Kalcijum i vitamin D za zdravlje kostiju

Osteoporoza je uobičajen koštani poremećaj koji dovodi do progresivnog gubitka koštane gustine i mase. Usled toga kosti postaju tanke, slabe i lako se lome. Procenjeno je da se svake godine u Sjedinjenim Američkim Državama desi 1.3 miliona prloma usled osteoporoze (ili "osteoporotičnih"), uglavnom kostiju kičme (pršljenovi), kuka i podlaktica kod zgloba.

Određen broj tretmana može da pomogne u sprečavanju gubitka koštane mase. Međutim, prvi korak u prevenciji ili tretmanu osteoporoze je upotreba hrana i pića bogatih kalcijumom, mineralom esencijalnim za jačinu kostiju, i vitamina D koji pomaže u apsorpciji kalcijuma.

PREDNOSTI KALCIJUMA I VITAMINA D — Dobra ishrana je značajna u svim starosnim dobima kako bismo kosti održali zdravim.

• Unos kalcijuma redukuje gubitak koštane mase i smanjuje rizik od preloma pršljenova.
• Unos kalcijuma tokom detinjstva (npr putem mleka) može da bude uzrok veće gustine kostiju u odraslom dobu. To povećanje gustine kostiju može da smanji rizik od fraktura kasnije u životu.
• Kalcijum je koristan i za druge organske sisteme jer redukuje krvni pritisak i nivo holesterola.
• Suplementi kalcijuma i vitamina D su korisni u prevenciji gubitka zuba kod odraslih.

PREPORUKE ZA KALCIJUM

Opšte preporuke — Žene u predmenopauzi i muškarci treba da unose barem 1000 mg kalcijuma dnevno, dok žene u postmenopauzi koje ne uzimaju estrogene treba da unose 1500 mg dnevno. Ne treba da unosite više od 2000 mg kalcijuma dnevno zbog rizika od nuspojava.

Kalcijum u ishrani — Primarni izvori kalcijuma su mleko i mlečni proizvodi kao što su tvrdi sir, švapski sir i jogurt, kao i zeleno povrće, na primer spanać. Švapski sir i sladoled sadrže oko 150 mg kalcijuma u 120 ml. Druga hrana, kao što su tamno zeleno povrće, neki orasi, hleb i žitarice, dnevno obezbeđuju oko 200 mg. Neke žitarice, sojini proizvodi i voćni sokovi su obogaćeni sa i do 1000 mg kalcijuma po obroku.

Suplementi kalcijuma — Organizam može da apsorbuje kalcijum iz suplemenata kao i onaj iz hrane. Ako nije moguće uneti dovoljno kalcijuma ishranom, konsultujte lekara kako biste ustanovili odgovarajuću vrstu, dozu i vreme suplementa.

• Kalcijum karbonat je efikasan i najjeftiniji oblik kalcijuma. Najbolje se apsorbuje uzet sa obrokom siromašnim gvožđem (kao što je doručak). Osobe koje uzimaju određene lekove za gastroezofagijalni refluks (inhibitor protonske pumpe ili H2 blokator) ne apsorbuju dobro kalcijum.
• Kalcijum citrat se najbolje apsorbuje kada se uzme na prazan stomamk.
• Mnogi prirodni izvori natrijum karbonata kao što su školjke ili koštano brašno sadrže određenu količinu olova. Niski nivoi olova u suplementima obično ne predstavljaju opasnost jer kalcijum onemogućava njegovu apsorpciju.
• Suplemente kalcijuma treba uzeti u podeljenim dozama (na primer ujutru i uveče). Doze veće od 500 mg se ne preporučuju, kao ni manje doze.
• Suplementi kalcijuma ne zamenjuju druge lekove za tretman osteoporoze. Kalcijum je manje efikasan od drugih tretmana, uključujući i hormonsku supstituciju, bifosfonate (npr rizendronat [Actonel®] i alendronat [Fosamax®]) i raloksifen (Evista®). Kalcijum ima dodatne prednosti kada se koristi zajedno sa drugim tretmanima.

Osnovne gastrointestinalne bolesti — Pacijentima koji ne apsorbuju dobro nutrijente u gastrointestinalnom traktu (usled loše apsorpcije) može da bude potrebno i više od 1000 mg kalcijuma dnevno. U tom slučaju, lekar pomaže u određivanju optimalne doze kalcijuma.

Lekovi — O svim lekovima treba razgovarati sa lekarom kako bi se obezbedila identifikacija svih mogućih interakcija sa kalcijumom. Neki lekovi menjaju količinu kalcijuma koja se apsorbuje/izbaci. Na primer, diuretici (npr furosemid, Lasix®) povećavaju količinu kalcijuma koja se izbaci preko urina.

Sa druge strane, tiazidni diuretici (npr, hidrohlortiazid, HCTZ) može da redukuje nivoe kalcijuma u urinu, potencijalno smanjujući rizik od gubitka koštane mase i pojave kamena u bubregu.

Nuspojave kalcijuma — Kalcijum se obično dobro toleriše kada se unosi nekoliko puta dnevno u podeljenim dozama. Neke osobe primete nuspojave vezane sa kalcijumom, uključujući i konstipaciju i probleme sa varenjem. Suplementi kalcijuma utiču na apsorpciju gvožđa i tiroidnog hormona i zato te lekove treba uzeti u drugo vreme.

Kamen u bubregu — Postoji malo dokaza koji sugerišu da unos velikih količina kalcijuma (u hrani ili piću) povećava rizik od kamena u bubregu, ili da konzumiranje male količine kalcijuma smanjuje taj rizik. U stvari, izbegavanje mlečnih proizvoda povećava rizik od pojave kamena u bubregu.

Međutim, upotreba suplemenata kalcijuma može da poveća rizik od pojave kamena u bubregu kod osoba podložnih ovoj bolesti usled povećanja nivoa kalcijuma u urinu. To naročito važi za suplemente uzete između obroka ili u vreme odlaska na spavanje.

ZNAČAJ VITAMINA D — Vitamin D smanjuje gubitak kostiju i smanjuje rizik od preloma, naročito kod starijih muškaraca i žena. Zajedno sa kalcijumom, vitamin D pomaže u prevenciji i tretmanu osteoporoze. Odgovarajuća količina vitamina D je neophodna kako bi se kalcijum apsorbovao na odgovarajući način.

Vitamin D se obično proizvodi u koži nakon izlaganu sunčevoj svetlosti.

Preporuke za vitamin D — Aktuelna preporuka je da odrasli treba da unose barem 800 internacionalnih jedinica vitamina D dnevno. Niže doze vitamina D nisu efikasne, dok su više toksične, naročito ako se unose duži vremenski period.

Vitamin D postoji kao zaseban suplement, ali nalazi se i u najvećem broju multivitaminskih dodataka, kao i u nekim suplementima kalcijuma. Mleko je najbolji izvor vitamina D, sa oko 100 IU po šolji.