Kondilomi (genitalne bradavice)
Condyloma acuminata (genitalne bradavice) su seksualno prenosiva bolest koja uzrokuje pojavu malih izraštaja roze boje ili boje kože na labiji, otvoru vagine, ili oko i unutar anusa. Genitalne bradavice su najčešća seksualno prenosiva bolest u Sjedinjenim Američkim Državama. Iako bradavice pogađaju oba pola, ima ih više žena nego muškaraca.
UZROCI GENITALNIH BRADAVICA — Kondilome uzrokuje humani papiloma virus (HPV). Identifikovano je preko 70 različitih tipova HPV-a, od kojih svaki pogađa određen deo tela. Stručnjaci su označili HPV tipove kao nisko ili visoko rizične za cervikalni kancer. HPV virusi koji uzrokuju genitalne bradavice su malog rizika. HPV tipovi 6 i 11 su glavni uzroci bradavica, a tipovi 16 i 18 glavni uzroci cervikalnog kancera.
HPV se širi direktnim kontaktom kože na kožu, uključujući seksualni odnos, oralni seks, analni seks, ili drugi kontakt genitalne oblasti (npr. kontakt ruke i genitalnog dela). Infekcija HPV-om dodirivanjem toaletne šolje nije moguća.
SIMPTOMI GENITALNIH BRADAVICA — Bradavice su boje kože ili roze i mogu da budu glatke i ravne ili podignute i rapave površine. Obično se javljaju na labiji ili otvoru vagine, ali i unutar i oko anusa.
Retko, žene sa genitalnim bradavicama osećaju svrab, peckanje ili osetljivost u genitalnom predelu, u zavisnosti od broja i položaja bradavica. Međutim, većina žena koja ima bradavice nema simptome.
Bradavice mogu da se pojave nedeljama ili godinu dana pa i kasnije nakon kontakta sa humanim papiloma virusom; obično nije moguće znati kada, kako i od koga su dobijene.
DIJAGNOZA GENITALNIH BRADAVICA — Većina žena sa genitalnim bradavicama se dijagnostikuje pregledom. Kod nekih žena se preporučuje dodatni pregled kolposkopijom (pregled vulve, vagine i cerviksa) ili anoskopija (pregled anusa i rektuma). Za izvođenje tih testova lekar korist uređaj koji uveličava kako bi pregledao kožu ili tkivo za znakove HPV infekcije. Slabi kiseli rastvor (acetatna kiselina) se nanosi na tkivo kako bi se olakšalo postavljanje dijagnoze; to ne uzrokuje bol.
Biopsija (uklanjanje malog dela tkiva) može da se preporuči ako lekar nije siguran da li je problematičan deo tkiva genitalna bradavica, ili u nekim drugim slučajevima. Međutim, većini žena sa genitalnim bradavicama nije potrebna biopsija.
TRETMAN GENITALNIH BRADAVICA — Tretman bradavica obično podrazumeva lek koji pacijent ili lekar nanosi na kožu. Drugi tretmani, na primer oralni lekovi i hirurgija, obično se preporučuju pacijentima sa velikim delovima pogođenim bradavicama, ili bradavicama koje ne odgovaraju na topikalni tretman.
Bradavice je obično potrebno tretirati tokom nekoliko nedelja. Čak i sa tretmanom uklanjanje HPV virusa možda neće biti uspešno; zato je moguće da će se bradavice ponovo pojaviti. Trenutno ne postoji tretman kojim bi se eliminisao HPV virus.
Tretmani lekovima — Tretmani lekovima podrazumevaju lekove koji se nanose direktno na bradavicu. Postoje dve velike kategorije terapije lekovima: lekovi koji direktno uništavaju tkivo bradavice i oni koji deluju na imuni sistem potencirajući uništavanje bradavica. Neki tretmani moraju da se primene u ambulanti, drugi mogu kod kuće.
Podofilin — Podofilin je biljna smola koja uništava tkivo bradavice. Koristi se samo u slučaju vulvarnih lezija; upotreba na cerviksu ili vaginalnom tkivu može da uzrokuje opekotine. Lekar vatom nanosi rastvor direktno na bradavice, jedan do četiri sata kasnije tretiran deo treba oprati kako bi se izbegla dodatna iritacija kože. Tretman se ponavlja jednom nedeljno tokom četiri do šest nedelja, ili dok se lezije ne uklone.
Studije su pokazale da je 40 do 75 procenata pacijenata uklonilo bradavice nakon tretmana podofilinom, ali kod 25 do 100 procenata one su se tokom vremena ponovo pojavile. Nuspojave mogu da budu blaga iritacija kože, bol i nastanak čireva.
Podofilotoksin — Podofilotoksin (Condylox®) može da se nanese samostalno. Pomoću vate na bradavice nanosite gel ili rastvor dva puta dnevno tokom tri uzastopna dana. Treba da se koristi samo mala količina rastvora i na površini ne većoj od 3 cm sa 3 cm. Tokom naredna četiri dana ne izvodi se tretman; ciklus može da se ponovi do četiri puta dok se bradavice ne uklone.
Kliničke studije su pokazale uklanjanje bradavica u 29 do 90 procenata slučajeva. Podofilotoksin može da se preporuči kako prvi tretman ako želite i možete sami da ga nanesete. Podofilotoksin može da bude efikasniji od podofilina.
Bihloroacetatna kiselina i trihloroacetatna kiselina — I bihloroacetatna kiselina (BCA) i trihloroacetatna kiselina (TCA) su kiseline koje uništavaju tkivo bradavica. TCA se često koristi i mora da ga nanese lekar. Lekar nanosi rastvor na tkivo bradavice, koje postaje belo kako se rastvor suši. Tretman se izvodi jednom nedeljno tokom četiri do šest nedelja, ili do uklanjanja lezija. Nuspojave TCA mogu da budu bol i peckanje.
Jedna studija je ispitala TCA kod žena i pokazala je 70 posto uspešnosti tretmana. Nasuprot podofilinu, TCA može da se koristi na cerviksu i vagini i bezbedan je za upotrebu u trudnoći.
Imikvimod — Imikvimod (Aldara®) je krema koja dovodi do imunološkog odgovora; to dovodi do eliminacije bradavice od strane samog tela. Kremu možete da nanesete direktno na tkivo bradavice (obično pred spavanje), a zatim taj deo operete šest do deset sati kasnije. Kremu treba da koristite svakog drugog dana do tri dana nedeljno tokom 16 nedelja. Blaga iritacija i crvenilo su normalni i indikuju efikasnost tretmana. Inikvimod ne treba da se koristi na unutrašnje vaginalne i ne preporučuje se za vreme trudnoće.
Ispitivanja pokazuju 50 posto uklanjanja bradavica i 10 do 20 procenta ponovne pojave.
Interferon — Interferon je lek koji uzrokuje imunološki odgovor. Dostupan je u nekoliko oblika (injekcije, topikalni gel), ali studijama je utvrđeno da je najefikasniji kada se primenjuje kao injekcija u bazu bradavice dva do tri puta nedeljno tokom najviše devet nedelja. Nekoliko kliničkih ispitivanja je pokazalo stopu remisije od 20 do 60 procenata, iako druge studije nisu uspele da pokažu poboljšanje, možda zbog kratkog perioda praćenja.
Nuspojave interferona su simptomi nalik na grip, zamor, nedostatak apetita i lokalni bol. Zbog ovih nuspojava, varijabilnih stopa uspeha i potrebe za više tretmana nedeljno interferon se obično ne preporučuje kao tretman prvog izbora. Može da se koristi u kombinaciji sa hirurškim i/ili drugim tretmanima lekovima, naročito ako se sa drugim tretmanima bradavice ne povuku.
Interferon nije bezbedan za upotrebu u trudnoći.
Hirurški tretman — Hirurgija je obično rezervisana za:
- Bradavice koje ne odgovaraju na terapiju lekovima
- Velike delove zahvaćene bradavicama kada medicinska terapija sama po sebi nije dovoljna
- Lezije koje obuhvataju vaginu, uretru ili anus
- Delove zahvaćene kože sa prekancerogenim promenama
Hirurške terapijske opcije obuhvataju ekscizione (uklanjanje) i ablativne (destruktivne) procedure. Ti tretmani se obično kombinuju.
Krioterapija — Krioterapija hemikalijama zamrzava tkivo bradavice. Tretman može da se obavi u ambulanti i anestezija obično nije potrebna. Studije su pokazale 50 do 80 posto uklanjanj bradavica ovom terapijom. Krioterapija može da se koristi tokom trudnoće.
Krioterapija obično uzrokuje bol tokom procedure; druge nuspojave su iritacija kože, oticanje, pojava plikova i čireva. Krioterapija obično nije prva terapija.
Elektrokauterizacija — Elektrokauterizacijom se pomoću električne energije spaljuje tkivo bradavice. Pacijenti se tretiraju u operacionoj sali nakon lokalne anestezije kojom se sprečava bol. Može da se koristi i za vaginalne lezije.
Ekscizija — Ekscizija podrazumeva uklanjanje bradavice hirurškim rezom. Većina pacijenata se tretira u operacionoj sali nakon što im se da anestezija radi onemogućavanja pojave bola. Retko, ekscizija uzrokuje bol, formiranje ožiljaka i infekciju.
Eksciziona terapija je vrlo efikasna. Većina studija pokazuje uspešnost u 36 do 100 postoj slučajeva i ponovnu pojavu u 8 do 65 procenata tokom prve godine.
Laser — Laseri produkuju svetlosnu energiju koju apsorbuje voda unutar tkiva bradavice, čime se uzrokuje njeno uništavanje. Lekar koji sprovodi laserski tretman mora da bude posebno obučen i specijalizovan za upotrebu te opreme. Pacijenti se tretiraju u operacionoj sali nakon što im se da lokalna anestezija.
Laserska terapija se preporučuje kada postoji veliki broj bradavica na većoj površini. Laser je pogodan za tretman vaginalnih i cervikalnih bradavica, kada hirurški rez nije moguć ili je rizičan. Rizici laserske terapije su pojava ožiljaka, bol i izmenjen izgled kože (obino svetlija boja). Retko, pacijeti mogu da iskuse hronični bol u tretiranom delu.
Laserska terapija uklanja lezije u 40 do 100 procenata slučajeva, a dugoročne ponovne pojave su registrovane u 4 do 77 procenata pacijenata.
Ultrazvučna aspiracija — CUSA tehnika (Cavitron ultrazvulni aspirator-CUSA) koristi ultrazvuk (zvučne talase) da razbije i ukloni bradavice. Ovom tehnikom spoljašnji sloj kože se uklanja bez oštećivanja donjeg dela. Pacijenti se tretiraju u operacionoj sali pod opštom anestezijom kako bi se indukovao san i sprečio bol. Jedna studija je pokazala visoku efikasnost ovog tretmana. CUSA zahteva specijalizovanog lekara i kupovinu specijalizovane opreme, tako da nije široko rasprostranjena.
PRAĆENJE GENITALNIH BRADAVICA — Radi praćenja uspešnog tretmana bradavica od Vas može da se traži da se povremeno pregledate i pazite na pojavu novih bradavica. Kod većine osoba koje razvijaju uporne ili česte ponovne pojave bradavica one se javljaju nakon šest do devet meseci. Ponovna pojava je češća kod pacijenata sa oslabljenim imunim sistemom (usled HIV–a ili nekih lekova).
Vrlo je važno shvatiti da potpuna eliminacija fizičkih bradavica ne znači obavezno i kompletnu eliminaciju HPV-a. Zato bradavice mogu ponovo da se jave čak i nakon uspešnog tretmana. U tom slučaju može da se koristi isti tretman i verovatno će biti uspešan.
PREVENCIJA GENITALNIH BRADAVICA
HPV vakcina — Danas postoji vakcina (Gardasil®) koja pomaže prevenciju infekcije nekih HPV tipova (tipova 6, 11, 16 i 18), što sprečava pojavu većine cervikalnih kancera i genitalnih bradavica. Nekoliko velikih studija je dokazalo bezbednost i efikasnost vakcine.
Seksualni kontakt — Izbegavanje seksualnog kontakta sa inficiranim osobama je jedan od načina redukcije rizika od infekcije i prenosa HPV-a. Međutim, to je iz praktičnih razloga vrlo teško jer mnoge osobe imaju infekciju ali ne i vidljive bradavice. Kondomi ne štite potpuno; kontakt (ruka i genitalije i genitalije i genitalije) sa delom koji nije prekriven kondomom može da dovede do širenja HPV-a sa jedne osobe na drugu.