Gornja endoskopija (gastroskopija)

Gornja endoskopija, nazvana još i endoskopija, EGD, ili ezofago-gastro-duodenoskopija, je procedura koja lekaru omogućava direktan pregled gornjeg dela gastrointestinalnog (GI) trakta, koji obuhvata jednjak (deo sistema za varenje gde se odvija gutanje), želudac i duodenum (dvanaestopalačno crevo).

Lekar koji izvodi proceduru, specijalista za endoskopiju, specijalno je obučen za upotrebu endoskopa radi pregleda gornjeg GI sistema, pri čemu traži simptome zapaljenja (crvenilo, iritaciju), krvarenja, čireva ili tumora.

RAZLOZI ZA GORNJU ENDOSKOPIJU — Najčešći razlozi za vršenje gornje endoskopije su:

• Neobjašnjiva nelagodnost u gornjem delu stomaka
• GERD, odnosno gastroezofagijalni refluks (gorušica)
• Uporna mučnina i povraćanje
• Krvarenje gornjeg dela GI sistema (povraćanje krvi ili krv u stolici poreklom iz gornjeg dela gastrointestinalnog trakta). Krvarenje može da se tretira tokom same endoskopije.
• Teškoće prilikom gutanja; hrana/tečnost se prilikom gutanja zaglavljuje u jednjaku. To može da bude posledica suženja ili tumora. Suženje može da se proširi pomoću specijalnih balona ili cevima za dilataciju za vreme endoskopije.
• Abnormalni ili nejasni nalazi prilikom snimanja GI sistema, CT skeniranja, ili MRI-a.
• Uklanjanje stranog tela (progutanog predmeta).
• Provera zarastanja ili progresije prethodno dijagnostikovanih polipa (izraštaja), tumora ili čireva.

PRIPREMA ZA ENDOSKOPIJU — Pre same procedure pacijent dobija specifična uputstva koja se odnose na pripremu za endoskopiju. Ta uputstva su načinjena kako bi bezbednost za vreme i nakon procedure bila na najvišem nivou i kako bi se moguće komplikacije svele na minimum. Važno je na vreme pročitati uputstva i strogo ih se pridržavati. Ako imate pitanja nemojte se ustručavati da pozovete lekara ili odeljenje endoskopije.

Od Vas će se možda tražiti da ne jedete i ne pijete i do osam sati pre testa. Važno je da Vaš stomak bude prazan kako bi se specijalisti za endoskopiju omogućilo da vidi celo mesto pregleda i kako bi se smanjila mogućnost povraćanja hrane ili tečnosti u pluća dok ste sedirani (aspiracija).

Od Vas će se možda tražiti da prilagodite dozu lekova ili da neke privremeno prestanete da uzimate (kao što su lekovi poput aspirina) pre pregleda. Pre zakazivanja endoskopije treba da razgovarate sa lekarom o lekovima.

Nakon pregleda trebalo bi da Vas član porodice ili prijatelj odvede kući. Iako ćete do vremena otpuštanja iz bolnice biti budni, lekovi upotrebljeni za sediranje dovode do privremenih promena refleksa i procene i mogu da umanje sposobnost vožnje ili donošenja odluka (sličnu uticaju alkohola).

ŠTA MOŽETE DA OČEKUJETE ZA VREME ENDOSKOPIJE — Pre endoskopije osoblje će pregledati Vašu medicinsku i hiruršku instoriju, uključujući i lekove koje trenutno uzimate. Lekar će Vam objasniti proceduru i zamoliće Vas da date pismeni pristanak da se ona izvede. Pre potpisivanja pristanka treba da shvatite sve prednosti i rizike procedure i sva Vaša pitanja treba da imaju odgovore.

Lekove ćete početi da primaate preko intravenske linije (igla uvedena u venu ruke ili šake). Biće Vam data kombinacija sedativa (koja će Vam omogućiti da se opustite) i narkotik (koji će sprečiti osećaj neprijatnosti).

Iako je većina pacijenata sedirana za vreme pregleda, mnogi dobro tolerišu proceduru i bez toga.

Vitalni znaci (krvni pritisak, puls i nivo kiseonika u krvi) će biti kontrolisani pre, za vreme i nakon pregleda. Kontrola nije bolna. Za vreme procedure pacijent često dobija kiseonik preko male cevi koja se namešta ispod nosa i koja je pričvršćena oko ušiju. Pre procedure treba ukloniti proteze iz usta iz bezbednosnih razloga.

PROCEDURA ENDOSKOPIJE — Procedura obično traje između 10 i 20 minuta. Endoskopija se izvodi dok ležite na levoj strani. Ponekad, lekar daje lek koji otupljuje osećaj u grlu (koji se pije ili u obliku spreja). Između zuba se postavlja plastična zaštita kako bi se sprečilo oštećivanje zuba endoskopom.

Endoskop (gastroskop) je fleksibilna cev debljine prsta. Sonda ima sočiva i izvor svetlosti koji lekar omogućavaju pogled na unutrašnjost gornjeg dela gastrointestinalnog trakta ili preko same sonde, ili na TV ekranu. Većina pacijenata nema problema prilikom gutanja fleksibilnog gastroskopa zbog sediranja. Mnogi spavaju tokom testa; drugi su vrlo opušteni i generalno nisu svesni samog pregleda.

U nekim ustanovama moguće je vršenje alternativne procedure koja se zove transnazalna endoskopija. Ona podrazumeva provlačenje vrlo tanke sonde (veličine slamčice za pijenje tečnosti) kroz nos. Niste sedirani, ali u nos se nanosi lek koji će sprečiti osećaj neprijatnosti. Pomoću ovog instrumenta može da se izvede kompletan pregled.

Lekar može da uzme uzorke tkiva za biopsiju (nije bolno), ili da izvede određene tretmane (kao što su dilatacija, uklanjanje polipa, trtiranje krvarenja), već u zavisnosti od toga šta se nađe za vreme samog pregleda. Da bi se otvorili jednjak, stomak i creva, pomoću sonde se uvodi vazduh, što omogućava prolaz sonde kroz te strukture i poboljšava se njihova vidljivost. Možete da osetite blagu nelagodnost dok se vazduh uvodi u gastrointestinalni trakt. To nije štetno, a podrigivanje može da Vam pomogne. Endoskop ne ometa disanje. Spori, duboki udisaji za vreme procedure mogu da pomognu u opuštanju.

OPORAVAK NAKON ENDOSKOPIJE — Nakon endoskopije bićete zadržani na posmatranju tokom jednog do dva sata, dok dejstvo sedativa ne prođe. Ovi lekovi uglavnom uzrokuju osećaj umora ili teškoće prilikom koncentracije i pacijent ne treba da se vraća na posao ili vozi nakon procedure.

Najčešća nelagodnost nakon pregleda je osećaj naduvenosti usled uvođenja vazduha tokom procedure. To obično brzo prolazi. Neki pacijenti imaju blago bolno grlo. Najveći broj pacijenata može da jede nedugo nakon pregleda.

KOMPLIKACIJE ENDOSKOPIJE — Gornja endoskopija je bezbedna procedura i komplikacije su retke. One mogu da budu:

• Aspiracija (udisanje) hrane i tečnosti u pluća, rizik koji se svodi na minimum nekonzumiranjem pića ili hrane određen vremenski period pre pregleda.
• Endoskop može da dovede do kidanja tkiva koje se pregleda. To je teška komplikacija, ali se srećom javlja vrlo retko.
• Usled biopsija ili uklanjanj polipa može da se javi krvarenje, iako je ono uobično minimalno i ubrzo prestaje samo od sebe, ili može lako da se kontroliše.
• Moguće su reakcije na sedative; tim koji vrši endoskopiju (lekari i sestre) će Vas pitati o prethodnim alergijama ili reakcijama na lekove, kao i o zdravstvenim problemima kao što su problemi sa srcem, plućima, bubrezima, ili jetrom. Pružanje tih informacija timu čini proceduru bezbednijom.
• Lekovi mogu da dovedu do iritacije vene na mestu postavljanja intravenske linije. Ako se jave crvenilo, bol ili neprijatnost pozovite specijalistu za endoskopiju ili lekara, ili broj koji ste dobili prilikom otpuštanja.
• Sledeće znake i simptome morate odmah da prijavite:
• Jak bol u stomaku (više od grčeva usled gasova)
• Tvrd, naduven stomak
• Povraćanje
• Povišenu temperaturu
• Teškoće prilikom gutanja i jak bol u grlu
• Krckav osećaj pod rukom na grlu

NAKON ENDOSKOPIJE — Najveći broj pacijenata dobro toleriše endoskopiju i dobro se oseća nakon nje. Nakon pregleda normalno je osećati umor i treba da se odmarate tog dana.

Specijalista za endoskopiju može da opiše svoj nalaz pre nego što napustite odeljenje. Ako su uzeti uzorci za biopsiju ili su uklonjeni polipi rezultate treba da očekujete nakon jedne do dve nedelje.