Tretman Angine pektoris

Koronarna bolest srca uzrokuje sužavanje arterija koje snabdevaju srčani mišić kiseonikom i krvlju. Posledice koronarne bolesti srca su stabilna angina (povremen, ali predvidljiv bol u grudima), nestabilna angina (angina koja se tek pojavila, a javlja se prilikom odmora ili se pogoršava), srčani napad (infarkt miokarda) ili smrt.

Za osobe sa stabilnom anginom postoji nekoliko tretmanskih opcija.

Te opcije se klasifikuju kao medicinski tretman (koji obuhvata lekove i promene životnog stila) ili interventna terapija (hirurški tretman perkutanom koronarnom intervencijom sa ili bez stenta, ili operacija bajpasa koronarne arterije graftom). Izbor između ove dve tretmanske opcije zavisi od mnogih faktora uključujući starost pacijenta, težinu koronarne bolesti srca, relativne rizike i koristi različitih tretmana, prisustvo drugih medicinskih stanja i lične sklonosti.

Kako je koronarna bolest srca obično hronična bolest za koju je potreban dugoročan, vrlo je vaćno naučiti što je više moguće o toj bolesti i o koristima i rizicima različitih tretmanskih opcija. Treba da razgovarate o tim opcijama sa svojim lekarom kako biste utvrdili koji je tretman najbolji.

CILJEVI TRETMANA ANGINE — Svi medicinski i interventni tretmani za osobe sa koronarnom bolesti srca imaju isti cilj: poboiljšanje kvaliteta života i ublažavanje simptoma kao što je angina. Kod nekih osoba te intervencije mogu i da odlože ili zaustave progresiju bolesti, a time i da produže život.

MEDICINSKI TRETMAN ANGINE — Medicinski tretman koronarne bolesti srca podrazumeva upotrebu lekova koji se zovu antianginozni lekovi, a koji umanjuju simptome i pomažu srčanu funkciju. On podrazumeva i promene životnog stila. Medicinski tretman se obično razmatra kao prva terapija kod svih osoba sa koronarnom bolesti srca. O medicinskoj terapiji više u drugoj brošuri.

INTERVENTNI TRETMAN ANGINE — Interventni tretman koronarne bolesti srca obuhvata sledeće:

• Angioplastiku sa ili bez postavljanja stenta
• Operacija bajpasa koronarne arterije graftom (CABG).

Ti tretmani efikasno ublažavaju simptome koronarne bolesti srca kao što je angina, ali oni kod većine osoba ne produžavaju značajnije život. Kako ti tretmani aktivno vraćaju protok krvi u srčani mišić, često se nazivaju i metodama revaskularizacije.

Angioplastika — Angioplastika, poznata i kao perkutana koronarna intervencija, koristi balon kako bi raširila sužene arterije u srcu i može da podrazumeva postavljanje stenta koji će arteriju održati otvorenom. O proceduri detaljnije na drugom mestu

Operacija bajpasa koronarne arterije graftom — Operacija bajpasa koronarne arterije graftom (CABG) obuhvata prišivanje jednog kraja arterije ili vene iznad blokirane koronarne arterije i drugi kraj ispod blokade, čime se omogućava alternativni put krvi do sčanog mišića. Arterije i vene upotrebljene za bajpas (poznate kao "graftovi") se obično uzimaju iz noge ili zida grudi. O CABG-u detaljnije na drugom mestu.

MEDICINSKI NASUPROT INTERVENTNOM TRETMANU — Nekoliko faktora pomaže u određivanju da li je bolji izbor medicinski ili interventni tretman. O svim tim faktorima treba da razgovarate sa svojim lekarom.

Rezultati studija — Rezultat studija koje su upoređivale medicinski i interventni tretman pokazuje da mnogi stručnjaci ne preporučuju interventni tretman odmah u početku, osim u slučaju određenih karakteristika (navedenih dalje u tekstu), ili ako ne možete da tolerišete medicinski tretman, ili sa njim nema poboljšanja.

Rezultati testova — Postoji nekoliko testova kojima se određuje težina koronarne bolesti. Tim testovima može da se utvrdi da li je medicinski tretman bolji od interventnog ili obrnuto i pomažu prilikom donošenja odluke o tome koji je interventni tretman bolji (angioplastika ili CABG). Na primer:

EKG testiranje prilikom vežbanja — Testom prilikom fizičke aktivnosti obično može da se utvrdi da li postoji rizik od srčanog udara ili srčane smrti. Test obuhvata trčanje na traci ili voženje bicikla sa konstantnim praćenjem monitora EKG-a. U nekim slučajevima se koristi radioaktivni kontrast kao što je talijum ili tetrafosfin kako bi se identifikovali određeni delovi srca koji ne dobijaju dovoljno krvi.

Testiranje tokom vežbanja pruža informacije o efektima koronarne bolesti srca i  mogućnosti srca da funkcioniše pod različitim nivoima opterećenja. Prednosti tog testa su što je on neinvazivan i naročito koristan u identifikaciji malog procenata osoba sa stabilnom anginom koje su pod velikim rizikom od srčanog udara i smrti usled koronarne bolesti srca.

Angiografija — Koronarografija (kateterizacija srčanih arterija) podrazumeva provlačenje malog katetera u koronarne arterije. U arteriju se uvodi contrast i koristi se rengenski snimak kako bi se videlo postojanje bilo kakvih suženja. Angiografija se obično preporučuje osobama koje se nakon drugih testova, kao što je gore opisan test tokom vežbanja, smatraju "visokorizičnim" bolesnicima. Rezultati angiografije mogu da pomognu u određivanju da li su potrebni angioplastika ili operacija bajpasa.

Starost — Interventni tretmani su rizičniji u slučaju starijih osoba. Na primer, rizik od smrti tokom operacije bajpasa je oko 3 veći kod osoba starih 79 godina ili starijih, nego kod ljudi koji imaju 50 godina.

Sa druge strane, stariji ljudi obično imaju najviše koristi od bajpasa; kod starijih pacijenata (>75 godina), operacija bajpasa može da produži život bolje nego medicinski tretman. Zato starost nije razlog odbacivanja mogućnosti angioplastike ili operacije bajpasa kao tretmanskih opcija.

Težina angine — Osobe sa ozbiljnom anginom se u početku obično tretiraju medicinskim tretmanom osim ako testiranje ne pokaže mogućnost da je osoba teško bolesna. Ako medicinski tretman značajnije ne poboljša simptome angine, ili ako pacijent ne može da ga toleriše, pravi se angiografija praćena angiplastikom ili operacijom bajpasa sa koronarnim graftom.

Angioplastika ne produžava značajnije život u poređenju sa medicinskom terapijom. Angioplastika se obično koristi kako bi se uklonili simptomi angine onda kada to nije moguće postići lekovima.

Uznapredovala bolest srca — Bolest srca može da dovede do slabe funkcije leve komore (srčana komora koja pumpa krv u telo), a može da dovede i do ozbiljnog stanja kao što je otkazivanje srca.

Osobe sa uznapredovalim tipom bolesti srca mogu da imaju više koristi od interventnih tretmana, uglavnom operacije bajpasa, nego što je to slučaj sa medicinskim tretmanom. U stvari, interventni tretman u nekim slučajevima može da dovede do reverzije abnormalnosti leve komore. Međutim, interventne procedure su povezane sa većim rizikom kod osoba sa uznapredovalom bolesti srca.

Suženje koronarnih arterija — Interventni tretman obično ima više koristi od medicinskog u tretmanu značajno suženih arterija, kada je sužen veliki broj koronarnih arterija i kada je leva glavna koronarna arterija (arterija koja dovodi krv u levu stranu srca) sužena.. Raspored suženja arterija obično ukazuje na težinu eventualnog srčanog udara.

• Osobama koje imaju barem tri sužene koronarne arterije se obično savetuje interventni tretman, obično bajpas.
• Osobama koje imaju dve sužene arterije obično se savetuje interventni tretman.
• Osobama koje imaju samo jednu suženu arteriju se savetuje medicinski tretman. Ako se simptomi angine ne poprave i pored medicinskog tretmana, radi se angioplastika sa ili bez stenta, ili operacija grafta koronarnih arterija.

Bolest perifernih arterija — Bolest perifernih arterija podrazumeva suženje arterija u delovima tela van srca. Na primer, mogu da budu sužene arterije koje vode krv u ruke, noge ili mozak. Studije sugerišu da osobe sa perifernom vaskularnom bolesti imaju veći rizik za angioplastiku i operaciju bajpasa i njima se obično preporučuje medicinski tretman.