Spirometrija

Spirometrija je jednostavna, brza i neinvazivna metoda za ispitivanje funkcije pluća. Ovom metodom ispituje se ventilacijska funkcija pluća ali i neki statički i dinamički volumeni i kapaciteti pluća.

Za izvođenje ove procedure danas se koriste savremeni aparati koji su jednostavni za primenu. Spirometrija se izvodi tako da pacijent maksimalno udahne vazduh, a zatim isti taj vazduh preko usta najbrže i u potpunosti izdahne u aparat za spirometriju. Po potrebi a u cilju obezbeđivanja veće tačnosti procedura se može ponoviti više puta.

Primenom ove procedure dobijaju se brojni parametri kao što su plućni volumeni, plućni kapacitet, vitalni kapacitet te disajni volumeni u funkciji vremena kao što je forsirani ekspiratorni volumen (FEV1). Forsirani ekspiratorni volumen (FEV1) je jedan od najvažnijih parametara i zajedno sa odnosom sa forsiranim vitalnim kapacitetom (FVC) koristi se za ispitivanje prolaznosti disajnih puteva koja je kompromitovana u hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća i bronhijalnoj astmi. Ukoliko je vrednost FEV1 smanjena (donja granica normale je 80% referentnih vrednosti) onda to govori u prilog bronhoopstrukcije. Vrednosti FVC smanjene su u restriktivnim bolestima pluća.

Dakle, ova metoda se koristi za postavljanje dijagnoze nekih plućnih oboljenja, a pre svega hronične opstruktivne bolesti pluća i procene težine iste. Ona se takođe koristi u dijagnostici astme, bronhiektazija, emfizema pluća, tumora pluća i cistične fibroze. Pored toga, ova metoda je od velike koristi i za procenu efekta terapije koja se primenjuje u lečenju ovih bolesti. U tom smislu spirometrija se često kombinuje sa tzv. bronhodilatatornim testom. Ovaj test podrazumeva inicijalno izvođenje procedure, a potom ponavljanje iste posle jednokratne aplikacije bronhodilatarnog leka (Ventolin, Berodual). Spirometrijskim ispitivanjem posle davanja bronhokonstriktornih supstanci može da se utvrdi postojanje bronhijalne hiperreaktivnosti karakteristične za astmu. Spirometrija se često koristi i za procenu radne sposobnosti u nekim profesijama te za procenu sposobnosti ronjenja. Isto tako, savetuje se puđaćima koji mogu imati opstruktivnu bolest pluća a da simptomi još uvek nisu ispoljeni.

Procedura se izvodi u sedećem položaju. Pacijent treba da maksimalno duboko udahne vazduh, zadrži dah i čvrsto stisne usne oko usnika na spirometru a potom izduva vazuh što je moguće jače i brže sve dok se pluća potpuno ne isprazne.

U tumačenju rezultata spirometrije treba biti oprezan i iste uvek treba korelirati sa kliničkim nalazom.