Visoki holesterol i lipidi (Hiperlipidemija)

Hiperlipidemija označava povišene nivoe lipida (masti) u krvi, i to i holesterola i trigliceroda. Iako hiperlipidemija nije razlog da se osoba oseća loše, može značajno da poveća rizik od koronarne bolesti srca (KBS). Osobe sa KBS imaju zadebljale ili otvrdnele srčane arterije. To može da uzrokuje bol u grudima, srčani udar, ili oboje. Zbog tih razloga se osobama sa hiperlipidemijom često preporučuje tretman.

Ovaj tekst se bavi faktorima rizika od koronarne bolesti srca, tipovima lipida i kada treba početi sa testiranjem holesterola.

DRUGI FAKTORI RIZIKA ZA KORONARNU BOLEST SRCA — Pored hiperlipidemije, postoji niz drugih faktora koji povećavaju rizik od KBS i komplikacija te bolesti.

U te faktore spadaju:

• Dijabetes melitus, tip 1 i 2.
• Simptomatska bolest karotidne arterije (npr. moždani udar ili prolazna ishemija mozga).
• Bolest perifernih arterija (npr. klaudikacija).
• Aneurizma stomačne aorte

U druge faktore koji povećavaju rizik od bolesti koronarne arterije spadaju:

• Pušenje.
• Hipertenzija (krvni pritisak ≥140/90 ili upotreba lekova protiv visokog krvnog pritiska).
• Porodična istorija prerane KBS kod najbližeg srodnika (roditelji i braća i sestre). Kod muškaraca: najbliži srodnici <55 godina, kod žena: najbliži srodnici <65 godina
• Pol: Muškarci imaju veći rizik od KBS-a nego žene, bez obzira na starost
• Starost: Sa povećanjem starosti i rizik od KBS-a je sve viši.

VRSTE LIPIDA — Postoji više različitih vrsta lipidnih čestica (lipoproteina). Testovima krvi mogu da se odrede nivoi najčešće merenih lipida. Standarni lipidni testovi krvi obuhvataju merenje ukupnog holesterola, LDL i HDL holesterola i triglicerida.

Ukupni holesterol — Poviše nivo holesterola je povezan sa povećanim rizikom od KBS. Poželjni nivo ukupnog holesterola je obično ispod 200 mg/dL (5.17 mmol/L). Nivo ukupnog holesterola od 200 do 239 mg/dL (5.17 do 6.18 mmol/L) je granično visok, dok je vrednost viša od 240 mg/dL (6.21 mmol/L) visoka. Međutim, odluke o tretmanu se obično donose na osnovu LDL ili HDL holesterola, pre nego od nivoa ukupnog.

Ukupni holesterol može da se meri bilo kad tokom dana. Gladovanje nije neophodno (izbegavanje jela 12 sati) pre testiranja.

LDL holesterol — Lipoproteini male gustine (LDL) (ponekad označeni i kao loš holesterol) je precizniji prediktor KBS-a od ukupnog holesterola. Veće koncentracije LDL holesterola su u mnogim studijama povezane sa povećanom incidencom KBS-a.

Lekari uglavnom mere LDL holesterol nakon što je osoba gladovala (nije jela) tokom 12 do 14 sati. Postoji i test za merenje LDL holesterola kod osoba koje nisu gladovale, iako rezultati mogu da se blago razlikuju od onih dobijenih kada je osoba gladovala.

Osobe sa hiperlipidemijom treba da znaju sopstveni nivo LDL holesterola, kao i ciljni LDL. Taj cilj zavisi od nekoliko faktora kao što su istorija KBS-a ili KBS ekvivalenti rizika i desetogodišnji rizik od nastasnka KBS-a.

Desetogodišnji rizik od nastanka KBS — Rezultat desetogodišnjeg rizika se zasniva na informacijama iz Framingham studije srca, velike studije koja je pratila učesnike i njihovu decu i unučiće tokom više od 50 godina. Desetogodišnji rizik može da se izračuna posebno za žene i posebno za muškarce.

Trigliceridi — Visoki nivoi triglicerida su takođe povezani sa povećanim rizikom od KBS. Nivoi triglicerida su podeljeni na sledeći način:

• Normalan – manje od 150 mg/dL (1.69 mmol/L)
• Granično visok - 150 do 199 mg/dL (1.69 do 2.25 mmol/L)
• Visok - 200 do 499 mg/dL (2.25 do 5.63 mmmol/L)
• Vrlo visok – viši od 500 mg/dL (5.65 mmol/L)

Trigliceride treba meriti nakon gladovanja od 12 do 14 sati.

HDL holesterol — Nije sav holesterol loš. Povišeni nivoi HDL holesterola zapravo smanjuju rizik od bolesti srca. U stvari, vrlo visok HDL (veći od 60 mg/dL ili 1.55 mmol/L) se smatra negativnim rizikom od CHD-a (uklanja jedan faktor rizika). Sa druge strane, osobama sa niskim nivoom HDL holesterola (<40 mg/dL ili 1.03 mmol/L) se ponekad preporučuje tretman, naročito ako već imaju bolest srca.

Slično ukupnom holesterolu, HDL-holesterol može da se izmeri iz bilo kog uzorka krvi. Gladovanje nije neophodno.

UPUTSTVO ZA ISPITIVANJE HOLESTEROLA — Neke grupe stručnjaka su napravile uputstva za ispitivanje holesterola. Uputstva se razlikuju što se tiče preporuka za preporučenu starost kada treba početi sa redovnoim spitivanjem, the vremenskim intervalom između ispitivanja i starosti kada to ispitivanje može da se prekine.

Grupa Sjedinjenih Američkih Država za Prevenciju preporučuje sledeće:

• Redovno lipidno testiranje treba početi sa 35 godina kod muškaraca i 45 kod žena. Osobe sa rizikom od KBS-a treba tretirati u odnosu na rezultate kontrolnog testa.
• Ispitivanje se preporučuje i mlađim osobama (20 do 35 godina kod muškaraca i 20 do 45 kod žena) ako se radi o osobama sa KBS faktorima rizika. Tu se podrazumevaju osobe sa dijabetesom, porodičnom istorijom bolesti srca kod muških srodnika mlađih od 50 godina ili ženskih mlađih od 60 godina, porodičnom istorijom hiperlipidemije ili ličnom istorijom više KBS faktora rizika (npr. pušenje, visoki krvni pritisak).
• Ispitivanje treba da obuhvati nivoe ukupnog i HDL-holesterola i može da se uradi bilo kada (sa ili bez gladovanja).
• Optimalni vremenski interval između dva testiranja nije definitivno određen; razumna opcija je svakih 5 godina, sa kraćim intervalom u slučaju pacijenata sa abnormalnim nivoima i dužim kod osoba sa niskim rizikom sa niskim ili normalnim nivoima.
• Nema preporuka o prestanku testiranja u nekom određenom dobu.
• Ispitivanje treba sprovesti i kod starijih osoba koje se nikada nisu testiranje, iako naredna testiranja kod starijih osoba ne moraju da se izvode jer se nivoi verovatno neće povećavati nakon 65 godina.