Neuropatija usled dijabetesa

Neuropatija je medicinski termin za oštećenje nerava. Neuropatija je uobičajena komplikacija dijabetesa tipa 1 ili 2; do 26 procenata pacijenata sa dijabetesom tipa 2 pokazuje simptome nervnog oštećenja u vreme dijagnoze dijabetesa. Generalizovan tip neuropatije poznat kao polineuropatija je najčešći tip neuropatije kao posledice dijabetesa. Ostali tipovi neuropatija takođe mogu da pogode obolele od dijabetesa, ali o njima nećemo govoriti u ovom dokumentu.

Znaci i simptomi neuropatije usled dijabetesa obuhvataju gubitak osećaja i/ili osećaj gorenja u stopalima. Rana dijagnoza dijabetesa i stroga kontrola nivoa šećera u krvi može da redukuje rizik od nastanka neuropatije.

Neuropatiju usled dijabetesa je moguće tretirati i tretmani obuhvataju nekoliko elemenata: kontrolu glukoze u krvi, prevenciju povreda i kontrolu bola.

FAKTORI RIZIKA NEUROPATIJE USLED DIJABETESA — Kod osoba za dijabetesom tipa 1 ili 2 najveći faktor rizika za razvoj neuropatije je dugotrajno povišen šećer u krvi. Kod pacijenata sa dijabetesom tipa 1 oštećenja nerava mogu da se pojave 5 do 10 godina nakon dijagnoze dijabetesa, dok kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 neuropatija može da postoji i pre dijagnoze dijabetesa.

Ostali faktori koji povećavaju rizik od pojave neuropatije kao posledice dijabetesa su:

• Bolest koronarnih arterija
• Povišeni nivoi triglicerida
• Prevelika težina (indeks telesne mase >24)
• Pušenje
• Visok krvni pritisak

SIMPTOMI NEUROPATIJE KAO POSLEDICE DIJABETESA — Najčešći simptomi neuropatije kao posledice dijabetesa su bol, osećaj gorenja, peckanje ili obamrlost prstiju ruku ili nogu, kao i ekstremna osetljivost na blag dodir. Bol može da bude najgori prilikom mirovanja, a da se ublaži vežbanjem, na primer šetnjom. Neke osobe u početku imaju vrlo bolna stopala, dok druge pokazuju malo ili nimalo simptoma.

Neuropatija usled dijabetesa obično pogađa obe strane tela. Simptomi se obično najpre primećuju u prstima nogu. Ako bolest napreduje, simptomi mogu postepeno da se rašire uz noge; ako se pojave na polovini potkolenica, mogu da se pojave i u rukama. Tokom vremena sposobnost da se oseti bol može da nestane, što uveliko povećava opasnost od povređivanja.

Potencijalne komplikacije — Sa gubitkom osećaja bola, toplog ili hladnog, rizik od povređivanja stopala se povećava. Povrede koje obično dovode do pojave bola (npr gaženje eksera, nošenje obuće koja pravi žuljeve, urastanje noktiju) neće više uzrokovati bol ako imate neuropatiju. Osim ako ne pregledate stopala svakodnevno, mala povreda ima potencijal da se pretvori u veliki čir. Jedna od najvećih komplikacija čireva na nogama je neophodna amputacija prsta, ili u ekstremnim slučajevima samog stopala.

TESTOVI NA NEUROPATIJU USLED DIJABETESA — Neuropatija nastala usled dijabetesa se dijagnostikuje uz pomoć medicinske istorije i fizičkog pregleda stopala. Za vreme pregleda mogu da se pronađu znaci nervnog oštećenja, i to:

• Gubitak sposobnosti osećaja vibracija i pokreta u prstima i stopalima (npr kada se prst stopala pomera gore ili dole)
• Gubitak sposobnosti osećaja bola, blagog dodira i temperature u prstima stopala

Američko udruženje dijabetičara pacijentima sa dijebetesom preporučuje detaljan pregled stopala jednom godišnje i vizuelni pregled prilikom svake posete lekaru (obično svaka 3 do 4 meseca). Pregledi stopala su detaljno opisani u posebnom tekstu.

Detaljniji pregled, uključujući i testove nervne provodljivosti, biopsije nerava ili snimanje (npr x-zračenje ili CT skener), obično nisu potrebni za dijagnozu neuropatije.

TRETMAN NEUROPATIJE USLED DIJABETESA — Postoje tri glavne komponente tretmana neuropatije nastale kao posledice dijabetesa:

• Stroga kontrola nivoa šećera u krvi
• Nega stopala kojom se sprečavaju komplikacije
• Kontrola bola uzrokovana neuropatijom

Iako neuropatija usled dijabetesa ne može da se izleči, tretmani mogu da poboljšaju simptome bola i spreče komplikacije.

Kontrola nivoa šećera u krvi — Jedan od najznačajnijih tretmana neuropatije usled dijabetesa je kontrola nivoa šećera u krvi. Simptomi bola i pečenja mogu da se poboljšaju sa poboljšanim nivoima šećera u krvi.

Ako se nivo šećera u krvi ne kontroliše adekvatno trenutnom terapijom, preporučuje se drugačiji režim.

• Za osobe obolele od dijabetesa tipa 1 to može da znači čestu upotrebu insulina ili insulinske pumpe.
• Za osobe obolele od dijabetesa tipa 2, to može da znači dodatni unos oralnih lekova, ili početak upotrebe inekcija insulina.

Briga o stopalima — Osobe obolele od neuropatije ne osećaju uvek bol usled povrede stopala. Zbog toga je neophodna svakodnevna kontrola kako bi se primetile promene na koži (kao što su pucanja kože ili rane), a koje mogu da povećaju rizik od infekcije.

Izbegavanje aktivnosti kojima mogu da se povrede stopala — Neke aktivnosti povećavaju rizik od povrede stopala i ne preporučuju se, kao što su hodanje bez obuće, upotreba grejnih ploča ili stavljanje vrele boce na stopala i ulazak u kadu pre provere temperature rukom.

Pažljivo sečenje noktiju — Nokte secite prateći oblik prstiju (kružno, ne poprečno) i turpijajte nokte kako biste uklonili oštre ivice. Nikada nemojte da sečete zanoktice (niti to dozvolite pedikiru). Nemojte bušiti plikove, pokušavati da oslobodite urasle nokte, ili na bilo koji način da oštetite kožu. Potražite pomoć lekara čak i za najmanje procedure.

Svakodnevno perite i proveravajte stopala — Za čišćenje stopala koristite mlaku vodu i blag sapun. Nežno osušite stopala i nanesite hidrantnu kremu ili losion.

Proverite svaki deo oba stopala da koža nije oštećena, da nema plikova, otoka ili crvenila, uključujući i između i ispod prstiju, gde oštećenja mogu da budu skrivena. Ako ne možete da vidite celo stopalo koristite ogledalo, ili zamolite člana porodice ili negovatelja da pogledaju umesto Vas.

Pažljivo birajte čarape i cipele — Odaberite pamučne čarape koje ne stežu i svakodnevno ih menjajte. Nosite obuću koja Vam dobro odgovara i nije uska, a nove cipele razgazite polako kako ne biste napravili žuljeve. Ako su Vam stopala deformisana ili imate žuljeve naručite posebno napravljenu obuću; specijalizovane cipele mogu da redukuju mogućnost pojave čireva na stopalima. Ulošci za cipele takođe mogu da pomognu u olakšavanju koraka i smanjenju pritiska na pete.

Tražite pregled stopala — Ispitivanje na komplikacije sa stopalima treba da bude rutinski deo većine poseta lekaru, ali ponekad se preskače. Prilikom svake posete treba izuti cipele i skinuti čarape, a lekar treba vizuelno da prekontroliše stopala. Nemojte se ustezati da od lekara zatražite kompletan pregled stopala jednom godišnje, pa i češće ako postoje problemi.

Kontrola bola — Bol usled neuropatije može da bude težak za kontrolu i ozbiljno može da pogorša Vaš svakodnevni život. Bol usled neuropatije je često najgori tokom noći, ozbiljno narušavajući san.

Na sreću, samo malo broj osoba sa neuropatijom kao posledicom dijabetesa oseća bol. Kod nekih osoba bol nestaje u roku od nekoliko nedelja ili meseci, naročito ako se pojavio nakon neke zdravstvene promene (na primer usled keto acidoze usled dijabetesa, značajnog gubitka težine ili značajne promene kontrole nivoa šećera u krvi).

Za tretman neuropatije usled dijabetesa osobreno je nekoliko lekova, kao što su duloksetin (Dymbalta®) i pregabalin (Lyrica®). Koriste se i drugi lekovi, ali oni nisu "zvanično" odobreni; to su triciklični antidepresivi (npr amipriptilin), gabapentin (Neurontin®), tramagdol  (Ultram®), i alfa lipoična kiselina.

Sve lekove za tretman neuropatije propisuje isključivo lekar in e treba ih uzimati samoincijativno.

Triciklični antidepresivi — Postoji nekoliko tricikličnih antidepresiva (TCA) koji se koriste za tretman hroničnog bola, uključujući amipriptilin, norpriptilin i dezipramin. Doza TCA za tretman neuropatije usled je daleko niža od one koja se koristi u tretmanu depresije.

TCA se obično uzimaju pred spavanje, a počinje se sa malom dozom koja se postepeno povećava tokom nekoliko nedelja. Osobe za obolelim srcem ne treba da koriste amitriptilin ili nortriptilin. TCA mogu da se koriste sa gabapentinom i pregabalinom, ali ne i sa duloksetinom. Nuspojave mogu da budu suva usta, pospanost, vrtoglavica i zatvor.

Duloksetin (Cymbalta®) — Duloksetin je antidepresiv koji je vrlo uspešan u kontroli bola uzrokovanog neuropatijom usled dijabetesa. U kratkoročnim medicinskim ispitivanjima duloksetin je bio efikasniji od placeba. Međutim, dugoročna efikasnost i bezbednost duloksetina za kontrolu neuropatije usled dijabetesa nije sigurna. Nema ispitivanja koja upoređuju duloksetin i druge lekove u tretmanu polineuropatije usled dijabetesa.

Duloksetin se obično unosi oralno jednom dnevno na pun stomak, iako se u nekim slučajevima preporučuje dva puta dnevno. Ne treba da ga uzimaju osobe koje koriste druge antidepresive (pogledajte gore navedene triciklične antidepresive). Nuspojave mogu da budu mučnina, pospanost, vrtoglavica, smanjen apetit i konstipacija.

Gabapentin (Neurontin®) — Gabapentin je lek protiv napada. Obično se unosi oralno, tri puta dnevno. Nuspojave su vrtoglavica i zbunjenost. Gabapentin može da se koristi sa TCA ili duloksetinom. U nekim slučajevima, gabapentin može da se koristi noću kako bi se sprečila pojava bola tokom sna.

Pregabalin (Lyrica®) — Pregabalin je lek protiv napada sličan gabapentinu. Pregabalin se uzima oralno, u početku pred spavanje i u maloj dozi koja se zatim postepeno povećava tokom nekoliko nedelja do tri puta dnevno.

Nuspojave su vrtoglavica, pospanost, zbunjenost, oticanje stopala i članaka i dobijanje na težini. Moguće je i stvaranje zavisnosti, a promene u doziranju treba pažljivo pratiti. Pregabalin može da se koristi sa dulokresinom ili TCA, ali ne i sa gabapentinom.

Tramadol (Ultram®) — Tramadol (Ultram®) je lek protiv bolova koji može da se koristi u slučaju širenja bolova; u teškim slučajevima može da se uzima na svakih 6 sati (4 puta dnevno). Može da dovede do sediranja, vrtoglavice i zbunjenosti. Može da se koristi sa pregabalinom, duloksetinom, gabapentinom i TCA.

Anestetici — Lidokain je anestetik koji može da se preporuči ako ostali tretmani nisu pomogli. Primenjuje se na bolnom mestu pomoću flastera koji polako oslobađa lek tokom određenog vremena. Tokom 18 sati dnevno mogu da se upotrebe 4 aplikacije.

Alfa lipoična kiselina — Alfa lipoična kiselina (ALA) je antioksidativni lek. Nekoliko kratkoročnih ispitivanja je pokazalo da pomaže u olakšavanju bola uzrokovanog neuropatijom usled dijabetesa. Iz tog razlog ALA se preporučuje osobama sa neuropatijom usled dijabetesa kod kojih nema poboljšanja, ili koje ne tolerišu druge tretmane. Međutim, potrebne su dugoročne studije kako bi se potvrdili bezbednost i efikasnost. U Sjedinjenim Američkim Državama ALA se dobija bez recepta kao dijetetski dodatak. Obično se uzima jednom dnevno.