana. Lekarima je dostupan materijal koji se odnosi na samo pomoć i oni mogu da pomognu prilikom izbora datuma za ostavljanje pušenja, obezbede informacije za kontakt lokalnih grupa za pomoć i, ako je potrebno, mogu da prepišu terapiju nikotinske zamene.

ISHRANA I DIJABETES TIPA 2 - Promena tipa i količine unesene hrane može da pomogne osobama sa dijabetesom da izgube na težini, poboljšaju kontrolu nivoa šećera u krvi i snize nivo holesterola u krvi i krvni pritisak.

LEKOVI I MONITORING NIVOA ŠEĆERA U KRVI U SLUČAJU DIJABETESA TIPA 2 - Svakodnevna kontrola nivoa šećera u krvi može da bude komplikovana. Svakodnevni režim može da obuhvata oralno primenjene lekove i/ili insulin, čest monitoring nivoa šećera u krvi i pažljivo planirane obroke i užine.

Međutim, uspešan tretman dijabetesa ne mora da umanji uživanje u životu. Uspostavljanje rutine koja obuhvata sve aspekte brige o dijabetesu može da bude teško, ali mnogim osobama ta rutina tokom vremena postaje normalna. Napisani rasporedi mogu da pomognu pacijentima da zapamte sve detalje rutine dok se ne urežu u pamćenje. Od velikog je značaja i pažljiva kontrola situacija koje mogu da imaju negativan uticaj na kontrolu šećera kao što su bolest i odmor.

Osobama sa dijabetesom je često potrebno više lekova tokom dana. Lekovi za snižavanje krvnog pritiska, snižavanje nivoa holesterola i niska doza aspirina često se koriste za redukciju komplikacija. Svaki prepisan lek treba svakodnevno uzimati onako kako je prepisano. Ako je raspored terapije komplikovan, dozer lekova ili zapisan plan mogu da pomognu prilikom podsećanja u koje vreme treba uzeti koji lek.

RUTINSKA LEKARSKA NEGA U SLUČAJU DIJABETESA TIPA 2 - Promene ishrane i vežbanja značajan su korak u kontroli dijabetesa. Međutim, rutinska lekarska nega je takođe vrlo značajna za dugoročno zdravlje dijabetičara, naročito kada se radi o prevenciji, detekciji i usporavanju progresije komplikacija. Zdravstveni radnik može da preporuči plan redovnih pregleda, ispitivanja i testova baziranih na dužini bolesti, komplikacijama i drugim zdravstvenim problemima.