Nekoliko saveta kako da se sačuvate od moždanog udara

Prevencija označava postupke koji se preduzimaju kod bolesnika da bi se sprečio nastanak moždanog udara. Deli se na primarnu i sekundarnu prevenciju. Primarna prevencija obuhvata prevenciju kod zdravih osoba koje još nisu zadobile moždani udar. Sekundarna prevencija označava identifikaciju osoba s vrlo visokim rizikom za nastanak moždanog udara, te lečenje bolesnika koji su preboleli moždani udar kako bi se sprečio nastanak novog moždanog udara. 

Važno je identifikovati uzroke rizika za nastanak moždanog udara, a delimo ih:

1. Na one na koje se ne može uticati: starosna dob, pol, genetika, moždani udar u porodičnoj anamnezi, prethodni moždani udar i/ili TIA
2. Na one na  koje se može uticati:
– povezani sa stilom/načinom života: pušenje, telesna neaktivnost i gojaznost, nezdrava ishrana, upotreba oralnih kontraceptiva, hormonska terapija…
– bolesti i bolesna stanja: hipertenzija, srčane bolesti znatna stenoza karotidnih arterija (stenoza>75% lumena), povišen holesterol, diabetes mellitus…
3. Na one na koje se možda može uticati: migrena, metabolički sindrom, alkoholizam, zloupotreba droga, hiperhomocistinemija, povišen lipoprotein(a), hiperkoagulabilnost, upala i infekcija, stres.

Činioci rizika na koje možemo uticati

Hipertenzija

Lečenje povišenog krvnog pritiska znatno smanjuje rizik za moždani udar. Potrebno je održavati vrednosti krvnog pritiska nižim od 140/90 mmHg. Ako je prisutan i neki drugi činioc rizika (npr. šećerna bolest) tada krvni pritisak treba održavati nižim od 130/80 mmHg.

Pušenje

Pušenje povećava rizik za nastanak moždanog udara. Dokazana je ovisnost o dozi, te se rizik povećava s brojem popušenih cigareta. Takođe se preporučuje izbegavanje prostorija u kojima je pušenje dozvoljeno, odnosno pasivno pušenje.

Diabetes mellitus

Kod osoba sa šećernom bolesti utvrđena je dvostruko veća smrtnost nakon moždanog udara u odnosu na osobe bez šećerne bolesti.

Kod osoba sa dijabetesom preporučuje se redovna kontrola krvnog pritiska i lečenje hipertenzije lekovima iz grupe ACE-inhibitora i blokatora angiotenzinskih receptora. Primena statina (lekova za snižavanje holesterola) preporučuje se kod osoba s dijabetesom i dodatnim činiocima rizika u primarnoj prevenciji moždanog udara. Dodavanje fibrata (lekovi za sniženje triglicerida) u terapiji sa statinima kod osoba s dijabetesom nije se pokazalo korisno u smanjenju rizika za moždani udar. Primena aspirina u primarnoj prevenciji nije pokazala povoljan učinak kod osoba s dijabetesom, iako može biti korisna kod osoba s visokim rizikom za srčane bolesti.

Povišen holesterol
Postoji povezanost između povišenih vrednosti holesterola i učestalosti moždanog udara. Analiza objavljenih studija pokazala je da primena statina smanjuje relativni rizik za moždani udar za 29 %. Osim snizavanja holesterola, statini bi mogli imati dodatne povoljne učinke: uloga u smanjenju aterosklerotičnih promena i stvaranja ugrušaka.

HDL-holesterol
Viša razina HDL-holesterola bila je povezana sa smanjenjem rizika za moždani udar…

Trigliceridi
Ne postoje pouzdani podatci o povezanosti moždanog infarkta i triglicerida, mada je u nekim studijama zabeležen povećani rizik za moždani udar pri povišenim koncentracijama triglicerida merenih u serumu pre obroka.

Oralni kontraceptivi

Dokazano je da uzimanje oralnih kontraceptiva (posebno s visokim sadržajem estrogena) povećava rizik za nastanak moždanog udara kod žena koje imaju i druge činioce rizika( žene starije od 35 god., hipertenzija, pušenje). Povećan je rizik i za subarahnoidalno krvarenje. Za žene koje se odluče na uzimanje oralnih kontraceptiva uprkos povećanom riziku, intenzivno lečenje faktora rizika za moždani udar može biti korisno. Još uvijek nije jasno da li oralni kontracepitivi s malom dozom estrogena povećavaju rizik za nastanak moždanog udara.

Postmenopauzalna hormonska terapija

Za žene s moždanim udarom ili TIA-om postmenopauzalna hormonska terapije se ne preporučuje.

Ishrana

Ishrana može uticati na krvni pritisak, koji je glavni modifikujući faktor rizika za nastanak moždanog udara. Povećan unos soli, nizak unos kalijuma, prekomerna telesna masa i preterano konzumiranje alkohola mogu povisiti krvni pritisak, a time i rizik za nastanak moždanog udara.
Preporučuje se ishrana bogata voćem, povrćem (5 obroka dnevno), redukcija mlečnih proizvoda s visokim udelom masnoća, nizak unos prehrambenih namirnica koje sadrže zasićene masti.