Dijabetes Mellitus – tip 2

Ishrana i fizička aktivnost su od kritičnog značaja u kontroli ABC-a (A1c, krvni pritisak i holesterol) u slučaju dijabetesa tipa 2. Kako bi se efikasno kontrolisali A1C (hemoglobin A1C) i nivo šećera u krvi vrlo je važno da znate da izbalansirate unos hrane, fizičku aktivnost i lekove. Pravljenje zdravog izbora hrane svakog dana ima kako kratkoročne tako i dugoročne posledice. Uz edukaciju, praksu i pomoć nutricioniste i/ili edukatora za dijabetes moguće je dobro jesti i kontrolisati ovu bolest.

Ovde ćemo pokazati uticaj hrane na kontrolu dijabetesa tipa 2. Uloga hrane i aktivnosti u kontroli krvnog pritiska i holesterola razmatraju se posebno.

ZAŠTO JE ISHRANA ZNAČAJNA? — Na kontrolu dijabetesa utiču mnogi faktori. Mnoge od tih faktora kontroliše pacijent kao što su koliko i šta se jede, koliko često se kontroliše šećer u krvi, nivo fizičke aktivnosti i preciznost i kontinuitet doziranja lekova. Čak i male promene mogu da utiču na kontrolu nivoa šećera u krvi.

Unos konstantne količine hrane svakog dana i uzimanje lekova kako je prepirano mogu značajno da poboljšaju kontrolu šećera u krvi i da smanje rizik od komplikacija povezanih sa dijabetesom kao što su bolest koronarnih arterije, bolesti bubrega i oštećenje nerava. Pored toga, ove mere utiču na kontrolu težine. Dijetetičar može da Vam pomogne u pravljenju plana ishrana tako da se uklapa sa Vašim medicinskim potrebama, životnim stilom i ličnim sklonostima.

DIJABETES TIPA 2 I VREME OBROKA — Za neke osobe je vrlo važno da jedu u isto vreme svakog dana, naročito za osobe koje koriste insulin produženog dejstva (npr. NPH) i oralne lekove koji uzrokuju smanjenje nivoa šećera u krvi (sulfonilurea ili meglitinidi). Ako se obrok preskoči ili kasni dok je pacijent na ovim terapijama, postoji opasnost od pojave niskog šećera u krvi.

Osobe koje koriste intenzivnu insulinsku terapiju (više doza tokom dana) i osobe koje koriste neke druge vrste oralnih lekova za dijabetes (npr insulin senzitajzere kako što je metformin) imaju veću fleksibilnost kada se radi o vremenu obroka. Sa ovim terapijama preskakanje ili odlaganje obroka ne znači obavezno i rizik od niskog šećera u krvi.

Namirnice ili obroci bogati mastima (npr. pica) mogu povremeno da se konzumiraju, iako nivo šećera u krvi tada mora strože da se kontroliše. Obroci bogati mastima se sporije vare u odnosu na ostale obroke. Kada se pre obroka koristi brzo delujući insulin, nivo šećera u krvi može da opadne odmah po obroku, a nekoliko sati nakon njega da se poveća.

Gubitak težine — Mnoge osobe sa dijabeteseom tipa 2 su gojazne. Čak i mali gubitak težine (5 do 10 procenata ukupne telesne težine) može da pomogne u boljoj produkciji i upotrebi insulina. U stvari, unos manje kalorija može da redukuje nivo šećera u krvi čak i pre nego što se izgubi prvi kilogram.

Postoji nekoliko strategija koje mogu da pomognu prilikom mršavljenja kao što su unos manjeg broja kalorija, vežba, lekovi za smanjenje telesne težine i operativno smanjenje telesne težine.

Preporučen kalorijski unos — Broj kalorija potrebnih za održavanje težine zavisi od starosti, pola, visine, težine i nivoa fizičke aktivnost. Uopšteno:

• Muškarci i aktivne žene - 30 kalorija/kilogram
• Većina žena, slabo aktivni muškarci i osobe starije od 55 godina - 25 cal/kg
• Slabo aktivne žene, gojazne osobe - 20 cal/kg
• Trudnice i dojilje – 30-35 cal/kg

Kako biste izgubili 0.5 do 1 kg nedeljno (bezbedan tempo smanjenja telesne težine), od ukupnog broja kalorija potrebnih za održavanje telesne težine oduzmite 500 do 1000.

Na primer, gojazan muškarac težak 115 kg treba da unosi 2500 kalorija dnevno kako bi održao svoju težinu. Kako bi izgubio pola do jednog kilograma nedeljno treba da unosi 1500 do 2000 kalorija dnevno. Kako se težina smanjuje tako treba izračunati novi broj potrebnih kalorija.

DIJABETES TIPA 2, ISHRANA I TEŽINA — Težina je direktan pokazatelj količine hrane i nivoa aktivnosti. Unos konstantnog broja kalorija svakog dana može da pomogne u kontroli nivoa glukoze u krvi i održavanju težine. Kod gojaznih ili debelih osoba mršavljenje unosom manjeg broja kalorija ili povećanjem fizičke aktivnosti može da poboljša kontrolu šećera, da snizi krvni pritisak i nivo masnoća u krvi.

Izbegavanje gojenja — Dobijanje na težini je potencijalna nuspojava intenzivne insulinske terapije dijabetesa tipa 2. Dobijanje na težini je i nuspojava nekih oralnih lekova koje koriste osobe sa dijabetesom tipa 2. Preporučujemo sledeće kako biste izbegli dobijanje na težini:

• Redovno merite svoju težinu (npr. jednom nedeljno). U slučaju povećanje težine za više 2-3 kg morate da smanjite količinu hrane ili pojačate fizičku aktivnost. Nemojte čekati da se ugojite više od 5 kilograma pre nego što nešto preduzmete.
• Kako se poboljša kontrola glukoze u krvi, tako će možda biti potrebno smanjenje unosa kalorija za 250 do 300 dnevno kako bi se izbeglo gojenje.
• Ako su nivoi šećera u krvi konstantno niski tokom određenog dela dana smanjite dozu insulina ili lekova pre nego što se odlučite na užinu.
• Vežbanje — Redovno vežbanje može da pomogne u održavanju težine i mršavljenju. Preporučuje se 30 minuta dnevno vežbe, barem pet puta nedeljno.

Osobe koje koriste insulin ili oralne lekove za snižavanje šećera u krvi pre i nakon vežbanja treba da provere nivo glukoze. Ako je vežbanje produženo i naporno (više of trideset minuta), glukozu proveravajte na svakih petnaest minuta (ako je režim vežbanja nov i ako ćete ga ponovo koristiti). Česta kontrola može da pomogne u sticanju predstave o uticaju vežbanja na nivo glukoze.

Ako tokom vežbe nivo šećera u krvi postane previše nizak, pojedite nešto u skladu sa dole navedenim preporukama:

• Ako je glukoza u krvi od 51 do 70 mg/dL (2.8 do 3.8 mmol/L), pojedite 10 do 15 grama brzo apsorbujućih ugljenih hidrata (npr. 1/2 šolje voćnog soka, 6 do 8 tvrdih bombona, 3 do 4 glukozne tablete).
• Ako je nivo manji od 50 mg/dL (2.7 mmol/L), pojedite 20 do 30 grama brzo apsorbujućih ugljenih hidrata.

Nakon 15 minuta ponovo uradite teset i ponovite tretman ako je nivo glukoze i dalje nizak. Ako je sledeći obrok tek za sat vremena, pojedite još 15 grama ugljenih hidrata ili 30 grama proteina (na primer krekeri sa sirom ili polovina sendviča sa puterom od kikirikija). Važno je da ne jedete mnogo jer to može da povisi nivo glukoze iznad ciljnog nivoa, kao i da dovede do povećanja telesne težine nakon nekog vremena.

Prilagođavanje doze insulina vežbanju — Osobe koje koriste oralne lekove za dijabetes obično ne moraju da prilagođavaju dozu leka vežbanju.

Ako koristite insulin moguće je da ćete pre vežbanja morati da smanjite dozu kako biste izbegli pojavu previše niskog nivoa šećera u krvi. Lekar, edukator ili fiziolog mogu da Vam pomognu da odredite najbolji način prilagođavanja doze insulina pre, za vreme i nakon vežbanja.

DIJABETES TIPA 2 I ALKOHOL — Konzumiranje umerene količine alkohola (do 1 čaše dnevno za žene, do 2 čaše dnevno za muškarce) sa hranom ne utiče značajno na nivo šećera u krvi. Alkohol može da dovede do blagog povećanja glukoze u krvi, što je kasnije praćeno opadanjem. Zato je vrlo važno da kontrolišete reakciju glukoze na alkohol kako biste utvrdili da li su potrebne promene u doziranju insulina.

Mikseri kao što su voćni sok i kola mogu da povećaju nivo glukoze u krvi i povećaju broj kalorija koje se unosu tokom dana. Pored toga, kalorije iz alkohola imaju malu nutritivnu vrednost i mogu da poremete gubitak težine ili je povećaju. Ako koristite oralne lekove za dijabetes nema potrebe za promenom doze sve dok alkohol konzumirate umereno i sa hranom.

DIJABETES TIPA 2 I SASTAV UGLJENIH HIDRATA — Ugljeni hidrati su izvor energije u ishrani i obuhvataju skrob, povrće, voće, mlečne proizvode i šećer. Većina mesa i masti ne sadrži ugljene hidrate.

Ugljeni hidrati imaju direktan uticaj na nivo šećera u krvi dok proteini i masti imaju mali uticaj ili uopšte ne utiču. Unos konstantne količine ugljenih hidrata prilikom svakog obroka može da pomogne u kontroli nivoa glukoze u krvi, naročito kod osoba koje koriste oralne lekove ili insulin produženog dejstva (npr, NPH).

Osobe sa dijabetesom tipa 2 treba da se fokusiraju na redukciji kalorija i povećanu fizičku aktivnost, naročito kada je dijabetes tek dijagnostikovan ili ako pankreas i dalje delimično proizvodi insulin. Osobe sa dijabetesom tipa 2 koje su mršave i ne žele da smršaju treba da se fokusiraju na održavanju težine brojanjem ugljenih hidrata. Brojanje ugljenih hidrata može da bude od pomoći osobama koje svakodnevno primaju više inekcija.

Brojanje ugljenih hidrata — Nutricionista obično pomaže prilikom određivanja broja ugljenih hidrata koji su Vam potrebni u svakom obroku i užini i to na osnovu navika u ishrani, lekova za dijabetes, telesne težine, nutritivnih ciljeva i nivoa aktivnost. Kod većine osoba između 45 i 65 procenata kalorija ukupno unesenih tokom dana treba da bude poreklom iz ugljenih hidrata. Način na koji se ugljeni hidrati dele po obrocima i užinama zaviste od sklonosti pacijenta, vremena obroka i razmaka između dva obroka, kao i od lekova.

Broj ugljenih hidrata u hrani može da se odredi čitanjem etikete, konsultovanjem referentne knjige ili sajta, ili nošenjem informacija na personalnom digitalnom asistentu (PDA). Restorani ove informacije obično pružaju ako ih zatražite.

Vrlo je važno obratiti pažnju na količinu i gramažu vlakana prilikom izračunavanja ugljenih hidrata. Unos više od jednog obroka može da poveća ukupan broj kalorija, a time i dozu insulina koja će pokriti obok. Na primer, neke upakovane poslastice sadrže 2 ili više obroka. Kako biste izračunali sadržaj ugljenih hidrata celog pakovanja pomnožite broj obroka sa brojem ugljenih hidrata po obroku.

Kada služite hranu koja sadrži više od 5 grama vlakana, za izračunavanje doze insulina od gramaže ugljenih hidrata treba oduzeti gramažu vlakana.

Intenzivna insulinska terapija — Osobe koje koriste više inekcija brzo delujućeg insulina dnevno mogu da prilagode dozu insulina pre obroka na osnovu količine ugljenih hidrata koje nameravaju da pojedu i nivou glukoze pre obroka. To zahteva izvođenje osnovne aritmetike.

Doza insulina pre obroka se izračunava deljenjem broja ugljenih hidrata koji će biti uneseni brojem ugljenih hidrata koje pokriva jedna jedinica insulina (odnos insulin-ugljeni hidrati). Ta doza se zatim prilagođava u odnosu na nivo gukoze pre obroka (pogledajte dole).

Odnos insulin – ugljeni hidrati — Odnos insulin – ugljeni hidrati određuju nutricionista ili edukator. To pacijentu omogoućava izračunavanje doze brzo delujućeg insulina potrebne da se pokrije obrok ili užina.

Na primer, ako je odnos insulina i ugljenih hidrata 1 prema 10, pacijent treba da doda 1 jedinicu insulina na svakih 10 grama unesenih ugljenih hidrata. Ako pacijent pojede obrok koji sadrži 70 grama ugljenih hidrata, doza brzo delujućeg insulina treba da bude 7 jedinica.

Faktor korekcije — Doza insulina pre obroka može da se prilagodi i na osnovu nivoa glukoze u krvi pre obroka; to je faktor korekcije. Faktor korekcije određuju dijetetičar ili edukator.

Na primer, predpostavimo da je faktor korekcije 30. Ako je nivo glukoze u krvi pre obroka bio 240 mg/dL a ciljni je 120 mg/dL, uzmite 240 minus 120 = 120. Zatim podelite 120 sa 30 = 4 dodatnih jedinica insulina kako bi se korigovao visoki nivo šećera u krvi.

Planiranje zamene — Planiranjem zamene namirnice se kategorišu ili kao ugljeni hidrati, ili kao meso ili kao zamena za meso. Po ovom sistemu, jedan obrok ugljenih hidrata (npr. 1 mala jabika) može da se zameni bilo kojim ugljenim hidratom (npr. 1/3 šolje kuvane testenine), jer obe porcije sadrže oko 15 grama ugljenih hidrata.

Lista zamene može da se koristi za identifikaciju namirnica koje su dobar izvor vlakana, kao i namirnice koje imaju visok sadržaj natrijuma. Nutricionista može da odredi koliko obroka svake grupe treba da se pojede prilikom svakog obroka ili užine.

ŠTA TREBA DA JEDEM? — Dok proteini i masti ne utiču značajnije na nivo šećera u krvi, oni doprinose broju unesenih kalorija. Unos konstantnog broja kalorija svakog dana može da pomogne u održavanju težine. Individualni preporučeni unos kalorija je prikazan dalje u tekstu.

Opšte preporuke — Američko Udruženje Dijebetičara za kontrolu ABC-a (A1c, krvni pritisak i holesterol) i promociju dobrog zdravlja preporučuje sledeće:

    Između 25 i 35 procenata kalorija treba da bude poreklom od masti, a manje od 7 procenata treba da bude poreklom od zasićenih masti; treba da bude prisutno što manje trans masti. Zasićene i trans masti se nalaze u čvrstim mastima kao što su puter, markarin i loj. Osobe sa dijabetesom imaju povećan rizik od srčanog i moždanog udara dijenta siromašna zasićenim i trans mastima i holesterolom može da pomogne u redukciji nivoa holesterola u krvi i smanji te rizike.

    Ukupni unos holesterola treba da bude manji od 200 mg dnevno. Glavni izvor holesterola u ishrani su namirnice kao što su meso organa, žumanca i neobrano mleko.

    Između 15 i 20 procenata kalorija treba da bude poreklom od proteina, osim u slučaju osoba sa određenim bubrežnim problemima (hroničnom bolesti bubrega ili CKD-om). Osobama sa CKD-om se ponekad savetuje ishrana siromašna proteinima.

    Ishrana bogata vlaknima (25 do 30 grama dnevno) može da pomoge u kontroli nivoa glukoze u krvi i ciljnog hemoglobina A1c.

              Preporučuje se ishrana siromašna natrijumom (manje od 2300 mg dnevno) i bogata voćem, povrćem i mlečnim proizvodima sa malo masti i može da pomogne u kontroli krvnog pritiska. Kod osoba sa dijabetesom i slabim srcem ishrana siromašna natrijumom može da pomogne u ublažavanju simptoma.

              Veštački zaslađivači ne utiču na nivo šećera u krvi i mogu da se unose u umerenoj količini. Administracija za Hranu i Lekove Sjedinjenih Američkih Država je odobrila nekoliko veštačkih zaslađivača: aspartam (Equal, NutraSweet), saharin (Sweet'N Low, Sweet Twin), acesulfam-K (Sunnet, Sweet One), neotam i sukralozu (Splenda).

Alkoholni šečeri (sorbitol, ksilitol, laktitol, manitol i maltitol) se često koriste u zaslađivanju žvaka i bombona bez šećera i mogu blago da povise nivoe šećera u krvi. Prilikom izračunavanja sadržaja ugljenih hidrata u hrani, u ukupan broj ugljenih hidrata u hrani treba da se uračuna i polovina sadržaja alkoholnih šećera. Unos prevelike količine alkoholnog šećera može da dovede do grčeva, gasova i dijareje.

              Ranije se osobama sa dijabetesom govorilo da izbegavaju sve vrste hrane u koje je dodat šećer. To se više ne preporučuje, iako šećer treba da se konzumira umereno. Ako uzimate insulin, dozu treba izračunati na osnovu ukupne doze ugljenih hidrata u hrani, uključujući i sadržaj šećera, kako je već objašnjeno.

              Proizvodi koji su "bez šećera" ili "bez masti" ne moraju da imaju i manji broj kalorija ili ugljenih hidrata. Pažljivo pročitajte sastav i uporedite ga sa drugim sličnim proizvodima koji nisu bez šećera ili masti kako biste utvrdili gde je balans veličine obroka i broja kalorija, ugljenih hidrata, masti i vlakana bolji.

Neke namirnice bez šećera kao što su dijetarna soda, želatin bez šećera i žvake bez šećera nemaju značajnu količinu šećera ili kalorija i smatraju se "slobodnim namirnicama". Svaka hrana koja ima manje od 20 kalorija i 5 grama ugljenih hidrata smatra se slobodnom namirnicom, što znači da ne utiče na telesnu težinu i ne zahteva pojačavanje lekova .