Psiholog ili psihijatar
Psiholog je završio studije psihologije, nauke koja sagledava ljudsko ponašanje i psihu široko i bavi se različitim aspektima psihičkog života. U svom radu psiholozi ne postavljaju medicinske dijagnoze i ne prepisuju lekove već se isključivo bave sprovođenjem psiholoških tretmana što uključuje intervju sa klijentima, psihološko testiranje, psihološko savetovanje i primenu različitih psiholoških tehnika. Psiholozi takođe, obavljaju i sprovode proces psihološke selekcije.
Psihijatar je završio studije Medicine i specijalizaciju iz psihijatrije, postavlja dijagnoze I prepisuje famakoterapiju tj.lekove. Bavi se takodje psihoterapijom.
Psihoterapija predstavlja jednu vrstu psihološkog tretmana sa ciljem pružanje psihološke pomoći osobama koje imaju neke psihičke smetnje, koji prolaze kroz neku vrstu životne krize, imaju različite vrste emocionalnih problema, problema u komunikaciji ili samo žele da unaprede svoje mentalno zdravlje, pospeše lični rast i razvoj, saznaju nešto više o sebi i poboljšaju kvalitet svog života.
Psiholozi pomažu ljudima da prevaziđu, razumeju, reše i kontrolišu svoje psihičke smetnje i unaprede svoje psihološko funkcionisanje a klijent sam preuzima odgovornost za svoje promene i životne odluke.
Dakle, ni psiholozi ni psihijatri pa ni psihoterapeuti nisu nikakvi čarobnjaci koji imaju neke natprirodne moći, oni ne proriču sudbinu i ne čitaju misli drugim ljudima već u svom radu koriste isključivo proverene psihološke tehnike i metode.
Postoje razni psihoterapijski pravci kao i rad sa pacijentima koji obuhvata kako individualni tako i grupni.
U našoj zemlji postoje brojne predrasude o psihoterapiji i psihološkom savetovanju. Jedna od tipičnih predrasuda je da na psihoterapiju odlaze samo duševno poremećene osobe („ludaci“).To nije istina, baš naprotiv, najviše koristi od psihoterapije imaju osobe iz široke populacije, osobe koje nisu duševno bolesne a pate zbog različitih emocionalnih problema. To su osobe koje imaju hrabrosti da priznaju da imaju određene probleme i koje su motivisane da ih reše uz pomoć stručnjaka.
DEMENCIJE
Neuropsihologija proučava promene u psihičkom funkcionisanju čoveka ( kognitivne, emocionalne, bihejvioralne ) koje su povezane sa moždanim disfunkcjiama
U svrhu procene primenjuju se neuropsihološki testovi koji ispituju psihološke funkcije za koje se zna da su povezane sa određenim moždanim strukturama ili neuralnim putevima,te se koriste za procenu moždanih oštećenja ili drugih oštećenja nervnog sistema. Takođe se primenjuju i neuropsihološki testovi za procenu kognitivnog statusa: demencije, Alchajmerova bolest ( MMSE, MoCa ).
Neuropsihološko ispitivanje – obuhvata
- Intervju-vodi ga psiholog, neuropsiholog
- procenu kognitivnog statusa – kratko neuropsihološko ispitivanje (kognitivni skrining)
- neuropsihološku dijagnostiku (procena kognitivnih, afektivnih i bihejvioralnih poremećaja kod bolesnika sa moždanim oštećenjima i disfunkcijama različite etiologije)
- diferencijalnu dijagnostiku (demencije/pseudodemencije; funkcionalni neurološki poremećaji)
- neuropsihološki nalaz i mišljenje (za potrebe invalidske komisije, po uputu neurohirurga, neurologa, psihijatra)
- neuropsihološku rehabilitaciju (tretman)
Za neuropsihološko ispitivanje ne postoji jedinstvena „baterija testova“ koja bi se koristila nego se procena radi prema cilju potreba ispitivanja. Neuropsihološko testiranje, nije dakle fiksna baterija testova koju svako može primenjivati. Postoje treninzi, edukacije za neuropsihologe koji omogućavaju detaljnije proučavanje i sagledavanje snaga i slabosti pojedinca nakon trauma mozga.
Neuropsihološko ispitivanje obuhvata veliki broj različitih zadataka koji se odvijaju ispred ispitivača, neuropsihologa. Nije invazivna procedura tako da nema elektroda, bolova, igala.
Predstavlja multidisciplinarni pristup ( neurolog, neuropsiholog, logoped ) u proceni i pomoći pacijentu. Nakon pregleda pacijent se dalje može uputiti na kognitivnu rehabilitaciju.
TESTOVI u psihologiji
Klinička psihodijagnostika
Psihodijagnostika je oblast primenjene psihologije koja povezuje nauku i praksu. Podrazumeva korišćenje dijagnostičkog intervjua i baterije psiholoških testova, upitnika uz pomoć kojih se procenjuje intelektualna efikasnost osobe, crte ličnosti i/ ili postojanje određenih psiholoških tegoba. Metodologija rada obuhvata standardnu psihodijagnostičku proceduru, (intervju, testovi inteligencije, samoopisni inventari ličnosti, projektivne tehnike i metode ).
CILJEVI PSIHOLOŠKE EKSPLORACIJE:
- Diferencijalno-dijagnostička ekspoloracija
- procena ličnosti i aktuelnog nivoa funkcionisanja
- procena psihoterapijskih potencijala
- procena intelektualnog funkcionisanja
| Naziv tretmana | Trajanje tretmana okvirno |
|---|---|
| 1 psihoterapijski individualni rad | 45-60min |
| Neuropsihološka procena- po osobi | 2-3 sata, u nekim situacijama i duže |
| Procena demencije- po osobi | 30 min-50 min |
| Psihodijagnostika kraća verzija po osobi | 1-2 sata |
| Psihodijagnostika, puna baterija - po osobi | 1-4 sata |
Napomena; Trajanje psiho i neuropsihološke dijagnostike je okvirno dato, sve zavisi od osobe koja je na tretmanu . Nakon eksploracije i primene baterije testova piše se nalaz i mišljenje psihologa, za koje takođe treba izdvojiti vreme