Ishrana sa malo kalijuma

Kalijum je mineral koji može da se nađe u gotovo svim namirnicama. Njegova funkcija je održavanje regularnog pulsa, pomaže u održavanju balansa tečnosti i omogućava korektnu funkciju nerava i mišića. Za održavanje optimalnih nivoa kalijuma u organizmu odgovorni su bubrezi. Pacijenti koji uzimaju određene lekove, ili koji imaju hroničnu bolest bubrega moraju da ograniče količinu kalijuma u ishrani kako bi nivo u organizmu bio blizu normalnog.

ZAŠTO TREBA DA OGRANIČIM KALIJUM U ISHRANI? — Normalno, nivo kalijuma u telu je izbalansiran njegovim preuzimanjem iz namirnica u probavnom traktu i izlučivanjem viška putem mokraće. Međutim, neke osobe sa hroničnim otkazivanjem bubrega ne mogu na taj način da eliminišu višak kalijuma koji se unosi putem hrane. Posledica su povišeni nivoi kalijuma u krvi, što dovodi do pojave stanja poznatog kao hiperkalemija (hiper=visoko, kal=kalijum, emija=u krvi). Ishrana siromašna kalijumom može da smanji rizik od pojave hiperkalemije.

Nivo kalijuma se meri uzimanjem malog uzorka krvi iz vene. Tipičan normalni nivo kalijuma je 3.5 do 5,3 mmol/L. Nivo viši od 6 mmol/L se smatra opasnim. Nizak nivo takođe može da bude opasan.

Hiperkalemija obično ne uzrokuje pojavu simptoma dok nivo nije previše visok. U tom trenutku može da dođe do teških posledica, uključujući i nenormalan rad srca ili tešku slabost mišića i paralizu.

KOLIKO KALIJUMA MI JE POTREBNO? — Dijetarna uputstva za opštu populaciju preporučuju unos barem 4700 mg kalijuma dnevno putem ishrane. Međutim, većini osoba sa bolestima bubrega se savetuje unos od 1500 do 2700 mg kalijuma dnevno ali to ipak zavisi od stepena slaosti bubrežne funkcije i od nivoa kalijuma u krvi.

Profesionalni dijetetičar ili nutricionista mogu da pomognu u pravljenju dijete siromašne kalijumom. Na primer:

• Voće — Jedan do tri obroka voća siromašnog kalijumom dnevno
• Povrće — Dva do tri obroka povrća siromašnog kalijumom
• Mlečni proizvodi i namirnice bogate kalcijumom — Jedan do dva obroka siromašna kalijumom
• Meso i zamene za meso — Tri do sedam obroka siromašnih kalijumom dnevno (oko 15 proceneta kalorija)
• Žitarice — Četiri do sedam obroka žitarica siromašnih kalijumom dnevno

KAKO DA SMANJIM UNOS KALIJUMA?

Gotovo sve namirnice sadrže neku količinu kalijuma, tako da je vrlo značajno odabrati one sa malim sadržajem ovog minerala.

Obratite pažnju na veličinu obroka prilikom izračunavanja količine kalijuma u namirnicama; veliki obrok namirnice siromašne kalijumom može da ima više kalijuma od malog obroka namirnice sa većom količinom ovog minerala.

Konzervirano voće, povrće i mesa ocedite pre služenja.

Namirnice sa visokim sadržajem kalijuma — Sledeće namirnice imaju više od 250 mg kalijuma po obroku i treba ih izbegavati ili jesti u vrlo malim količinama. Postupak "ceđenja" može da smanji sadržaj kalijuma u nekim vrstama povrća.

Žitarice — hleb od celog zrna, pšenične mekinje, granola i pločice od granole. Pecivo od celog zrna i slični proizvodi se često preporučuju za smanjenje rizika od bolesti srca i sličnih poremećaja. Međutim, proizvodi od celog zrna sadrže više kalijuma od rafinisanih žitarica kao što je belo brašno i ne preporučuju se osobama kojima je potrebna ishrana siromašna kalijumom. Za ove osobe, povišeni nivoi kalijuma brzo povećavaju rizik od opasnih komplikacija. Zbog toga su koristi kontrolisanog unosa kalijuma obično veće od koristi ishrane proizvodima od celog zrna. Međutim, pažljivo praćenje nivoa kalijuma u krvi i redovne konsultacije sa lekarima omogućavaju optimalan način ishrane za pojedince.

Pića — sportska pića, musli, sojino mleko

Poslastice/slatkiši — Puter od kikirikija, orasi i semenke, kolači od smokve, čokolada, melase

Voća — breksve, avokado, banane, kokos, lubenica (dinja i ananas dinja), kivi, mango, nektarine, narandže i sok od narandže, papaja, šljive (sveže), smokve, nar (i sok), suvo voće kao što su kajsije, urme, smokve, šljive, grožđe, te sok od suvih šljiva, pekmezi

Povrće — izdanci bambusa, pečene ili pržene mahunarke, suve mahunarke, crni pasulj, repe, brokoli (kuvani), špargle, kupus (sirov), šargarepa (sirova), blitva, zeleniš (osim kelja), keleraba, masline, pečurke (iz konzerve), krompir (beo i sladak), paškanat, kiseli krastavci, bundeva, kiseli kupus, spanać (kuvan), pirei (kesten i slično), paradajz, sok od paradajza i sokovi od povrća

Mlečni proizvodi — Mleko i mlečni proizvodi, puter, jogurt

Proteini — rak, sardine, školjke, jastog, bela riba, losos (i većina ostalih riba), mlevena govedina, pečenica (i većina junećeg mesa), pinto pasulj, tetovac, tamni pasulj (i većina ostalih mahunarki)

Namirnice sa malom količinom kalijuma — Sledeće namirnice imaju malu količinu kalijuma (manje od 250 mg u proseku). Te namirnice mogu redovno da se konzumiraju, ali u obrocima odgovarajuće veličine jer se kalijum lako unosi ako su obroci veći.

Žitarice — Namirnice od belog brašna (npr. testenina, hleb), beli pirinač

Pića — pavlaka ali ne od mleka, meso voća, mešana pića, čaj, kafa

Slatkiši — Žuti kolač, pite bez čokolade ili voća bogatog kalijumom, kolači bez oraha ili čokolade

Voće — jabuke, sok od jabuke, sos od jabuke, kajsije (iz konzerve), kupine, borovnice, višnje, brusnica, voćni koktel (oceđen), grožđe, sok od grožđa, grejpfrut (1/2), mandarine (1 cela), breskve (1/2 sveže ili 1/2 konzerve), šljive (1 mala sveža ili 1/2 konzerve), ananas i sok od ananasa, maline, jagode, lubenica (1 šolja)

Povrće — Špargla (6 komada), zeleni pasulj, kupus (kuvani), šargarepe (kuvane), karfiol, celer (1 stabljika), kukuruz (1/2 klipa ili 1/2 šolje), krastavac, plavi patlidžan, kelj, salata, pečurke (sveže), okra, luk, peršun, grašak, zelena paprika, radič, rabarbara, vodeni kesten (iz konzerve, oceđen), potočarka, spanać (sirov, 1 šolja), bundeva (žuta), tikvice

Proteini — piletina, ćuretina (90 grama), tuna, jaja, kobasice, rak kozice, suncokretovo ili bundevino seme (30gr)

Mlečno proizvodi — čedar ili švajcarski sir (30gr), švapski sir (1/2 šolje)

U izboru namirnica koje možete uzimati i količini istih uvek se morate posavetovati sa Vašim lekarom i nutricionistom koji imaju uvid u stanje funkcije Vaših bubrega i vrednosti kalijuma u krvi.

Smanjivanje količine kalijuma u povrću — Moguće je ukloniti deo kalijuma iz nekih vrsta povrća sa visokim sadržajem ovog minerala. Natapanje je proces potapanja svežeg ili zamrznutog povrća u vodu dva sata pre kuvanja, kada voda difuzijom "izvlači" deo kalijuma iz namirnice u vodu. Takvo povrće ne treba često jesti jer se u povrću ipak zadržava značajna količina kalijuma.

Sirovo povrće operite i isecite na komade. Povrće sa ljuskom (npr krompir, šargarepa, repe) pre sečenja treba oljuštiti.

Oljušteno povrće isperite toplom vodom.

Potopite povrće na dva sata, ili ostavite u vodi preko noći. Koristite veću količinu nesoljene tople vode (oko 10 delova vode za 1 deo povrća). Ako je moguće, svaka četiri sata menjajte vodu. Upotrebljenu vodu bacite.

Ponovo isperite povrće.

Povrće kuvajte po želji, u većoj količini neslane vode (oko 5 vode za 1 deo povrća). Vodu u kojoj se povrće kuvalo bacite.