Masna infiltracija jetre (nealkoholičarski steatohepatitis) (NASH)

Nealkoholičarski stetohepatitis (NASH) je stanje koje uzrokuje inflamaciju i akumulaciju masnog i fibroznog tkiva u jetri. Iako slično stanje može da se javi kod osoba koje zloupotrebljavaju alkohol, NASH nastaje kod osoba koje piju malo ili nimalo alkohola. Tačan uzrok NASH-a nije poznat. Ipak, javlja se češće kod osoba sa određenim medicinskim stanjima kao što su dijabetes, gojaznost i insulinska rezistencija.

Nije jasno koliko osoba ima NASH jer ne uzrokuje pojavu simptoma. Međutim, NASH se prilikom biopsije jetre dijagnostikuje kod 7 do 9 procenata osoba u Sjedinjenim Američkim Državama. Većina osoba je starosti između 40 i 60 godina, iako NASH može da se javi i kod dece starije od 10 godina. NASH se češće javlja kod žena.

Uzrok NASH-a nije jasan, iako se sprovode istraživanja kako bi se pronašli efikasni tretmani. Trenutno, tretman NASH-a se fokusira na kontroli nekih medicinskih stanja povezanih sa njim (kao što su dijabetes i gojaznost) i praćenje njegove progresije.

STANJA POVEZANA SA NEALKOHOLIČARSKIM STETOHEPATITISOM — Iako je uzrok NASH-a nepoznat, najčešće se javlja kod osoba sa jednim ili više sledećih stanja.

• Gojaznost — Više od 70 procenata osoba sa NASH-om je gojazno. Većina gojaznih osoba sa NASH-om je od 10 do 40 procenata teža od idealne težine.
• Dijabetes — Do 75 procenata osoba sa NASH-om ima dijabetes tipa 2.
• Hiperlipidemija — Oko 20 do 80 procenata osoba sa NASH-om imna hiperlipidemiju (visoki nivoi triglicerida i/ili holesterola u krvi).
• Insulinska rezistencija — Insulinska rezistencija označava stanje u kome telo ne odgovara na insulin kako bi trebalo. Insulinska rezistencija se češće javlja kod osoba sa hiperlipidemijom koje su gojazne; ova grupa simptoma je poznata kao metabolički sindrom i često se viđa kod osoba sa NASH-om.
• Abdominalna hirurgija — Nekoliko tipova abdominalnih operacija je povezano sa NASH-om. To su hirurško uklanjanje većih delova tankog creva, operacija gastričnog bajpasa, operacija žučne kese i pankreasa, kao i operacija za bajpas tankog creva.
• Lekovi i toksini — Nekoliko lekova korišćenih za različita medicinska stanja povezano je sa NASH-om i to amiodaron (Corderone®, Pacerone®), tamoksifen (Nolvadex®, Tamone®), perksilen maleat (Pexhid®), steroidi (npr. prednizon, hidrokortizon), kao i sintetički estrogeni. Pesticidi toksični za ćelije su takođe povezani sa NASH-om.
• Druga stanja — Neka druga medicinska stanja su takođe povezana sa NASH-om. Ta stanja su Vilsonova bolest (nasledni poremećaj koji utiče na nivoe bakra), Veber-Kristijan bolest, abetalipoproteinemija (redak nasledni poremećaj koji utiče na sposobnost varenja masnoća) i divertikulumi (izraštaji) tankog creva.

SIMPTOMI — Većina osoba sa NASH-om nema simptome. Retko, NASH se dijagnostikuje kod osoba koje se lako zamaraju, generalno se osećaju loše i osećaju blagu nelagodnost u gornjem delu stomaka, iako nije jasno da li su ti simptomi povezani sa NASH-om.

DIJAGNOZA — NASH se obično otkriva prilikom rutinskih laboratorijskih testova. Dodatni testovi pomožu u određivanju prisustva NASH-a i isključivanju drugih bolesti jetre. Skeniranja (kao što su ultrazvuk, CT sken ili snimanje magnetnom rezonancom) mogu da pokažu akumulirane masnoće u jetri, ali ne mogu da razlikuju NASH od drugih bolesti jetre koje izgledaju slično. Za potvrđivanje NASH-a potrebna je biopsija jetre.

Testovi funkcije jetre — Testovi krvi kojima se mere nivoi funkcije jetre ili supstance koje jetra proizvodi ili metaboliše. Ti nivoi mogu da pomognu u postavljanju dijagnoze NASH-a i razlikovanja NASH-a od alkoholičarskog hepatitisa. Nivoi dva enzima jetre (aspartat aminotransferaze [AST] i alanin aminotransferaze [ALT]) su povišeni kod oko 90 procenata osoba sa NASH-om.

Drugi testovi krvi — Dodatni testovi krvi su korisni prilikom isključivanja drugih uzroka bolesti jetre. To su obično testovi za virusni hepatitis (hepatitis A, B ili C) i mogu da obuhvataju testove na ređe uzroke bolesti jetre.

Biopsija jetre — Iako drugi testovi mogu da sugerišu dijagnozu NASH-a, da bi se on potvrdio neophodna je biopsija jetre. Biopsija jetre je dobra i za utvrđivanje ozbiljnosti NASH-a i može da pruži sliku budućeg toka poremećaja. Procedura podrazumeva uzimanje malog uzorka tkiva jetre koji se zatim šalje u laboratoriju na mikroskopsku analizu i biohemijsko testiranje.

TRETMAN — Trenutno ne postoji tretman kojim bi se NASH izlečio. Cilj tretmana je kontrola stanja povezanih sa NASH-om kao što su gojaznost, dijabetes i hoperlipidemija. Ispituje se nekoliko eksperimentalnih tretmana lekovima koji tretiraju insulinsku rezistenciju.

Gubitak težine — Redukcija težine može da pomogne u redukciji nivoa enzima jetre, insulin i da poboljša kvalitet života. Gubitak težine treba da bude postepen (ne više od 1.6 kg nedeljno) jer je nagli gubitak težine povezan sa pogoršanjem bolesti jetre. Lekari mogu da Vam pomognu u pravljenju individualnog plana mršavljenja.

Tretman insulinske rezistencije — Osobama sa insulinskom rezistencijom dostupno je nekoliko lekova kao što su roziglitazon (Avandia®), pioglitazon (Actos®) i metformin (glucophage®). Ti lekovi se ispituju kod pacijenata sa NASH-om, a jednogodišnje i dvogodišnje studije pokazuju poboljšanje ALT i AST nivoa i histologije jetre.

Međutim, nivoi enzima jetre se izgleda vraćaju na predtretmanske nivoe kratko nakon što se prestane sa uzimanjem lekova. Zbog toga je moguće da je za uspešan tretman potrebno višegodišnje uzimanje lekova, možda čak i doživotno. Pored toga, postoji zabrinutost da jedan od lekova, roziglitazon, može da uzrokuje oštećenje srca. Trenutno, tretman insulinske rezistencije kod NASH-a je još uvek eksperimentalan i nedokazan. Rezultati dugoročnih studija tih lekova se očekuju tokom narednih nekoliko godina.

Različiti lekovi — Nekoliko novih lekova se testira za upotrebu kod pacijenata sa in NASH-om, ali nijedan još uvek nije dokazan kao koristan u velikim, dugoročnim studijama.

PROGNOZA — NASH je obično hronično stanje (tj. traje tokom više godina). Teško je predvideti kurs NASH-a kod pojedinaca. Nekoliko faktora je korisno prilikom predviđanja toka stanja, iako i rezultati biopsije jetre takođe mogu da pomognu.

Dobra vest je da većina osoba sa NASH-om neće razviti probleme sa jetrom. Jedna studija je pokazala da većina osoba sa NASH-om živi koliko i osobe bez njega. Dalje, testovi funkcije jetre su stabilni tokom vremena kod većine osoba sa NASH-om.

Međutim, kod nekih osoba NASH može da se razvije oštećenje funkcije jetre. Jedna studija koja je ispitivala oštećenje jetre tokom vremena je pokazala da se stanje popravilo kod oko 3 procenta pacijenata, ostalo stabilno kod 54 procenata, a pogoršalo se kod 43 procenata.

Najteža komplikacija NASH-a je ciroza do koje dolazi kada tkivo jetre ima previše ožiljaka. U jednoj studiji između 8 i 26 procenata osoba sa NASH-om razvilo je cirozu. Starije žene sa dijabetesom mogu da imaju povećan rizik. Komplikacije ciroze mogu da budu unutrašnje krvarenje, akumulacija tečnosti u stomaku i nogama, mentalna zbunjenost i žutica, zbog čega može da bude potrebna transplantacija.