Gojaznost

Gojaznost je ozbiljno hronično oboljenje koje dovodi do brojnih zdravstvenih komplikacija sa posledičnim smanjenjem kvaliteta i dužine života. Kaže se da se životni vek skraćuje za mesec dana za svakih pola kilograma preko idealne telesne težine.

Gojaznost se danas smatra jednim od najvećih zdravstvenih problema u svetu. Ona se danas ne razmatra samo kao estetski problem već pre svega kao zdravstveni problem koji je vezan za povećano oboljevanje i umiranje. Tokom poslednjih par decenija procenat stanovništva sa gojaznošću raste čak i u zemljama u razvoju, uključujući i našu zemlju. Posebno zabrinjava što se gojaznost sve češće javlja i u dečjem uzrastu.

U Srbiji broj dece do 18 godina sa prekomernom težinom je između 15 i 20 odsto, a od tog broja dijagnozu gojaznosti ima od tri do pet odsto. Naročito brine to što se dijabetes pojavljuje već u pubertetu, kao i povišeni krvni pritisak koji dovodi do ateroskleroze i promena na srcu
Među glavne zdravstvene komplikacije gojaznosti spadaju:

• Povišen krvni pritisak
• Oboljenja mozga, srca i krvnih sudova
• Šečerna bolest
• Povišena masnoća u krvi
• Oboljenja kičme i zglobova
• Neke vreste raka
• Oboljenja probavnog trakta (hijatus hernija, refluks, upala pankreasa, kamenci u žučnoj kesi)
• Pikvikov sindrom ili slip apnea sindrom
• Psihički poremečaji (depresija i dr.).

Pri razmatranju posledica gojaznosti treba imati u vidu sledeće činjenice:

• Šečerna bolest može biti posledica čak i umerene gojaznosti jer masno tkivo povećava rezistenciju na inzulin
• Oko 30% osoba koje imaju preko težinu 15 kg od idealne imaju povišen krvni pritisak.
• Isto tako, osobe sa telesnom težinom koja je za 10% veća od normalne imaju za 20% veći rizik da obole od kardiovaskularnih oboljenja. Ovo se posebno odnosi na tzv. androidni tip gojaznosti (stomak izgleda jabuke).
• Gojazne osobe imaju 53 puta veći rizik od povišenog holesterola u krvi. Jedna trećina osoba sa povišenim holesterolom isti može regulisati pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću.
• Gojaznost povećava rizik od nastanka karcinoma debelog creva i prostate kod muškarca te dojke, materice i jajnika kod žena (rizik je veći za 3 do 7 puta)
• Gojazne osobe imaju mnogo veću učestalost kamenaca u žučnoj kesi zbog povišenog holesterola (kod gojaznih žena je taj rizik veći za 6 puta)
• Sleep apnea ili hiperventilacioni sindrom je češći kod gojaznih osoba i karakteriše se kratkim prekidima disanja u snu sa posledičnim nepravilnostima srčanog rada i mogućim srčanim infarktom.

Lečenje gojaznosti

• Redukcija kalorijskog unosa
• Povecanje fizičke aktivnosti
• Promena načina života  
• Terapija lekovima
• Hirurški način lečenja gojaznosti

Najbolji način lečenja gojaznosti predstavlja kombinaciju redukcione dijete (dijete sa smanjenim unosom kalorija), fizičke aktivnosti i promene načina života i ishrane.

Lečenje gojaznosti se mora voditi pod kontrolom lekara! Lečenje gojaznosti bez stručnog nadzora može dovesti do brojnih komplikacija kao što su poremečaji tečnosti i elektrolita, ozbiljna oštećenja kardiovaskularnog sistema, nedostatak minerala i vitamina, pojave ili pogršanje žučnih kamenaca, osteoporoze  i dr.

Lekarskim pregledom se prvo utvrđuje stepen i eventualni uzrok gojaznosti (nekada to može biti oboljenje žlezda sa unutrašnjim lučenjem), a potom se za svakog bolesnika, uzimajući u obzir njegove zdravstvene i druge specifičnosti, pravi individualni plan lečenja.

• Opšta uputstva u lečenju gojaznosti
• Gojaznost se uvek leči pod nadzorom lekara
• Primena neproverenih metoda lečenja nosi velike rizike po zdravlje pacijenta
• Bezbedan gubitak u telesnoj težini je ½ do 1 kg nedeljno
• Fizička aktivnost i promena načina života su obavezni sastavni delovi lečenja  gojaznosti