Peritoneumska dijaliza

Peritoneumska dijaliza (PD) je procedura koju mogu da koriste osobe čiji bubrezi više ne funkcionišu efikasno. Procedura se izvodi kod kuće i pomoću nje se uklanjaju višak tečnosti i otpadne materije iz krvi.

KADA ĆE MI DIJALIZA BITI POTREBNA? — Kako bubrezi gube mogućnost uspešne funkcije, tečnost, minerali i otpadne materije koji se obično izbacuju iz organizma preko urina počinju da se nakupljaju u krvi. Kada ti problemi dostignu kritičnu tačku, višak tečnosti i otpad moraju da se uklone pomoću terapije zamene bubrežne funkcije.

Postoje dva tipa dijalize: hemodijaliza i peritoneumska dijaliza. Transplantacija bubrega je opcija moguća za neke pacijente, iako je dijaliza nejčešće korišćen tretman. "Najbolji" tip dijalize zavisi od Vaših sposobnosti, osnovnog medicinskog problema i ličnih potreba.

Nakon što se bolest bubrega otkrije, pa do trenutka kada je dijaliza neophodna obično prođu meseci, često i godine. Međutim, kod nekih pacijenata bubrežna funkcija opada vrlo brzo i ponekad se teško otkazivanje bubrega otkrije kod osoba kod kojih pre toga nije dijagnostikovana bubrežna bolest.

Zajedno sa lekarom ćete doneti odluku o trenutku započinjanja dijalize i to nakon razmatranja velikog broja faktora, uključujući i bubrežnu funkciju (merenu testiranjem nivoa uree u krvi), opšte zdravlje i lične sklonosti.

Pravovremeno planiranje — Osobe sa bolesti bubrega treba na vreme da razmatraju terapije zamene bubrežne funkcije. Pravovremeno planiranje lekaru omogućava da odredi terapiju koja će se na najbolji način uklopiti sa životnim stilom i potrebama pacijenta. Pored toga, pravovremeno planiranje lekaru omogućava da na vreme isplanira postavljanje katetera za peritoneumsku dijalizu u abdomen.

Nakon postavljanja katetera osoblje će na odeljenju kućne dijalize obučiti pacijenta i njegovu porodicu kako da podese opremu i upoznaće ih sa procedurama koje se koriste u peritoneumskoj dijalizi. Za vreme ove "obuke", pacijent će izvoditi dijalizu.

INSERCIJA KATETERA ZA PERITONEUMSKU DIJALIZU — Pre nego što može da se počne sa peritoneumskom dijalizom u abdomen mora da se postavi kateter (tanka cev), kojim se tečnost uvodi u telo i iz njega izbacuje. Kateter je napravljen od mekog, fleksibilnog materijala (obično silikona) i ima krajeve (nalik na balone) koji se naduvaju i održavaju kateter na mestu. Kraj katetera unutar abdomena ima više otvora kojima se omogućava prolaz tečnosti.

Kateter se postavlja levo ili desno od umbilikusa (pupka); pre nego što se započne procedura uvođenja katetera pacijent može da dobije lokalnu ili opštu anesteziju.

Iako kateter može odmah da se koristi, najbolje je sačekati 10 do 14 dana nakon procedure njegovog postavljanja pre nego što se počne sa dijalizom; na taj način se omogućava zarastanje katetera. U nekim slučajevima, tokom ovog perioda može da se izvrši izmena manje količine tečnosti. Detaljnija uputstva ćete dobiti od svog lekara.

NEGA KATETERA ZA PERITONEUMSKU DIJALIZU — Briga o kateteru i koži oko njega (nazvanoj katetersko mesto) je vrlo važna kako bi se kateter održao u funkcionalnom stanju, kali i radi svođenja rizika od nastanka infekcije na minimum.

Nega nakon insercije — Nakon uvođenja katetera mesto insercije se obično pokriva gazom i previja kako bi se sprečilo pomeranje katetera, a i kako bi se mesto održalo čistim. Zavoj se obično menja u centru za obuku za kućno izvođenje dijalize sedam do deset dana nakon njegovog postavljanja. Ako je promena zavoja potrebna ranije, treba da je izvede posebno obučena sestra za peritoneumsku dijalizu, koja će koristiti sterilne tehnike. Kateter ne sme da se pomera, niti previše dira jer to povećava rizik od infekcije.

Mesto oko katetera treba da bude suvo sve dok ne zaraste, obično tokom 10 do 14 dana. To znači da pacijent ne treba da se tušira, kupa, niti da pliva. Za čišćenje tela mogu da se koriste krpa ili sunđer, iako treba paziti da kateter i zavoj ostanu suvi. Tokom zarastanja (dve do tri nedelje), od Vas će se tražiti da ograničite podizanje tereta i vežbanje.

Izbegavajte konstipaciju — Vrlo je važno izbegavati pojavu zatvora nakon što je kateter postavljen. Napor u pokušaju pražnjenja može da poveća rizik od pojave hernije (slabost trbušnog zida). Pored toga, neredovno pražnjenje creva može da uzrokuje probleme sa funkcijom katetera (sporo odvođenje tečnosti, ili otežano potpuno pražnjenje trbušne šupljine).

Kako bi se izbegla pojava zatvora Vaš lekar može da preporuči ishranu bogatu vlaknima, kao i laksativ.

Dugoročna nega — Nakon što je kateter zarastao (oko dve nedelje nakon njegove insercije), Vaša dijalizna sestra će Vam pokazati nako da se brinete o mestu katetera. Vrlo je važno da taj deo kože bude čist kako bi se izbegla kako spoljašnja infekcija, tako i pojava infekcije unutar abdomena (koja se zove peritonitis).

Koža oko mesta katetera treba da se pere svaki ili svaki drugi dan sa antibakterijskim sapunom, ili antiseptikom (povidon jodom ili hlorheksidinom). Sapun treba da se čuva u originalnom pakovanju (ne presipa u drugu posudu). Druga sredstva za čišćenje kao što su vodonik peroksid ili alkohol NE smeju da se koriste, osim ako Vam to nije preporučio lekar.

• Pre čišćenja ruke operite sapunom i vodom i stavite čiste rukavice.
• Za vreme čišćenja držite kateter kako se na bi pomerao, što sprečava povređivanje kože .
• Nemojte dirati ili skidati kraste sa mesta katetera.
• Nežno tapkajte kako biste osušili kožu. Treba koristiti čist peškir.
• Prepisanu antibiotku kremu na kožu oko katetera nanesite pomoću higijenskog štapića svaki put kada se menja zavoj.
• Izbegavajte upotrebu zavoja koji sprečavaju dotok vazduha do kože. Mesto treba da bude prekriveno sterilnom gazom, koja treba da se menja svaki put kada se mesto katetera čisti. Kateter za kožu treba da bude pričvršćen trakom ili specijalnim adhezivom.
• Sa odgovarajućom negom mesta na kome je postavljen kateter najveći broj PD katetera ne pokazuje probleme i funkcioniše godinama. Ako kateter više ne funkcioniše ili više nije potreban uklanja se manjom hirurškom procedurom.

Izgled — Nakon prve dve nedelje koža oko katetera ne sme da bude crvena niti da boli. Koža treba da bude meka. Oko katetera može da postoji manja količina gustog žutog mukusnog iscetka. Na svakih nekoliko dana moguća je pojava kraste.

Ako je koža crvena, bolna, tvrda, ili ako postoji gnojni iscedak oko katetera, moguće je da je došlo do infekcije.

Nega nakon povrede mesta katetera — Ako je došlo do povrede mesta katetera kao što je slučajno povlačenje katetera, ili ako je kateter previše pomeran, moguća je kratkotrajna upotreba oralnih antibiotika kako bi se sprečila pojava infekcije unutar abdomena (peritonitis). Većina dijaliznih odeljenja preporučuje da u slučaju povrede mesta katetera posetite lekara kako bi se utvrdilo da li su potrebni dodatni testovi ili terapija.

KAKO FUNKCIONIŠE PERITONEUMSKA DIJALIZA? — Tokom peritoneumske dijalize dijalizna tečnost (dijalizat) se preko katetera infuzira u trbušnu šupljinu (peritoneumsku šupljinu). Tečnost se zadržava unutar abdomena tokom određenog vremenskog perioda; to se naziva vreme zadržavanja. Ovojnica abdomena (peritoneum) deluje kako membrana koja omogućava prolaz viška tečnosti i otpadnih iz krvotoka u dijalizat.

Kada je stomak ispunjen dijalizatom moguć je osećaj ispunjenosti ili naduvenosti, iako ne bi trebalo da se javi bol. Najveći broj pacijenata ne oseća ništa nenormalno.

Kada se vreme zadržavanja završi, "upotrebljen" dijalizat se izbacuje iz abdomena (izmena) u sterilni kontejner, ili kadu. Ta upotrebljena tečnost sadrži višak tečnosti i otpad iz krvi, koji se obično eliminišu preko urina. Peritoneumska šupljina se zatim ponovo puni dijalizatom.

Proces može da se vrši manuelno, četiri ili pet puta dnevno infuzijom tečnosti u abdomen i kasnijim izbacivanjem pomoću gravitacije. Kada se izvodi manuelno, proces pražnjenja i punjenja za svaki ciklus traje 30 do 40 minuta. Izmena može da se obavi i pomoću uređaja (ciklera).

Tipovi — Postoji nekoliko različitih režima peritoneumske dijalize. "Pravi" tip peritoneumske dijalize zavisi od pojedinca i njegove situacije.

• Kontinuirana ambulatorna peritoneumska dijaliza (CAPD) podrazumeva više izmena tokom dana (obično tri), sa zadržavanjem preko noći. Uređaj nije potreban i pacijent može da se kreće dok se u njegovom/njenom trbuhu nalazi tečnost. Dijalizat se infuzira u vreme odlaska na spavanje, a izbacuje nakon buđenja. Povremeno, potreban je uređaj (minicikler) za jednu ili više izmena za vreme spavanja.
• Kontinuirana peritoneumska dijaliza sa ciklerom (CCPD) je automatizovani oblik terapije kada uređaj vrši izmene dok pacijent spava; može da postoji dugo dnevno vreme zadržavanja i, povremeno, manuelna izmena tokom dana. U razvijenim zemljama kao što su Sjedinjene Američke Države CCPD se koristi više nego CAPD.

Koji je tip za mene? — Pacijentima je obično omogućen izbor između CAPD-a i CCPD-a u zavisnosti od životnog stila i ličnih stavova. CCPD omogućava značajno više neprekinutog vremena za posao, porodicu i društvene aktivnosti od CAPD-a.

Nakon početka terapije moguće su promene tipa terapije, vremena zadržavanja, broja izmena ili vrste dijalizata, već u zavisnosti od reakcije organizma. Povremeni testovi krvi i urina, kao i testovi upotrebljenog dijalizata omogućavaju fino prilagođavanje PD tretmana.

KOMPLIKACIJE PERITONEUMSKE DIJALIZE — Najčešća obziljna komplikacija peritoneumske dijalize je infekcija koja može da pogodi kožu oko katetera, ili peritoneumsku šupljinu (peritonitis). Još jedna potencijalna, iako manje ozbiljna, komplikacija peritoneumske dijalize je pojava hernije, slabosti trbušnih mišića.

Infekcija mesta katetera — Simptomi infekcije mesta katetera su:

• Crvenilo, tvrdoća, osetljivost kože oko katetera
• Iscedak nalik na gnoj

Peritonitis — Peritonitis je termin koji se koristi kako bi se opisala infekcija abdominalne šupljine. Osobe koje koriste peritoneumsku dijalizu imaju povećan rizik od peritonitisa jer bakterije mogu da prodru u abdomen ili tkivo oko katetera. Te infekcije se obično tretiraju kod kuće i jednostavno leče.

Ako se ne tretira, peritonitis može da postane opasan po život. Simptomi peritonitisa mogu da budu:

• Bol u trbuhu, blag ili težak
• Zamućen upotrebljen dijalizat
• Temperatura (temperatura viša od 38ºC)
• Mučnina ili dijareja

Tretman infekcije — Morate da posetite lekara i što pre počnete tretman ako postoje bilo kakvi simptomi infekcije. Vrsta tretmana zavisi od težine i mesta infekcije. Obično se nastavlja sa peritoneumskom dijalizom i tokom tretmana infekcije.

Infekcije mesta katetera su česte i tretiraju se antibiotskim kremama i/ili oralnim antibioticima, kako i učestalijim čišćenjem. Blage infekcije se obično izleče nakon jedne ili dve nedelje. Ako se infekcija ne izleči brzo moguće je uklanjanje i zamena katetera.

Peritonitis se obično tretira antibioticima koji se obično dodaju u dijalizat (npr, intraperitonumsko doziranje). Ponekad su privremeno potrebni promena vremena zadržavanja i/ili recepta za dijalizu. Ređe, kateter za peritoneumsku dijalizu mora da se ukloni i pacijent se prebacuje na hemodijalizu.

Hernija — Hernija je medicinski termin za slabost trbušnih mišića. Osobe koje koriste peritoneumsku dijalizu imaju veći rizik od pojave hernije iz više razloga, na primer usled povećanog stresa stomačnih mišića (rezultat težine dijalizata) i otvora u trbušnom mišiću napravljenim kako bi se provukao kateter. Hernija može da se javi u blizini pupka (umbilikalna hernija), na preponama (ingvinalna hernija), ili blizu mesta katetera (hernija na mestu reza).

Simptomi hernije su bezbolno oticanje ili nova izraslina na preponama ili stomaku. Javite se lekaru ako primetite simptome kile, ali nastavite sa redovnom peritoneumskom dijalizom. Tretman hernije je obično hirurški.

ŽIVOT SA PERITONEUMSKOM DIJALIZOM — Hronična bolest bubrega je doživotno stanje koje zahteva doživotni tretman. Peritoneumska dijaliza je jedna od tretmanskih opcija, dok su druge hemodijaliza i transplantacija bubrega. Ponekad je neophodan prelaz sa jedne vrste tretmana na drugu, već u zavisnosti od okolnosti.

• Ishrana — Osobe koje se dijaliziraju, kako hemodijalizom tako i peritoneumskom dijalizom, često moraju da sprovedu promene u ishrani. Generalno, pacijenti koji koriste peritoneumsku dijalizu imaju manje ograničen način ishrane u poređenju sa pacijentima na hemodijalizi. Dijetarne promene pomažu u obezbeđivanju odgovarajuće količine, ne prevelike, proteina i nekih minerala.
• Pacijenti na peritoneumskoj dijalizi sa svakom izmenom gube proteine, što obično znači da im je potrebno više ovog nutrijenta u ishrani. Proteini se nalaze u crvenom mesu, mleku, piletini, ribi i jajima; neke vrste povrća i žitarica sadrže proteine slabijeg kvaliteta. Dijetetičar će Vam pružiti neophodne preporuke u vezi količine i vrste proteina.
• Druge promene u ishrani mogu da budu redukcija namirnica koje sadrže fosfor (koji se obično nalazi u mlečnim proizvodima, siru, suvim mahunarkama, džigerici, orasima i čokoladi) i natrijum, kao i kontrola unesene tečnosti.
• Dobijanje na težini — Povećanje težine može da bude problem za pacijente na peritoneumskoj dijalizi jer dijalizat sadrži veliku količinu dekstroze, vrste šećera. Tokom vremena zadržavanja organizam apsorbuje deo te dekstroze, što može da dovede do povećanja težine. Nutricionista može da pomogne kako bi se dobijanje na težini svelo na minimum i to praćenjem broja unesenih kalorija.
• Telesni izgled — Stomak će se povećati i možete da se osetite naduveni dok je napunjen tečnošću. Moguće je da će Vam biti potrebna veća odeća i neki pacijenti teško prihvataju promenu izgleda. Podršku i savete u vezi oblačenja možete da dobijete u grupama za podršku pacijenata i na specijalizovanim internet sajtovima.
• Aktivnost i peritoneumska dijaliza — Uopšteno, osobe koje koriste peritoneumsku dijalizu treba da ograniče fizičku aktivnost kada je njihova peritoneumska šupljina ispunjena (sadrži veliki volumen tečnosti). Vežbanje i učešće u sportovima je i dalje moguće, iako i tim aktivnostima treba razgovarati sa lekarom.
• Potrebno vreme — Vreme i posvećenost neophodni za peritoneumsku dijalizu mogu potencijalno da utiču na druge aktivnosti. To naročito važi za CAPD, za koju je potrebno nekoliko manuelnih izmena tokom dana. Iako su rad i aktivnost mogući za vreme peritoneumske dijalize, moguća je potreba za smanjenjem broja odgovornosti.
• Vrlo je važno da se svaka izmena i vreme zadržavanja sprovode kako je prepisano. Preskakanje tretmana, ili primena dužeg ili kraćeg vremena zadržavanja od preporučenog povećava rizik od bolesti i mogućnost hospitalizacije, a može čak i da dovede do skraćivanja života.
• Razgovarajte sa lekarom ako su zahtevi peritoneumske dijalize preveliki ili ako imate teškoće prilikom izvršavanja terapije.